Nikon D500, Test

 

KIT OBJEKTIVI

Nikon D500 je, kao potpuno nova zvezda Nikonovog APS-C segmenta, zaslužio i novi kit objektiv. Možda je čudno što se izbor kit objektiva inicijalno svodi na samo jedan model, ali kako je u pitanju više nego ozbiljan standardni zum oznake AF-S DX Nikkor 16-80mm f/2.8-4E ED VR, ne smatramo to preteranim hendikepom. Tim pre što će vlasnici jednog ovakvog aparata verovatno radije posegnuti za višom klasom objektiva, u koje i ovaj spada, nego ka zumovima poput 18-200 VR i sličnih.

Nikon AF-S DX Nikkor 16-80mm f/2.8-4E ED VR kit objektiv *

 

Nikon AF-S DX Nikkor 16-80mm f/2.8-4E ED VR

Novi Nikon kit objektiv je već neko vreme tu, ali ga do sada nismo imali prilike videti kao prateći kit uz postojeće Nikon DSLR-ove. Verovatan uzrok tome je i inicijalna cena, koja gravitira na granici između trocifrene i četvorocifrene, izraženo u poznatoj nam monetarnoj jedinici. Spada u red tzv. standardnih zumova, a odlikuje se rasponom žižnih daljina koji važi za nekakvu zlatnu sredinu – niti previše kratko, niti previše dugačko, već ono što bismo rekli – taman, kao i objektiv kojeg je nasledio. Novi AF-S DX Nikkor 16-80mm f/2.8-4E ED VR dolazi kao naslednik starog AF-S DX Nikkor 16-85mm f/3.5-5.6G ED VR, pri čemu im je samo raspon istog ranga, dok su ostali parametri bitno unapređeni na novom kit objektivu.

Raspon kreće od širokih 16mm, a završava se na početnom tele-području od 80mm. Kako je u pitanju DX objektiv, odnosno objektiv namenjen isključivo senzorima sa užim vidnim poljem (APS-C), ekvivalentna žižna daljina, odnosno širina vidnog polja, a u odnosu na senzor punog (full-frame) formata, dobija se množenjem sa krop faktorom. Kako je krop faktor Nikon APS-C aparata (pomenuti DX u Nikon terminologiji) 1.5x, množenjem sa žižnom daljinom dobijamo raspon od 24 do 120mm, što je inače i neki idealan raspon za svakodnevni rad. Vidni ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 83° na najširih 16mm, do 20° na najdužih 80mm.

Spoljne dimenzije objektiva spadaju u relativno kompaktne za svoju klasu, pa je prečnik 80mm, a dužina sklopljenog 85.5mm. Masa je 480 grama, po čemu se uklapa u prosek klase. Izrada je, standardno za cenovni rang kojem pripada, veoma kvalitetna, a prvi utisak je da je značajno bolja od one koja krasi AF-S 16-85mm f/3.5-5.6G ED VR. Završna obrada je visokog kvaliteta, malih zazora na spojevima i mehaničke pokretljivosti koja uliva poverenje. Gumeni zum prsten je dovoljno širok, ali ne i preširok, pozicioniran je na delu objektiva bližem prednjem elementu, ne klizi pod prstima i lako se kontroliše. Cilindar zum mehanizma je podeljen u dve cevi jednake dužine, a linearno se izvlači do maksimalnih 80mm. Prikladno svojoj kvalitativnoj i cenovnoj klasi, bajonet je izrađen od metala, što sa uobičajenim kit objektivima često nije slučaj.

Autofokus je pogonjen brzim i nečujnim SWM (Silent Wave Motor) motorom i obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće izvesti bez potrebe za prebacivanjem AF prekidača u položaj manuelnog fokusa, na šta M/A pozicija na prekidaču i ukazuje. Fokus je realizovan interno, što znači da se mehanizam ne izvlači, niti prednji element prečnika ø72mm rotira tokom fokusiranja, pa je i upotreba posebnih filtera, poput CPL-a, olakšana. Obezbeđena je i skala distance fokusiranja, a sam fokusni prsten je nešto uži nego što bismo želeli, a pozicioniran je bliže bajonetu. Minimalna fokusna distanca iznosi 35cm (mereno od ravni senzora, na Nikonu D500 naznačena simbolom ø pokraj statusnog displeja), a uvećanje koje na taj način postiže je 0.22x, odnosno 1:4.5. Brzina AF-a je solidna i brža od starijeg kit objektiva, a to znači da će bez preteranih problema pokriti većinu potreba prosečnog amatera, premda ne treba očekivati čuda i tražiti od njega performanse objektiva specifično namenjenih akciji.

Optičku konstrukciju objektiva čini 17 elemenata u 13 grupa, uključujući čak četiri ED elementa (Extra-low Dispersion; naznačeni žutom bojom na ilustraciji niže), koji suzbijaju pojavu hromatskih aberacija i tri asferična elementa (naznačeni cijan bojom), koji vrše korekciju aberacija na najširem kraju. Optički elementi poseduju i tzv. SIC (Super Integrated Coating) premaze, čija je svrha suzbijanje nepoželjnog flera i bolja reprodukcija boja, a jedan poseduje i najmoderniji Nano premaz, kojim se Nikon naročito ponosi. Tu je i fluktuirajući element, uposlen od strane sistema VR optičke stabilizacije (Vibration Reduction), a kako to tehnički izgleda, možete videti na sledećoj ilustraciji:

Optička konstrukcija novog Nikon kit objektiva, Nikkor AF-S DX 16-80mm f/2.8-4E ED VR *

Raspon maksimalnog otvora blende se kreće od čak f/2.8 na širem, do f/4 na dužem kraju. Minimalni otvor blende ide od f/22 do f/32, a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića. Pošto je u pitanju objektiv potpuno nove E klase, kao ni u slučaju G objektiva, objektiv ne poseduje poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende, kakav je bio slučaj sa starijim Nikon objektivima, već se ista kontroliše elektronski, podešavanjima u aparatu. Razlika u odnosu na ranije objektive označene sufiksom „G“ je u tome što „E“ objektivi, osim što ne poseduju mehanički prsten za kontrolu otvora blende, ne poseduju ni mehaničku kontrolu iste (preko jezička na bajonetu), već istu kontrolišu potpuno elektronski. Imajući ovo u vidu, ne čudi što objektivi sa „E“ sufiksom nisu kompatibilni sa nešto starijim DSLR-ovima, u koje spadaju i D200, D90, D80 ili D3000 recimo. Sreća u nesreći je što se Nikon konačno dosetio da implementira sistem kontrole blende na način kako najveći konkurent radi već cele tri decenije. Bolje ikad, nego nikad.

Ugrađena optička stabilizacija, odnosno VR (Vibration Reduction je naziv Nikonove verzije) omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu, s tim da treba pomenuti da stabilizacija pomaže samo u smirivanju statičnih scena. Ne i akcionih, gde je za zamrzavanje pokreta NEOPHODNO imati bržu, tj. kraću ekspoziciju. Prekidač optičke stabilizacije omogućava isključivanje u situacijama u kojima ona nije potrebna (rad sa stativa), a objektiv raspolaže sa dva moda stabilizacije, gde je Normal preporučen za većinu uobičajenih situacija, dok je Active mod namenjen fotografisanju u pokretu, kada algoritam automatski blokira stabilizaciju za jednu od dve ose, kako bi omogućio tečno praćenje mete (tzv. „paning“).

Od dodatne opreme, na raspolaganju su pomalo neobična, zonerica četvrtastog oblika i oznake HB-75, kao i CL-1218 meka torbica, koji se isporučuju u paketu sa objektivom. Kada se objektiv nabavlja u sklopu kita, torbica ne mora nužno biti deo paketa (ovo zavisi od tržišta kome je namenjen).

 

SOFTVER

Uobičajeni sistem menija je ostao nepromenjen, a ukupno je podeljen na šest sekcija – Playback, Photo Shooting, Movie Shooting, Custom Setting, Setup i Retouch:

 

  
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Playback, Photo Shooting, Movie Shooting, Custom Settings, Setup i Retouch

REZOLUCIJA SNIMANJA

Snimci mogu biti upisivani u JPEG, RAW ili TIFF formatu, kao i RAW+JPEG kombinovano. Definisanje kvaliteta snimaka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. Kvalitet RAW snimka (inače, Nikon NEF verzije) je moguć u nekoliko nivoa. Jednim se definiše „dubina“ kolornog prostora, a ona može biti 12-bitna ili 14-bitna, dok se drugom određuje nivo kompresije. Nikon D500 pruža mogućnost RAW zapisa u tzv. uncompressed, lossless compressed i compressed kvalitetu. Uncompressed označava nekompresovani, maksimalni mogući kvalitet snimka, uz danak u vidu veoma velikih fajlova na memorijskoj kartici (u proseku oko 40-50 MB). Lossless compressed, iako komprimovan, isporučuje snimak bez ikakvih gubitaka u kvalitetu, budući da je korišćen reverzibilni algoritam kompresije. Rezultujući fajl je na taj način smanjen na oko 40% (u odnosu na materijal sa senzora), a kvalitet je očuvan. Druga varijanta kompresije ne uključuje reverzibilan algoritam, tako da je mali delić kvaliteta nepovratno izgubljen, ali uz 40-55% manji rezultujući fajl. Konačno, treći nivo definisanja kvaliteta RAW-a je rezolucija. Nikon D500 je jedan od retkih DSLR-ova ovog proizvođača, koji nudi mogućnost upisa RAW snimka niže rezolucije. Istina, uz ozbiljna ograničenja. Tako se uz maksimalnu rezoluciju od 20MP (5568 x 3712), može izabrati i Medium RAW od 11.6 MP(4176 x 2784) ili Small RAW je ograničen na 5.1 MP (2784 x 1856), nekompresovano, u paketu sa 12-bitnim kolornim prostorom. Moglo je i bolje, ali šta je tu je. Na ovaj način se postiže fajl najmanje prostorne zahtevnosti (oko ~9 MB za srednji i oko 7 MB za RAW najmanje rezolucije). Čudi nas jedino to da se RAW niže rezolucije ne nudi na aparatima koji imaju senzor od 24MP, a nudi se na D500 koji nudi svega 20MP.

JPEG je ponuđen sa nešto širim mogućnostima definisanja kvaliteta. Osim rezolucije, koju je takođe moguće setovati u tri veličine (rezolucije iste kao i u slučaju NEF-a), na raspolaganju je i način kompresije. Ona može biti optimizovana u odnosu na rezultujuću veličinu fajla (Size priority), kada će kompresija biti prilagođena svakom pojedinačnom snimku, tako da se uklopi u određenu veličinu fajla ili može biti optimizovana u odnosu na kvalitet, kada je stepen kompresije minimalan i konstantan, nezavisno od fotografisane scene. Stepen kompresije može biti izabran između Fine, Normal i Basic nivoa.

TIFF format važi za veoma popularan format u sferi grafičkog dizajna, a Nikon ga oduvek nudi u najvišim klasama svojih DSLR-ova. Na raspolaganju su sve tri rezolucije, baš kao i za RAW i JPEG, s tim da nikakav oblik kompresije nije moguć. Očekivano, fajlovi su u ovom formatu daleko najveći. Maksimalna rezolucija traži približno 62 MB, dok dve manje zahtevaju oko 35, odnosno 16 MB po snimku.

Nikon D500 nudi i 1.3x krop mod (koji je zapravo približno 1.94x u odnosu na 35mm format, jer je oznaka 1.3x navedena u odnosu na 1.5x APS-C – čudno i nepotrebno), koji raspolaže zasebnim setom rezolucija za svaki od formata. Upis je takođe dozvoljen u JPEG, RAW ili TIFF formatu, kao i RAW+JPEG kombinovano. Takođe je omogućeno i ograničeno biranje „dubine“ kolornog prostora između 12-bitnog i 14-bitnog, ali i nivoa kompresije. Maksimalna rezolucija u ovom slučaju iznosi 12.1 MP (4272 x 2848), srednja 6.8 MP (3200 x 2136) i najmanja 3 MP (2128 x 1424) i dostupne su u sva tri raspoloživa formata.

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Najbolji efekat, kada je uklanjanje optičkih anomalija objektiva u pitanju, dobija se obradom RAW snimaka u specijalizovanim aplikacijama. Međutim, kako su procesori napredovali i mogu se izboriti sa ogromnom količinom materijala u realnom vremenu, jako je zgodna mogućnost kada aparat može da pomogne barem u jednom delu, vršeći korekciju optičkih i/ili geometrijskih nesavršenosti u toku samog fotografisanja. Naravno, samo u JPEG formatu.

Nikon već godinama nudi veoma kvalitetne algoritme za razne vidove korekcija, a obuhvaćena su geometrijska izobličenja (preporučena su za G, E i D klase objektiva), hromatskih aberacija i vinjetiranja. Korekcija hromatskih aberacija funkcioniše prilično dobro, pa i objektivi sa relativno izraženim hromatskim aberacijama bivaju odlično korigovani. U post-procesu ih je moguće ukloniti nešto preciznije i sa manje gubitaka u konturnoj oštrini, ali kako je takva obrada preporučena isključivo za RAW format (na koji korekcije dostupne u aparatu i inače ne utiču), automatska korekcija JPEG snimaka je više nego dobrodošla.

 

BRZINA

Kao pripadnik klase najnaprednijih APS-C DSLR-ova, D500 je svakako model od kojeg se visoke performanse očekuju. Nikon se zaista potrudio da D500 po performansama smesti u sam vrh koji industrija može da ponudi, a budući vlasnici će to itekako umeti da cene.

Expeed procesor poslednje generacije nudi vanserijske performanse, kako u pogledu rafala koji može da isprati (u saradnji sa veoma brzim memorijskim kontrolerom), tako i u pogledu sveopšte brzine manipulacije podsistemima. Odziv na komande je munjevit, zadrške ne postoje ni u jednoj fazi rada, pa nema sumnji da će D500 veoma lako uspeti da opravda epitet mini-D5, koji se nametnuo od prvog trenutka nakon premijernog predstavljanja.

Nikon D300(s) je bio brz aparat, a D500 je još mnogo brži. Rafal od 10fps zvuči sjajno, ali je još ubedljiviji ako aparat tom brzinom može funkcionisati više od par sekundi. Nikon D500 je na ovom polju izvanredan, pa će maksimalnom brzinom okidanja pokriti čak 79 RAW, 48 TIFF ili čak 1300 JPEG snimaka! Odlučite li se za kombinovani RAW+JPEG upis, kapacitet bafera će do usporenja uspeti da pokrije niz od 59 snimaka i sve to u maksimalnom mogućem kvalitetu, koji podrazumeva nekompresovani RAW i najkvalitetniji JPEG zapis. Ukoliko se odlučite za neki od kompresovanih RAW formata, bafer omogućava i celih 200 snimaka, maksimalnom brzinom od 10fps! Impresivno! Kakvu god akciju ili sport snimali, D500 će biti dovoljno brz, da će veći deo vremena on čekati na vas. Naravno, podrazumeva se da je korekcija geometrijskih distorzija isključena, jer ona na ukupnu brzinu utiče veoma nepovoljno, budući da angažuje centralni procesor za svaki pojedinačni snimak.

Da sve ne bude idealno, Nikon se potrudio napravivši LV mod koji je sve samo ne brz. Zapravo, sam prikaz jeste dovoljno tečan i nudi odličan odziv na komande, ali je AF takav da u potpunosti kvari opšti utisak. Kada potvrdi fokus, greške se javljaju veoma, veoma retko. Međutim, da bi do te potvrde došlo, Nikon D500 se oslanja samo na CDAF algoritam, jer bilo kakav oblik faznog/hibridnog fokusa nije u ponudi. Za rad sa stativa, može biti dovoljno dobar. Za sve ostalo, a pogotovo za kontinualni fokus u video modu, D500 ostavlja veoma slab utisak.