Nikon D500, Test

 

fotoTEST

Nikon D500 se u teorijskom delu testa pokazao kao definitivno najbolje opremljeni APS-C aparat današnjice. Poseduje praktično sve što jednom fotografu treba za profesionalni angažman u sportskoj i svakom drugom vidu akcione fotografije, a jedino što je ostalo kao nepoznanica je to kako se aparat kotira u praksi, tj. kako koordiniše sve podsisteme koje vlasniku stavlja na raspolaganje. Jer, nismo jednom bili svedoci postojanja vrhunskih proizvoda koji u mnogim segmentima briljiraju, ali su kao celina inferiorni ili prosto prosečni.

I pre same praktične provere, bili smo svesni da je takav ishod sa D500 nemoguć. Ipak, u međuvremenu, od kada je D300(s) stavio tačku na ovu klasu Nikon DSLR-ova, pa sve do danas, mnogo toga se promenilo u industriji, što iz ugla najdirektnijeg rivala (Canona), što iz ugla raspoloživih senzora, a sve to je dodatno začinjeno potpuno novom kategorijom igrača na tržištu, bezogledalnih (MILC) fotoaparata, koji po prvi put postaju ravnopravni konkurenti za presto najprestižnijeg proizvoda.

MILC-evi su faktički od svojih početaka u poziciji da se po kvalitetu izlaznog rezultata s lakoćom nose sa bilo kojim aktuelnim DSLR-om. Međutim, onaj drugi, sa fotografije često nevidljivi korisnički aspekt, koji podrazumeva ergonomiju, brzinu rada i efikasno formiranje sistema, do nedavno je bio u zapećku.

S toga, ne treba da čudi odluka da novi Nikon, osim sa direktnim konkurentom, Canonovim EOS-om 7D Mark II, sučelimo i sa jednim od najboljih akciono orjentisanih MILC aparata, Fujijevim X-T2. Nekako se iznenada dogodilo da iz lože autsajdera, pojedini MILC-evi skokom antilope, preko noći postanu veoma ozbiljni pretendenti na teritoriju kojom su do juče suvereno vladali isključivo DSLR-ovi. Fuji X-T2 svakako nije jedino što MILC može da ponudi u ovoj klasi, ali jeste jedan od najozbiljnijih, pa će i komparacija biti više nego adekvatna.

Kao i uvek, sučeljavanje ćemo izvesti u skoro celoj seriji testova, korišćenjem RAW i JPEG formata snimanja. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo referentne prajm objektive iz reda „normalaca“ – Canon EF 50mm f/1.4 USM, Nikon AF-S 50mm f/1.4 i Fujinon XF 56mm f/1.2R. Na taj način je uticaj optike na konačne rezultate i praktično irelevantan za međusobno poređenje, jer se u okviru istog brenda uvek koristi identičan primerak objektiva, dok su njihove međusobne razlike gotovo irelevantne za konačni ishod, a pogotovo na otvoru blende koji se za studijske testove pretežno koristi (f/8). Na samom kraju testa je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom!

 

DETALJI, RAW

Prvi na redu je test detalja. Počinjemo sa RAW formatom, kao neprikosnovenim i primarnim na DSLR aparatima. Ovaj format je nezamenjiv u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi.

Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja. Temperatura svetla je merena prema referentnoj sivoj karti (Gretag Macbeth iz X-Rite ponude), izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi kvalitativni gubici bili potpuno eliminisani.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Nikon D500 ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima sa konkurentskog Canona EOS 7D Mark II i Fuji X-T2, jer će i u praksi najčešće dileme biti upravo između ova tri modela.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: D500, 7D Mark II, X-T2

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

  

S obzirom da poseduje senzor najviše rezolucije, nije čudno što Fuji-jev pulen ima najbolju početnu poziciju po pitanju količine detalja. Prednost nije lako uočljiva i nije definitivna, pošto se zbog različitog pristupa, od slučaja do slučaja ona može i povećavati, ali i smanjivati. Na ovom konkretnom primeru, D500 deluje kao izraziti pobednik, ako je suditi po prvom isečku odozgo, jer najjasnije ističe teksturu i fine detalje na snimku. Uzrok tome je prvenstveno odsustvo AA filtera i drugačiji „demozaik“ proces, tj. formiranje konačnih piksela od RGB matrice Bayer senzora, koji i dalje ima prednost oštrine u odnosu na Fuji-jevu X-Trans matricu, koja se mnogo bolje bori sa pojavom moiré-a, ali uz danak nešto manje oštrine u odnosu na konvencionalnu Bayer matricu bez AA filtera. Kada se prednosti jednog stave spram prednosti drugog, dobijamo da dva senzora imaju sličan nivo zabeleženih detalja, ali kako je pristup drugačiji, drugačiji su i rezultujući snimci, te se ni za jedan ne može decidno reći da je bolji. U nekim slučajevima će to biti Fuji, a u nekim drugima Nikon. Potpuno je subjektivno. Canon se po količini detalja nalazi na začelju, jer nema ni adut rezolucije, a jedini ne poseduje ni AA filter. Oštrina mu je samim tim najslabija, a slično važi i za količinu detalja.

Nikon i Canon senzori nude malo jači kontrast, finiji mikrokontrast, solidne ISO performanse i očigledno jaču osetljivost senzora na istoj ISO vrednosti. Fuji smo već ranije svrstali među aparate čija kalibracija osetljivosti senzora nije baš u skladu sa standardom, što na svojevrstan način utiče i na percepciju ISO performansi, gde ona može delovati nešto bolja, nego što realno jeste. O tome ćemo nešto više reći u poglavlju testa koje se tiče ISO raspona.

U međuvremenu ćemo se osvrnuti na detalje koje senzor Nikona D500 može da zabeleži u nekim uobičajenim situacijama, na otvorenom:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan) i JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

 

Nikon je vremenom usavršio svoj algoritam interne JPEG konverzije, ali se snimci iz aparata ipak i dalje ne mogu porediti sa onima koje korisnik može dobiti prostom konverzijom u omiljenom RAW konvertoru. Prednost RAW-a se vidi na svim nivoima – od detalja, mikrokontrasta, oštrine, prelaza, pa do dinamičkog raspona. Teksture su jasnije, sa puno finih detalja, te nema sumnji da i bez posebnog truda RAW nudi jasnu prednost, čak i laicima.