Nikon D500, Test

 

REZIME

Poput Filemona i Baukide, koji su u grčkoj mitologiji poznati kao par koji je zaslužio večan život, ugostivši bogove i time osiguravši svoje mesto pod suncem za života i nakon njega, Nikon i Canon teže da istraju u svojoj uobraženosti, prema kojoj su minuli rad i slavna prošlost dovoljni da im osiguraju večnu dominaciju i sveprisutnost. Autistična poslovna politika ih je poslednjih godina dovela do trenutka kada za strateško taktiziranje više jednostavno nema vremena. Na sto se moraju izbaciti gotovi i vrhunski proizvodi, ne bi li se odolelo najezdi veoma potentnih i ozbiljnih fotoaparata iz MILC kategorije, koji su odnedavno prevazišli i ono malo limita koji su ih ograničavali u napretku. I dok su Filemon i Baukida u svom svetu pretvoreni u drveće pred hramom, te tako nastavili svoj večni život, Nikon i Canon se ovozemaljskim bitisanjem i ignorisanjem prilika nezadrživo približavaju trenutku kada će biti pretvoreni tek u prah, odnosno industrijsku istoriju, zajedno sa mnogim drugim brendovima koji nisu uočili pravi trenutak za prestrojavanje.

Nikon D500 je, srećom, kontra-primer takve politike, ali i podsetnik na to gde se koji brend danas nalazi. Nekada je bilo potrebno daleko manje truda i energije, da bi proizvodi bio prihvaćen kao vrhunski, dok se danas za isti cilj mora upregnuti sva logistika, nauka i tehnologija, ne bi li se dobio proizvod koji će barem jedno vreme moći da dominira tržištem u svojoj kategoriji. Sve ono što mnogi drugi Canon i Nikon DSLR-ovi nisu u poslednje vreme (ne računajući svetle izuzetke, koji potvrđuju pravilo), D500 jeste. Kvalitetan, logičan, brz, precizan… jednom rečju – nenadmašan u loži u kojoj je, sa konkurentima koji, doduše, jesu blizu, ali ipak ne dovoljno da bi mu na bilo koji način mogli zasmetati. Barem još neko vreme.

Ako sve ovo zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, srećom, tek jedan manji deo ove vrhunske sprave baca senku na kompletan utisak, ali je ta senka ipak dovoljno oštra. I tamna. U prvoj liniji, to bi bila odluka da se izostavi interni blic i na taj način efikasno „ubije“ čitava armija besnih potencijalnih vlasnika, koji su navikli na gotovo neograničenu bežičnu kontrolu eksternih bliceva. Nikon je predvideo da se ta kontrola sada ostvaruje radio vezom, jedino što je potrebno unajmiti tehnološki potkovanog analitičara, ne biste li utvrdili šta je sve potrebno (do)kupiti da bi taj scenario zaista bio moguć. Slično bi se moglo reći i za modul bežične komunikacije, koji pretpostavlja da svi moraju imati i biti upućeni u funkcionisanje pametnih telefona, načina njihove komunikacije, pritom posedovati određene modele, sa određenom verzijom kompatibilnog OS-a i bluetooth modulom, opet odgovarajuće verzije i revizije. I dok gomilu tih uslova u principu većina nas zadovoljava, neshvatljivo je zbog čega bi neko insistirao na takvoj gimnastici, ako istovremeno postoje modeli starije generacije (čak i Nikon) DSLR-ova, koji sve to nude uz daleko manje akrobacija? Hipotetička situacija, koja pretpostavlja mogućnost ukidanja podrške za aplikaciju kojom se vrši uparivanje, zapravo zvuči veoma realistično. Da li bi iko od nas želeo sistem koji zavisi od mesečevih mena ili nečije volje da nešto unapredi i ažurira? Iskreno, ne verujemo!

Da niz negativnih osobina ne bude konačan, Nikon se potrudio ponudivši još uvek nedovoljno rafinisan video režim. Da, ponuđeno je i više nego što nude neki drugi, ali je opet mnogo toga zakinuto i ograničeno na način da postavlja pitanje poente. 4K video. OK, kropovan, ali… kropovan do faktora 2.25x… to je već zaista previše. Zašto bi iko izabrao Nikon D500, ako za tu svrhu može izabrati daleko jeftiniji Panasonic GH4 MILC, koji sve to nudi bez ikakvog dodatnog sakaćenja? U nekoj drugoj situaciji, poenta bi bila u većem senzoru, ali u ovom slučaju je i taj jedini argument iščezao. Sve ostalo manje/više nudi i konkurencija. Navikli smo se tokom godina da Nikon deluje uglavnom pasivno kada je video režim u pitanju, uprkos činjenici da je pionir u ovoj oblasti, kada su DSLR-ovi u pitanju. Na stranu nedostojan 4K video zapis… CDAF, tj. bilo kakvo odsustvo hibridnog fokusa u video modu je danas jednostavno nedopustivo. CDAF je jednako slab kao i pre više godina i veoma je efikasan u suzbijanju bilo kakve želje da snimite video zapis. Profesionalnim videografima to verovatno nije toliko bitno, ali prosečnom korisniku jeste. A u biti je sasvim jasno da će prosečan korisnik biti i najčešći vlasnik jednog ovakvog aparata, bez obzira na njegovu ciljnu grupu.

Iznošenje konačnog zaključka smo krenuli negativno, ali je to možda i bolje, jer ovako neće delovati kao hladan tuš, nakon salvi pohvala na koje ćemo upravo preći.

Senzor je, još jednom, najjači adut novog aparata jer, uprkos malo slabijem smislu za marketing koji poseduju Nikon stručnjaci, D500 definitivno važi za model koji nudi apsolutno vrhunske ISO performanse… po prvi put na nivou koji je nekada bio rezervisan isključivo za FF format. Ako bazni raspon koji dobacuje do čak ISO 51200 nije dovoljan, tu je i barem jedna softverska ISO vrednost, koje se ne bi postideli ni modeli poput 5Ds… da ne idemo dalje. Poslednje tri softverski dobijene ISO vrednosti valja ignorisati. Kako zbog (ne)upotrebljivost, tako i zbog potencijala da u korisniku izazovu nesagledive razmere besa, usled upropaštenog snimka. Dinamički raspon, bez ikakve dileme, najmanje je jednako dobar kao na ranijim modelima iz Nikona, a po našem je mišljenju i bolji. To što malo izgubi u svetlijim partijama, višestruko nadoknađuje u tamnim, jer kolorna neutralnost ipak vredi daleko više, budući da iz korena menja upotrebljivost ozbiljno obrađenih i do limita izmrcvarenih snimaka.

Ergonomija, brzina, raspored komandi… obično to i jesu zasebni aspekti, ali su kod D500 u takvoj harmoniji, da aparat čine gotovo hipnotišući privlačnim za korišćenje. Mnogi su aparati u prošlosti bili predstavljani kao mini verzije top modela nekog brenda, ali je uistinu govoreći, jedino D500 u potpunosti zaslužio da bude okarakterisan kao „mini D5“. Ne samo zbog senzora iste rezolucije (istina, i manjeg formata), već i zbog svih ostalih podsistema, koji ga čine ništa manje nego potpuno dostojnim te nezvanične titule. Brzina kojom D500 okida bez zadrški, bafer koji to u stopu prati i procesor koji obrađuje informacije bez i najmanjeg usporenja, jesu karakteristike koje čine razliku između amaterskog, naprednog i profesionalnog alata. Nema potrebe napominjati kojoj grupi pripada novi Nikon APS-C.

Jednostavno, nema situacije koju ovaj aparat ne može da isprati svojom brzinom, agilnošću i nepogrešivošću. Kad smo već kod nepogrešivosti, pomenimo i novi, vrhunski AF sistem, koji redefiniše standarde. Prilikom prvog susreta sa aparatom, nije nam se svidelo to što je od navedenih 153 AF tačaka, za selekciju dostupno „svega“ 55. Međutim, kad kritika ustupi mesto racionalnosti, ubrzo shvatite da je 55 AF tačaka u principu više nego dovoljno, a pogotovo kada sve one pokrivaju najveći deo kadra, na način kako nijedan dosadašnji DSLR nije ponudio (mada se 7D Mark II definitivno jeste približio idealu). Ako tome dodamo i činjenicu da će Nikon prvi put konačno prevazišao čuveni limit od svega 15 krstastih AF tačaka, odmenivši ih sa čak 99 takvih, onda činjenica da je dobar deo od 153 AF tačaka pomoćnog tipa, nije naročito problematičan. A sve zamerke postaju ad-acta u trenutku kada, kao mi, shvatite da ste i prvu i drugu i treću… i svaku sledeću scenu ispratili sa praktično stopostotnim učinkom, bez i jednog, jedinog promašenog snimka, osim eventualno onih na kojima ste, svesno ili nesvesno, obustavili precizno nišanjenje. Malo je reći da je ovakav rezultat bio impresivan do te mere, da smo prosto zaboravili na sve prethodne zamerke i u pogledu blica, i u pogledu bežične komunikacije.

Što se onog čuvenog pitanja na kraju testa, koje uvek praktikujemo – kome je ovaj aparat namenjen, kratak odgovor je – SVIMA koji mogu da ga priušte i znaju da to iskoriste!

Jednostavno, ako ste jedan od retkih vlasnika D300(s), čekanju je kraj, ovo je aparat za vas. Ako ste vlasnik niže klase Nikona i prosto želite da unapredite rad, preporuka je ista – D500 nema validnu alternativu.

Da li ima i onih kojima aparat nije namenjen? Iz ugla proizvođača – nema. Međutim, zaista je nekad lako zaboraviti u kojoj se kategoriji jedno ovakvo telo nalazi i zanemariti njegovu kompleksnost. A ona je definitivno prisutna. Nikon D500 je aparat koji mnogo nudi, mnogo može, ali mnogo i traži. Ukoliko ste retko u prilici da fotografišete ozbiljnu akciju, dešavanja u lošim svetlosnim uslovima ili ne posedujete (i ne planirate da posedujete) set veoma ozbiljnih i skupih objektiva, sva je prilika da sjaj jednog ovakvog bisera nikad nećete videti. U tom slučaju je potpuno izlišno razmišljati o njemu i možda je bolje gledati u pravcu najavljenog D7500 ili čak nečega jeftinijeg. Nije tajna ni da bi izbor iz ponude nekog vrhunskog MILC tela, poput Sony-ja A6500 ili Fuji-ja X-T2 takođe bio sjajna alternativa. Ne jednako moćna, ali ipak dovoljno dobra alternativa koja nudi mnogo u manjem i skromnijem pakovanju.

Za sve druge, koji se već nisu predali poroku zvanom full-frame, Nikon D500 je korak ka nekakvom idealu. Ne savršen, ali je APS-C koji je trenutno najbliži tome.

Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Visok nivo detalja, bez obzira na nešto nižu rezoluciju u odnosu na neke konkurente;
-Najbolje ISO performanse u APS-C segmentu;
-AF modul koji redefiniše standarde u industriji;
-Inteligentno i verno merenje svetla;
-Svetlo i veliko tražilo sa dinamičkim prikazom kontrola;
-Brzina i agilnost;
-Izuzetno veliki i brz memorijski bafer;
-Kvalitetna izrada i visok stepen zaptivenosti;
-Vertikalno pokretljivi displej, osetljiv na dodir;
-Izuzetna ergonomija i prilagodljivost komandi;
-ISO komanda konačno na pravom mestu;
-Namenski džojstik za selekciju AF tačaka;
-Elektronska libela u obe ose;
-Kvalitetan fullHD video zapis u 60fps;
-Nekomprimovan izlaz preko HDMI konekcije;
-Procesiranje RAW-a u aparatu;
-Real-time korekcija optičkih anomalija objektiva u JPEG formatu;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Softverski ISO raspon, bez realne upotrebne vrednosti;
-Diskutabilan izbor XQD standarda za jedan od dva memorijska slota;
-Potpuno prevaziđeni CDAF u LV/video modu;
-Displej 4:3 odnosa stranica;
-Nedostatak IC prijemnika u koristi Bluetooth/Wifi konekcije;
-Veoma nespretna izvedba Wi-Fi komunikacije, uz nepotrebno komplikovano i ograničeno konfigurisanje;
-4k video samo sa veoma ozbiljnim krop faktorom od 2.25x
-Nedostatak internog blica povlači i nemogućnost bežične kontrole IC baziranih modela bliceva;

U prilogu pružamo originalno uputstvo na engleskom i srpskom jeziku za Nikon D500, kao i propratnu dokumentaciju, u PDF formatu, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Nikon D500 Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 21 MB)
Nikon D500 Uputstvo na srpskom: LINK (uskoro)
Nikon D500 Technical Guides: LINK (PDF; 27 MB)