Nikon D500, Test

 

TEST AF SISTEMA

Nikon se, sa D500, očigledno veoma revnosno trudio da nadjača glavnog konkurenta u gotovo svim segmentima, a to posebno važi za AF sistem. Canon je relativno kratko uspeo da se održi na tronu sa najsofisticiranijim faznim AF sistemom današnjice, da bi Nikon, uz nešto drugačiji pristup, s lakoćom tu nezvaničnu titulu oduzeo u svoju korist.

Nikon je sa Novim Multi-CAM 20 AF sistem odgovorio na još jednu zamerku, a to je broj i raspored krstastih AF tačaka u kadru. I dok smo ranijim AF sistemima ovog proizvođača najčešće zamerali svega 15 krstastih AF tačaka, kao i njihov ne baš idealan raspored u kadru, D500 donosi mnogo više krstastih AF tačaka i praktično potpunu pokrivenost širine celog kadra. Pokrivenost po vertikali nije toliko ubedljiva, ali je i dalje dobra, dok broj krstastih AF tačaka (55) i dalje nije prevazišao broj od 65, koliko poseduje EOS 7D Mark II. Međutim, ukupan broj AF tačaka, koji uključuje i pomoćne tačke (koje se u kadru vide, ali se ne mogu pojedinačno izabrati prilikom fokusiranja) iznosi neverovatnih 153!

Zbog toga smo bili naročito nestrpljivi da novi AF sistem isprobamo u praksi, pa… da vidimo kako je prošlo.

Objekti u dolasku/odlasku su veoma težak zalogaj za svaki AF sistem. Neki AF sistemi su u tome bolji, neki lošiji, ali nepogrešivih nema… tj. barem ih do sada nije bilo.

Baš iz razloga što je u pitanju novi AF modul, odmah smo pokušali da ga diskreditujemo, podmetnuvši mu metod automatske selekcije tačaka:

AF-C/Auto-area AF, kontinualni fokus sa automatskim izborom tačaka;
(Nikon AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8)

Bez obzira što uslovi nisu bili baš idealni i što su podrazumevali prilično neutralne kolorne tonove, na koje svetlomer nije naročito senzitivan (kao što je ljudska koža, na primer), Nikon D500 se snašao odlično i zaređao više od 20 snimaka, bez ijednog promašaja! Ponovili smo akciju još dva puta, sa istim epilogom! Zanimljivo, ali može biti i da je slučajno. Bez obzira što smo koristili i vrhunski objektiv, metod automatske selekcije često ume da pogrešno proceni prioritetnu metu. U ovom slučaju je prioritet bio na najbližoj meti u kadru, budući da prvi nivo prioriteta (ljudska lica ili koža) nije na raspolaganju.

Metod selekcije grupom AF tačaka smo već viđali ranije… i dalje nije obavezan na svakom Nikon DSLR-u, iako se pokazao više nego kompetentnim za situacije sa jednoličnim površinama sličnih boja, kao ova na sledećem snimku, jer su angažovane AF tačke ravnopravne po prioritetu, te jedna drugoj pomažu:

AF-C/Group-area AF, kontinualni fokus pomoću grupe fokusnih tačaka;
(Nikon AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8)

Dinamička zona je već dugi niz godina jedan od zaštitnih znakova Nikon AF sistema, a generalno se ponaša kao ograničeno polje automatske selekcije, u kojem svetlomer igra sekundarnu ulogu i procenjuje koja je meta u kadru prioritetna. To od naročite koristi može biti za situacije kada iz bilo kojeg razloga nije moguće lako održavati položaj fokusnog polja na željenoj meti, bilo da je u pitanju loše svetlo ili velika brzina kretanja. Tada će se dinamička zona pobrinuti da meta uvek bude u kadru, čak i ako je fotograf ne prati baš preterano precizno:

AF-C/Dynamic-area-72 AF, kontinualni fokus dinamičke zone od 72 AF tačke;
(Nikon AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8)

Nadamo se da šum na 100% isečku može dovoljno da dočara o kakvim se svetlosnim uslovima radi (ISO 16000 na f/2.8), a postotak tačno eksponiranih snimaka nas je opet oborio s nogu u nekoliko navrata, pa smo poželeli da AF sistem dodatno isprovociramo, dozvoljavajući mu da u dinamičkoj zoni angažuje svih 153 tačaka:

AF-C/Dynamic-area-153 AF, kontinualni fokus dinamičke zone od 153 AF tačke;
(Nikon AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @70mm f/2.8)

Iako se meta približila do već veoma nezgodne distance od objektiva, aparat se nije dao i bez greške je ispratio svaki od 7-8 snimaka, sve dok meta nije ušla u zonu koju korišćeni objektiv nije u mogućnosti da pokrije (zbog minimalne fokusne distance). Impresivno, bez ikakve dvojbe. Međutim, čak ni to nije ništa u odnosu na situaciju koja nas je sačekala malo kasnije, kada je na improvizovanoj gradskoj stazi zavladao potpuni mrak, a dnevno svetlo ustupilo mesto nejakoj uličnoj rasveti:

AF-C/Group-area AF, kontinualni fokus pomoću grupe fokusnih tačaka;
(Nikon AF-S Nikkor 70-200mm f/2.8G ED VR II @200mm f/2.8)

Čak ni to nije bilo dovoljno da pokoleba novi Multi-CAM 20, zbog čega smo na kraju testa prosto ostali uvereni da kvalifikacija „mini-D5“ uopšte nije bez osnova i da veoma adekvatno oslikava kapacitete kojima D500 raspolaže. Ovo je, bez dvojbe, daleko najprecizniji AF sistem s kojim smo do danas imali prilike da radimo! Tražite li APS-C aparat za najzahtevnije akcione angažmane, traganju je kraj, jer brže i bolje od D500 možete naći samo u klasi u kojoj dominira D5. Ni manje, ni više!

E sad, jedina negativna stvar u vezi autofokusa na D500 ne dolazi iz pravca faznog Multi-CAM 20 sistema, već od CDAF algoritma koji je aktivan u LV modu. Međutim, kako je i to ipak deo aparata, ne bi bilo pošteno izostavljati iz konačne ocene činjenicu da je D500, kao i svi DSLR-ovi ovog proizvođača poslednjih godina, podbacio po pitanju autofokusa u LV modu. Zastarelo, nazadno, nepouzdano i neviđeno sporo… tako bi se u par reči moglo opisati iskustvo koje smo u druženju sa D500 imali, kada je LV (i video mod, samim tim) u pitanju. Dok su svi ostali proizvođači marljivo radili na polju usavršavanja CDAF algoritama i paralelno usvajali hibridna rešenja faznog i kontrastnog fokusa, Nikon je sve to svesno ignorisao, čekajući da vreme reši problem. I kako to obično biva, vreme je problem samo produbilo, a Nikon je na taj način ostao u zapećku tržišta, sa svojim zastarelim LV modom.