Canon EOS 1100D Test

Došli smo i do praktičnog dela testa. Ako vas dosadašnji tok teoretskog dela nije pokolebao i učestalim smenjivanjem toplih i hladnih utisaka pokopao i poslednji promil entuzijazma, onda je foto-test najbolji način za formiranje nekog konačnog stava o aparatu. Naravno, lista specifikacija može na trenutke učiniti aparat primamljivim (ili baš i ne toliko primamljivim), ali jedino iz praktičnog dela testa možete naslutiti koliko je neki model zaista dobar u onome, čemu je u stvari i namenjen – fotografiji.

Očekivanja ovog puta nisu tako jednostavna. Posle dužeg vremena na testu imamo jedan Canon aparat, sa senzorom čije rezultate jednostavno ne poznajemo, jer indicije da je nasleđen iz 450D ne govore mnogo. Okolnosti su se promenile, a i sam senzor, ako uopšte ima nekih tehnoloških korena u starom modelu, svakako nije identičan, pa će biti zanimljivo videti kako će se nositi sa konkurentskim Nikonom D3100, ali i sa prethodnikom, već godinama odlično prodavanim EOS-om 1000D.

I ovaj put smo praktični deo testa podelili na dva dela: jedan studijski (tzv. „laboratorijski“) kojim proveravamo aparat u skoro savršenim uslovima, i drugi koji simulira realne uslove, koliko je to moguće, s obzirom da se izvodi na otvorenom. Praktična proba obuhvata i pogled na neke od ključnih sistema aparata, akcentovane u skladu sa njegovom namenom, a kraj je rezervisan za skromnu galeriju semplova u punoj rezoluciji. Svi uporedni testovi su urađeni referentim objektivom, Canon EF 50mm f/1.4 USM.

Krenimo redom...

1. DETALJI, RAW

Prvi na redu je test detalja u RAW formatu. RAW, kao osnova od koje i sam aparat generiše JPEG, važi za elementarni format na DSLR aparatima, a razlog je vrlo jednostavan – kao skup nativnih informacija preuzetih sa senzora, pošteđen je bilo kakvih dodatnih zahvata koji bi mogli narušiti kvalitet, te na taj način predstavlja odličnu polaznu osnovu za naknadnu obradu. Na taj način je moguće dostići krajnje limite aparata, zbog čega ovaj format i važi za omiljen u DSLR segmentu.

Poznata studijska scena će i ovaj put biti poprište poređenja. Postavljena je tako da provocira pojavu šuma, a osvetljena pilot svetlom snage 150w. Isečci su dobijeni razvijanjem u verziji 6.4 Adobe Camera RAW konvertora (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor narušavanja detalja), uz setovanje temperature svetla na 2850K i istovetnog stepena oštrenja. Izlazni kvalitet je maksimalan (12 na skali od 0-12), a upotrebljen jeloseless krop (bez gubitaka u kvalitetu).

Kako smo već napomenuli u uvodu, EOS 1100D ćemo sučeliti sa prethodnikom, modelom 1000D, kao i direktnim konkurentom – Nikonom D3100, što je (verujemo) interesantno za najširi auditorijum.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 1100D, 1000D i D3100

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, standardno oštrenje:

Nismo previše iznenađeni onim što vidimo – Canon EOS 1100D ne pokazuje neku naročitu prednost nad prethodnikom u pogledu detalja. Istina, ne radi se o nečemu posebno neobičnom, jer je i rezolucijska prednost novog aparata, iako u ukupnom procentu dostiže 20%, linearno (gledano po X/Y osama) dosta manja - jedva 10%. Otud i vrlo teška spoznaja te prednosti, makar na nivou kada se snimci posmatraju na 100% uvećanju. U odnosu na konkurentski aparat, Nikon D3100, prednost ni teoretski ne može da postoji, pošto direktni rival nosi senzor rezolucije 14.2MP. U krajnjoj liniji, ni D3100 ne pokazuje neke naročite razlike, a ako ih i ima, nemoguće ih je registrovati golim okom.

Da bi se senzori različitih rezolucija mogli porediti, nekad je potrebno dovesti ih u ravnopravan položaj. To je moguće uraditi ekstrapolacijom (uvećanjem) snimka 1000D, ili interpolacijom (smanjenjem) rezolucije snimka novog aparata. Pogledajmo najpre kako se senzor novog aparata nosi sa dobro poznatim 10.1 MP senzorom iz 1000D, kada snimak starijeg aparata ekstrapoliramo (uvećamo) na 12.2 MP:

Sada je situacija donekle jasnija. Nekako uvek postoji taj tračak sumnje da povećana rezolucija biva „napumpana“ kvalitetnim marketingom, kako bi opravdala promociju novog modela i tome slično. Ovde, međutim, vidimo da to ipak nije slučaj – u situaciji koja oba senzora dovodi u ravnopravan položaj, novi aparat renderuje više finih detalja, premda je jasno da to neće biti lako primetiti čak i na kvalitetnom displeju pri 100% uvećanju, a kamoli u štampi, na primer.

Pogledaćemo i obratnu varijantu – interpolaciju snimka urađenog Canonom 1100D na rezoluciju starog aparata:

Za razliku od nekih prethodnih testova, gde je rezolucijski skok bio ogroman, u ovom slučaju snimak novog aparata ne deluje toliko ubedljivo. Određena prednost je vidljiva, ali tek selektivno, od slučaja do slučaja. Konkretko, može se primetiti na srednjem isečku, minimalno i na prvom, ali je na trećem praktično nepostojeća.

Kako studijska scena ne odražava kvalitet senzora u svim uslovima, pogledaćemo kako se Canon 1100D snalazi na otvorenom. Očekivano, ovakve scene prati određen stepen nekonzistentnosti, budući da vremenske prilike, položaj sunca, kao i mnoštvo ostalih faktora (poput atmosferske prozračnosti) nije moguće kontrolisati. Bez obzira na to, scene na otvorenom su iz istog razloga upravo dobar pokazatelj sposobnosti aparata da se nosi sa težim situacijama:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

Uporedićemo razliku koju aparat beleži u RAW formatu u odnosu na JPEG-a sa default setovanjima (Standard kolorni stil). 100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim ACR podešavanjima i oštrenjem na 50, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Na aparatima niže klase se često potpuno previđa prednost RAW formata, jer ciljna grupa (uglavnom početnici) obradu smatra nepotrebnim teretom. Primeri iznad pokazuju da je zaziranje neopravdano, jer se ovakav rezultat postiže praktično najbazičnijom konverzijom u Adobe Camera RAW konvertoru ili upotrebom uz aparat priloženog (a prilično moćnog) alata, pod imenom Canon Digital Photo Professional 3.10.0. RAW omogućava doterivanje balansa bele, kolorita, finije oštrenje i daleko bolje čuva detalje u senci, što se može videti na poslednjem isečku. JPEG ne dostiže limite senzora (ni blizu), ali daleko od toga da je neupotrebljiv. Zato smo mu posvetili sledeće poglavlje testa.