Canon EOS 1100D Test

2. DETALJI, JPEG

I pored prilično usavršene i pojednostavljene konverzije RAW formata, JPEG iz aparata uspešno opstaje. Prvi i najočigledniji razlog je jednostavnost dobijanja gotovih snimaka, bez potrebe za znanjem obrade, ali i posedovanja specijalizovanih alata, neophodnih za razvijanje. JPEG ima prođu i kod profesionalnih fotografa (naravno, ovde valja izostaviti 1100D, kao čisto amaterski DSLR), koji ne poznaju luksuz izdvajanja vremena za konverziju snimaka. Njima će JPEG obezbediti bitno veću brzinu rada, a „workflow“ (proces od snimanja do isporuke fotografije) skratiti na minimum.

Međutim, JPEG u aparatima po svom kvalitetu nije blizak JPEG-ovima koje dobijamo kao finalni produkt konverzije RAW-a i kao takav predstavlja kompromis. Najčešći problem je vrlo uzak dijapazon parametara na koje je moguće uticati, uključujući i stepen kompresije koji sažima konačni fajl. Većina današnjih aparata omogućava dva ili tri nivoa kompresije, ali ni jedan ne nudi detaljniju kontrolu, poput one koju je moguće dobiti specijalizovanim softverom za obradu.

Pogledaćemo kako se 1100D nosi kada se koristi JPEG maksimalne rezolucije i kvaliteta. Test scena je istovetna, a snimci su dobijeni sa RAW fajlovima u paketu:

Opet ćemo uporediti učinke sva tri tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

JPEG isečci pokazuju malo drugačiji odnos među aparatima, a za razliku od dosadašnjih testova, 1100D je ovde u očiglednoj, premda maloj prednosti u odnosu na prethodnika. JPEG zbog svog peglanja obično potire rezolucijsku razliku, no ovde nije u pitanju samo veća količina detalja, već i kolornih nijansi. U odnosu na Nikon D3100 primećujemo da rival beleži nešto više finih detalja, očigledno zaslugom kvalitetnog 14.2 MP senzora. Sasvim je jasno da se korišćenjem JPEG-a žrtvuje previše potencijala, te da se praktično „baca u vodu“ sve ono čime se 1100D ističe u odnosu na prethodnu generaciju.

Iskoristićemo priliku da ponovo uporedimo rezultate RAW i JPEG 100% isečke:

Ponavlja se situacija viđena iz prvog poglavlja – RAW donosi opipljivu i očiglednu prednost, kako po pitanju oštrine, tako i po pitanju dinamike, koja direktno utiče i na detalje u senci. Primećujemo takođe i primenu trika kojim se suzbija deo kolornog šuma, a sastoji se od blage desaturacije plavih partija na snimku.

Oštrina JPEG snimka se može korigovati naknadnom obradom, a ukoliko je potrebno postići veću oštrinu odmah u aparatu, njen stepen je moguće podešavati kroz parametre kolornih stilova. Canon aparati raspolažu sa oštrenjem u 7 nivoa, a podrazumevan je treći stepen. Pogledaćemo kakva je njihova gradacija u praksi:

JPEG iz aparata, bez oštrenja

Nivo oštrenja 1

Nivo oštrenja 2

Nivo oštrenja 3 (podrazumevana vrednost za Standard stil)

Nivo oštrenja 4

Nivo oštrenja 5

Nivo oštrenja 6

Nivo oštrenja 7

Ako biste poželeli da impresionirate laika, agresivnim oštrenjem imate velikih šansi za uspeh. Međutim, u svakodnevnom radu, preterano jako oštrenje fotografije može imati i neke negativne posledice. Prva, i najočiglednija, je pojava konturnih senki (korone), a druga može biti i nezgodnijeg karaktera i tiče se snimaka na najvišim ISO vrednostima, kada algoritam dooštravanja potencira jak mikrokontrast, na taj način naglašavajući šum. Ukoliko imate potrebu za jačim oštrenjem u aparatu (mada ne preporučujemo jače od nivoa 5), zgodno bi bilo izbegavati ga na višim ISO vrednostima, jer će dobitak biti manji nego nusprodukti oštrenja. Za veliku većinu korisnika podrazumevana vrednost (3) je neki optimum.