Nikon D3400, Test

 
KIT OBJEKTIV

Zaštitni znak aparata nižeg ranga, kit objektiv, postao je skoro obavezan element prilikom nabavke prvog DSLR-a. Razlozi su vrlo jednostavni i daju se opisati jednom rečju – finansije. Kada se kupuje u paketu sa aparatom, objektiv se najčešće nudi po ceni koja je neostvariva u slobodnoj prodaji, a pritom su i performanse objektiva najčešće prilagođene ciljnoj grupi.

Objektivi koji se nude uz novi najmanji Nikon DSLR ne spadaju u već viđene. U pitanju su potpuno novi modeli, kojim Nikon nastoji da osveži niži rang APS-C porodice svojih objektiva i na taj način osigura renome pouzdanog, istovremeno rešavajući i neke nedostatke koje su prethodnici imali u video modu. Prefiks koji novi objektivi nose (AF-P) razlikuje se od dosadašnjih, a osim što menja način rada fokusa, donosi i neke tehnološke razlike, koje zahtevaju i novija tela da bi bili funkcionalni. Zato, ukoliko dođete u iskušenje da nabavite jedan od AF-P objektiva, a planirate ga koristiti na iole starijem modelu aparata, preporučljivo je konsultovati se u vezi kompatibilnosti. Generalno gledano, Nikon DSLR-ovi iz 2012. godine i noviji, ne bi trebali imati probleme sa kompatibilnošću, ali je svakako neophodno proveriti da li za fotoaparat postoji noviji firmware, koji rešava potencijalni problem, jer (kako je navedeno i u zvaničnoj dokumentaciji), AF-P objektivi NE MOGU funkcionisati na starijim Nikon telima. Kompatibilnost je potvrđena sa D3300 i D5300 Nikon telima, dok neka starija nude samo parcijalnu funkcionalnost. FF tela, poput D810, D5, D4 ili D750, takođe ne nude potpunu funkcionalnost, bez obzira što FF Nikon tela inače nesmetano sarađuju sa DX objektivima u tzv. DX krop modu!

Preporučuje se naročit oprez i obavezna proba funkcionalnosti, ukoliko planirate nabavku AF-P objektiva i njihovo korišćenje u kombinaciji sa nekim starijim Nikon DSLR-om!

Pogledaćemo o kakvim se objektivima radi...

Nikon AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G (VR)

Tek nedavno predstavljeni AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR II, ustupio je mesto još novijem modelu, koji ustanovljava sasvim novu liniju objektiva. Njegov prefiks, AF-P, označava da se radi o objektivu sa koračnim (stepping) motorom, što je novina u Nikon gami, pre svega u cilju dostizanja onoga što je konkurencija (a pre svega rival Canon) uradila na polju tihog i tečnog fokusiranja u video modu. Ponuđen je u varijanti sa i bez sistema optičke stabilizacije, od čega zavisi i krajnja cena.

Kratak raspon je stavka koja kupce početnike često odvraća od kupovine. Ipak, solidne optičke performanse su mnogima dovoljan razlog da osnovnom kitu poklone dužnu pažnju. Kit objektiv o kojem ovde govorimo, krasi (u kompakt terminologiji) raspon od 3x. Kreće se od srednje širokih 18mm, a završava se na području srednjih 55mm. Kako je u pitanju DX objektiv, odnosno objektiv namenjen isključivo senzorima sa smanjenim vidnim poljem (APS-C), ekvivalentna žižna daljina, odnosno širina vidnog polja u odnosu na senzor punog (full-frame) formata, dobija se množenjem naznačene žižne daljine sa krop faktorom (u slučaju Nikon APS-C-a, to je 1.5x). Tako ovaj objektiv pokriva raspon od 27 do 83mm, a vidni ugao koji zahvata, kreće se od maksimalnih 76° na najširih 18mm, do 28,8° na najdužih 55mm.

Spoljne dimenzije objektiva (D x Š) 62.5 x 64.5mm i masa od svega 205 grama za verziju sa stabilizacijom, odnosno 195 grama za onu bez, čine ga izuzetno laganim za nošenje i čak nešto kraćim od starog modela. Izrada je solidna, na nivou koji je očekivan za ovu cenovnu klasu, pa čak i nešto bolje od toga. Umesto uobičajene plastike, sada su korišćeni i kompozitni materijali, koji dodatno učvršćuju konstrukciju i objektiv čine donekle robusnijim. Fina tekstura pokriva ceo objektiv, a zahvalna je jer odoleva otiscima prstiju, prašini i naelektrisanju koje je često na plastici. Zazori na spojevima su izuzetno mali, a mehanička pokretljivost je solidna. Gumeni zum prsten je dovoljno širok, ne klizi pod prstima i lako se kontroliše. Cilindar zum mehanizma je izrađen jednodelno, sa posebnom pozicijom koja je namenjena za “pakovanje” objektiva na manje gabarite, onda kada se ne koristi. Po ugledu na rešenje koje se može videti na dosta minijaturnih objektiva iz porodice “bezogledalnih” objektiva (MILC), Nikon je napravio mehanizam sa L (od “lock”) pozicijom, do koje se dolazi tako što se na zum prstenu pritisne poseban taster i tada mehanizam spakuje, tako da se pomični deo cilindra parkira unutar tela objektiva. Na ovaj način su postignute vidno manje dimenzije, ali nam (moramo priznati) svrha nije baš najjasnija. I pored ovakve tehničke egzibicije, objektiv nije preterano manji od proseka ove klase, a često će svoje vlasnike umeti da zbuni, kada aparat upozori da nije spreman za korišćenje. Kada se objektiv jednom postavi na početnu poziciju od 18mm, uočava se arhaični, nelinearni mehanizam izvlačenja glavnog cilindra, kakav nam je poznat sa najmanjih kit objektiva iz Nikona – najmanju dužinu objektiv postiže na srednjih 30-32mm, dok je najduži na 18, odnosno 55mm. I dok je ovakav mehanizam imao nekakvo opravdanje zarad skraćivanja ukupne dužine, novi mehanizam pakovanja je trebao biti upotrebljen kao odlično rešenje za konstruisanje linearnog zuma, ali šta je tu je. Na žalost, bajonet je i dalje u potpunosti plastičan, pa je neophodno biti pažljiviji prilikom montaže/demontaže sa aparata.

Autofokus je pogonjen novim i potpuno nečujnim koračnim (stepping) motorom, a ovaj put obezbeđuje i potpunu FTM (full-time manual) podršku, tj. fokusiranje bez potrebe za prebacivanjem u manuelni mod. Istina, teško da bi i moglo biti drugačije, s obzirom da novi objektivi uopšte ne poseduju prekidač za automatski/manuelni fokus, što implicira da je i za njihovo korišćenje neophodno imati telo koje je sposobno da prepozna novi tip objektiva, baš kao što smo u uvodu i nagovestili. Prednji element prečnika ø55mm ne rotira, što značajno olakšava korišćenje polarizacionih ili ND-grad filtera.

Minimalna fokusna distanca iznosi 25cm (mereno od ravni senzora), a uvećanje koje objektiv na taj način postiže je vrlo solidnih 0.38x, odnosno – približno 1:2.6. Brzina AF-a je malo iznad proseka klase, što je, objektivno, sasvim dovoljno za većinu svakodnevnih potreba, koje ne uključuju akcione scene. Ukoliko pretendujete na bilo šta brže od statičnih scena, ovaj objektiv nije za vas. Kao uostalom i ni jedan drugi u ovoj klasi. Tačnost fokusa je više nego pristojna, a kolebanje je moguće u lošim svetlosnim uslovima, što u suštini i nije teren ovog objektiva. Spada u red varifokalnih objektiva, što znači da se i fokusna distanca mora korigovati nakon svake promene žižne daljine. Takođe, zbog tehničkog rešenja koje podrazumeva tzv. „focus-by-wire“ elektronsku vezu prstena i samog fokusnog mehanizma, objektiv će „resetovati“ fokusnu ravan nakon isključivanja, te je neophodno i ponovo fokusirati, bez obzira da li je fokusni prsten u međuvremenu korišćen. Ovo je neophodno imati na umu u slučaju da tokom dužeg fotografisanja nastane potreba za zamenom baterije. Fotografisanje sa istom fokusnom distancom neće biti moguće bez ponovne korekcije.

Optička konstrukcija se sastoji od 12 elemenata u 9 grupa, uključujući i čak dva asferična elementa (označeni cijan bojom na ilustraciji), kojim se vrši korekcija aberacija na najširem kraju. Optička formula je unapređena, pa nam to daje nadu da je novi objektiv možda još i bolji od starog, inače sasvim solidnog modela. Optički elementi poseduju i tzv. SIC (Super Integrated Coating) premaze, čija je svrha suzbijanje flera i bolja reprodukcija boja. Tu je i fluktuirajući element, koji svojim pomeranjem amortizuje podrhtavanje u dve ose i time čini optičku stabilizaciju (VR; Vibration Reduction) funkcionalnom. Uzdužni presek i poredak optičkih elemenata možete videti na ilustraciji niže:

Optička konstrukcija novih kit objektiva, Nikon AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G (VR)*

Raspon maksimalnog otvora blende se kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće od f/22 do f/38, a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića. Pošto je u pitanju objektiv G klase, poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende, kakav je postojao na starijim objektivima, nije na raspolaganju, već se ista kontroliše elektronski, podešavanjima u aparatu.

Optička stabilizacija čini i jedinu razliku između dve varijacije ovog objektiva. Primerak koji poseduje optičku stabilizaciju, nosi oznaku VR. Optička stabilizacija, tj. VR (Vibration Reduction), omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. Kao što uvek napominjemo, treba imati na umu da stabilizacija pomaže samo u smirivanju statičnih scena. Za brze, akcione scene, i dalje je neophodno imati bržu ekspoziciju, kako bi subjekt mogao biti „zamrznut“ u pokretu. Pošto je u pitanju objektiv malog dometa, optička stabilizacija ne raspolaže namenskim Active modom, prilagođenom akcionoj fotografiji, a umesto toga, objektiv je sposoban da prepozna takve situacije i automatski reguliše intezitet stabilizacije, tako da primat dâ samo vertikalnoj i time omogući kvalitetnije horizontalno praćenje pokretne mete. Kao i u slučaju prekidača za izbor automatskog ili manuelnog moda fokusiranja, tako se i stabilizacija sada uključuje ili isključuje kroz menije dostupne u aparatu, što je i jedan od glavnih razloga nekompatibilnosti novih AF-P objektiva sa starijim modelima aparata.

Od dodatne opreme, na raspolaganju je nova zonerica oznake HB-N106, kao i odgovarajuća meka torbica CL-0815, koji se kupuju posebno.

Nikon AF-P DX Nikkor 70-300mm f/4.5-6.3G ED (VR)

Još jedan od novih AF-P objektiva, ne spada u standardne zumove, te kao takav nije predviđen za pojedinačnu isporuku u kit paketima, već samo kao deo tzv. „duplog kita“ sa AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR modelom. Baš kao i pomenuti standardni zum, ponuđen je u dve varijante, sa i bez sistema optičke stabilizacije, od čega zavisi pre svega cena.

Ovaj objektiv spada u red telezumova, a rekli bismo da je predviđen kao zamena za postojeći AF-S DX Nikkor 55-300mm f/4.5-5.6G VR objektiv, iako ne donosi unapređenja po svim merilima. Gledano u laičkoj terminologiji, prihvaćenoj u domenu kompakt aparata, ovaj objektiv nudi raspon od približno 4.3x. Zahvata vidni ugao od 22°50’ na 70mm do 5°20’ na maksimalnih 300mm, a preračunato na APS-C format, efektivni raspon se kreće od 105 do 450mm, ekvivalentnih 35mm senzoru.

Spoljne dimenzije objektiva (na 70mm) spadaju u prosečne za ovaj tip. Izrada je sasvim pristojna. Možda ne na nivou poznatog AF-S 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR, ali ipak zadovoljavajuća. Umesto uobičajene plastike, i kod ovog objektiva su korišćeni i kompozitni materijali, koji dodatno učvršćuju konstrukciju i objektiv čine robusnijim. Fina tekstura pokriva ceo objektiv, a zahvalna je jer odoleva otiscima prstiju, prašini i naelektrisanju koje je često na plastici. Zazori na spojevima su izuzetno mali, a mehanička pokretljivost je solidna. Gumeni zum prsten je za naš ukus možda i preširok, prihvatljivog mada na trenutke previše zategnutog hoda, ali ne klizi pod prstima i dovoljno je precizan. Cilindar zum mehanizma je izrađen jednodelno i linearno se izvlači sve do maksimalnih 300mm. Na žalost, bajonet je i na ovom telezumu u potpunosti plastičan, pa je neophodno biti pažljiviji prilikom montaže/demontaže sa aparata, radi izbegavanja mehaničkih oštećenja.

Autofokus je pogonjen novim i potpuno nečujnim koračnim (stepping) motorom, te obezbeđuje i potpunu FTM (full-time manual) podršku, tj. fokusiranje bez potrebe za prebacivanjem u manuelni mod. Istina, teško da bi i moglo biti drugačije, s obzirom da novi objektivi uopšte ne poseduju prekidač za automatski/manuelni fokus, što implicira da je i za njihovo korišćenje neophodno imati telo koje je sposobno da prepozna novi tip objektiva, baš kao što smo u uvodu i nagovestili. Prednji element prečnika ø58mm ne rotira, što olakšava korišćenje polarizacionih ili ND-grad filtera.

Minimalna fokusna distanca iznosi 1.1m (mereno od ravni senzora), a uvećanje koje objektiv na taj način postiže je slabašnih 0.22x, odnosno – približno 1:4.5. Brzina AF-a je malo iznad proseka na koji smo navikli kod starijih predstavnika ove klase Nikon objektiva, ali ne i u meri da bi ga to kvalifikovalo za neke ozbiljnije zadatke. Ukoliko pretendujete na bilo kakav oblik ozbiljne akcije, ovaj objektiv nije najbolje rešenje. Tačnost fokusa je više nego pristojna, a kolebanje je moguće u lošim svetlosnim uslovima, baš kao i u slučaju kratkog standardnog zuma. Spada u red varifokalnih objektiva, što znači da se i fokusna distanca mora korigovati nakon svake promene žižne daljine. Takođe, zbog tehničkog rešenja koje podrazumeva tzv. „focus-by-wire“ elektronsku vezu prstena i samog fokusnog mehanizma, objektiv će „resetovati“ fokusnu ravan nakon isključivanja, te je neophodno i ponovo fokusirati, bez obzira da li je fokusni prsten u međuvremenu korišćen. Ovo je neophodno imati na umu u slučaju da tokom dužeg fotografisanja nastane potreba za zamenom baterije. Fotografisanje sa istom fokusnom distancom neće biti moguće bez ponovne korekcije. Fokusni prsten je prilično uzak kao posledica preterano širokog zum prstena, a nismo naročito srećni ni njegovom pozicijom, jer je postavljen uz najistureniji deo glavnog korpusa konstrukcije.

Optička konstrukcija se sastoji od 14 elemenata u 10 grupa, uključujući i jedan „Extra-low dispersion“ (ED) element (označen žutom bojom na ilustraciji), namenjen povećanju oštrine i boljoj kontroli optičkih aberacija. Optički elementi poseduju i tzv. SIC (Super Integrated Coating) premaze, čija je svrha suzbijanje flera i bolja reprodukcija boja.

Optička konstrukcija novih kit objektiva, Nikon AF-P DX Nikkor 70-300mm f/4.5-6.3G ED (VR)*

Raspon maksimalnog otvora blende se kreće od f/4.5 na širem, do svega f/6.3 na dužem kraju, što predstavlja blago razočaranje, posebno imajući u vidu ipak ne baš minijaturne dimenzije. Minimalni otvor se kreće od f/22 do f/32, a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića. Pošto je u pitanju objektiv G klase, poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende, kakav je postojao na starijim objektivima, nije na raspolaganju, već se ista kontroliše elektronski, podešavanjima u aparatu.

Optička stabilizacija čini i jedinu razliku između dve varijacije ovog objektiva. Primerak koji poseduje optičku stabilizaciju, nosi oznaku VR. Optička stabilizacija, tj. VR (Vibration Reduction), omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. Kao što uvek napominjemo, treba imati na umu da stabilizacija pomaže samo u smirivanju statičnih scena. Za brze, akcione scene, i dalje je neophodno imati bržu ekspoziciju, kako bi subjekt mogao biti „zamrznut“ u pokretu. Prekidač optičke stabilizacije ne postoji ni na ovom objektivu, pa je za njeno isključivanje neophodno posegnuti za posebnim podešavanjem u okviru Shooting sekcije u samog aparata, što je i jedan od glavnih razloga nekompatibilnosti novih AF-P objektiva sa starijim modelima aparata. Zvanično upustvo navodi potvrđenu kompatibilnost sa telima D3300 i D5300 i novijima iz ovih DX klasa, dok za D5200 nije precizirano. Neka starija tela nude parcijalnu funkcionalnost, što treba imati na umu u slučaju nabavke.

Od dodatne opreme, na raspolaganju je nova zonerica oznake HB-77, kao i odgovarajuća meka torbica CL-1020, koji se kupuju posebno.

Nikon AF-S DX Nikkor 55-200mm f/4-5.6G ED VR II

Stari model jeftinog telezuma, dobio je svog naslednika uz kratak sufiks II, koji na to ukazuje.

Radi se o objektivu čiji raspon počinje od srednjih 55mm, a završava se na srednje dugih 200mm. Kako je u pitanju DX objektiv, odnosno objektiv namenjen isključivo senzorima sa smanjenim vidnim poljem (APS-C), ekvivalentna žižna daljina, odnosno širina vidnog polja u odnosu na senzor punog (full-frame) formata, dobija se množenjem naznačene žižne daljine sa krop faktorom (u slučaju Nikon APS-C-a, to je 1.5x). Tako ovaj objektiv pokriva raspon od 82.5 do 300mm, a vidni ugao koji zahvata, kreće se od maksimalnih 28,8° na najširih 55mm, do 8° na najdužih 200mm.

Spoljne dimenzije objektiva (D x Š) su nešto manje nego na prvoj generaciji - 83mm x 70.5mm, što je zasluga novog mehaničkog rešenja, viđenog na kratkim 18-55 objektivima poslednje dve generacije, a podrazumeva mogućnost „pakovanja“ na minimalne dimenzije, kada se objektiv ne koristi. Da bi objektiv bio funkcionalan, neophodno je pritisnuti taster na telu objektiva, kojim se zum prsten od L položaja, dovodi do minimalnih 55mm, što i zum cilindar izvlači iz korpusa objektiva. Cilindar zum mehanizma je izrađen dvodelno, kako bi pakovanje na manje dimenzije bilo što efikasnije, a mi moramo priznati da nam svrha svega toga baš i nije najjasnija. Ušteda u prostoru je u odnosu na prethodnu generaciju ipak minimalna, dok su potencijalne mehaničke komplikacije značajno veće. Zum prsten je veliki i prostire se gotovo dve trećine dužine tela objektiva. Malo je tvrđi nego što bismo želeli, a nije baš ni ravnomernog hoda. Ipak, to je uobičajeno na objektivima ove cenovne kategorije, pa to nećemo uzeti kao nešto naročito negativno.

Autofokus je pogonjen brzim i tihim SWM (Silent Wave Motor) motorom, ali i dalje ne obezbeđuje FTM (full-time manual) fokusiranje, što znači da je ručnu korekciju fokusa moguće izvesti isključivo kada je prekidač prebačen u odgovarajući položaj. Fokus je internog tipa, pa prednji element prečnika ø52mm ne rotira, što značajno olakšava upotrebu filtera poput ND-Gradual ili CPL. Skala distance nije obezbeđena, a namenski fokusni prsten je, kao što smo pomenuli maločas, postavljen uz sam rub prednjeg elementa i kao takav je skriven u „lock“ položaju zum mehanizma. Minimalna fokusna distanca i dalje iznosi 1.1m (mereno od ravni senzora), a uvećanje koje objektiv na taj način postiže je vrlo skromnih 0.23x, odnosno – približno 1:4.35. Brzina AF-a je prosečna za ovu klasu, što je, objektivno, sasvim dovoljno za većinu svakodnevnih potreba, koje ne uključuju preterano brze akcione scene. Ukoliko pretendujete na ozbiljno akciono fotografisanje, možda je mudro razmišljati o klasi iznad, u koju spada AF-S Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED VR. Tačnost fokusa je više nego pristojna, a kolebanje je moguće u lošim svetlosnim uslovima, što je odlika većine objektiva nižeg cenovnog ranga.

Optička konstrukcija je promenjena, pa se sada sastoji od 13 elemenata u 9 grupa, uključujući i jedan ED (Extra-low Dispersion) element (naznačen žutom bojom), kojim se vrši korekcija aberacija. Optička formula je na ovaj način (barem teoretski gledano) svedenija u odnosu na prethodnu, a kakvog uticaja na konačne performanse ima, ostaje da vidimo kada se budemo pozabavili ovim modelom u praksi. Optički elementi poseduju i tzv. SIC (Super Integrated Coating) premaze, čija je svrha suzbijanje flera i bolja reprodukcija boja. Tu je i fluktuirajući element, koji svojim pomeranjem amortizuje podrhtavanje u dve ose i time čini optičku stabilizaciju (VR; Vibration Reduction) funkcionalnom. Uzdužni presek i poredak optičkih elemenata možete videti na ilustraciji niže:

Optička konstrukcija novog kit objektiva, Nikon AF-S DX Nikkor 55-200mm f/4-5.6G ED VR II*

Raspon maksimalnog otvora blende se kreće od f/4 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće od f/22 do f/32, a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića, što je lošije u odnosu na pređašnjih 9. Pošto je u pitanju objektiv G klase, poseban mehanički prsten za kontrolu otvora blende, kakav je postojao na starijim objektivima, nije na raspolaganju, već se ista kontroliše elektronski, podešavanjima u aparatu.

Ugrađena optička stabilizacija (VR; Vibration Reduction) je ostala na istom nivou, te omogućava do tri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. Kao što uvek napominjemo, treba imati na umu da stabilizacija pomaže samo u smirivanju statičnih scena. Za brze, akcione scene, i dalje je neophodno imati bržu ekspoziciju, kako bi subjekt mogao biti „zamrznut“ u pokretu. Prekidač optičke stabilizacije omogućava isključivanje u situacijama u kojima ona nije potrebna ili je kontraproduktivna (rad sa stativa, npr.). Pošto je u pitanju objektiv nižeg cenovnog ranga, optička stabilizacija ne raspolaže namenskim Active modom, prilagođenom akcionoj fotografiji, a umesto toga, objektiv je sposoban da prepozna takve situacije i automatski reguliše intezitet stabilizacije, tako da primat dâ samo vertikalnoj i time omogući kvalitetnije horizontalno praćenje pokretne mete.

Od dodatne opreme, na raspolaganju je nova zonerica oznake HB-37, kao i odgovarajuća meka torbica CL-0915, koji se kupuju posebno.

SOFTVER

Sistem menija Nikona D3400 raslojen je u četiri kategorije: Playback, Shooting, Setup i Retouch:

Pregled osnovnih stranica menija: grupe Playback, Shooting, Setup i Retouch

Playback kategorija je namenjena podešavanjima vezanim za pregled i štampanje fotografija direktno sa aparata; Shooting okuplja opcije vezane za fotografisanje i video zapis; Setup služi za podešavanje nefotografskih parametara aparata; Retouch su opcije namenjene naknadnoj obradi postojećih snimaka.

REZOLUCIJA SNIMANJA

Snimci mogu biti upisivani u JPEG ili RAW formatu, kao i kombinovano RAW+JPEG. RAW (Nikonov NEF format) se može snimati samo u maksimalnoj rezoluciji (24 MP), dok je za JPEG na raspolaganju dvostruko definisanje kvaliteta – rezolucijom i stepenom kompresije. Na raspolaganju je tri rezolucije: 24 MP (Large (L) – 6000 x 4000), 13.5 MP (Medium (M) – 4496 x 3000) i 6 MP (Small (S) - 2992 x 2000). Svaka od tri rezolucije je ponuđena u tri nivoa kompresije (Fine, Normal i Basic), a prilikom izbora kombinovanog RAW+JPEG snimanja, JPEG je ograničen isključivo na Large/Fine kombinaciju. JPEG snimak koji je sadržan u NEF fajlu radi pregleda (tzv. embedded JPEG) zapisan je u punoj rezoluciji, što omogućava uvećanje na 100% nivo u režimu pregleda fotografija, bez potrebe za angažovanjem posebnog RAW konvertera.

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Opcije za uklanjanje optičkih anomalija su nešto na šta smo davno navikli na Nikon aparatima, pa nije iznenađenje što ih i D3400 poseduje. Ispravljanje geometrijskih izobličenja je moguće uključiti ili isključiti pomoću opcije Auto Distortion Control, dostupne u Shooting grupi opcija, a još dve dodatne korekcije nisu predmet izbora – jedna je korekcija vinjetiranja, a druga je korekcija hromatskih aberacija. Obavljaju se automatski, bez uticaja korisnika. Oba zahvata aparat izvodi više nego odlično, tako da je JPEG u startu lišen potrebe za dodatnim korekcijama. Ukoliko iz bilo kog razloga niste zadovoljni učinkom automatike, RAW format će omogućiti ručne ispravke u postprocesu, s obzirom da se unutrašnja obrada ne primenjuje na ovaj format.

BRZINA

Kako se novi aparat tehnički preterano ne razlikuje od svog prethodnika, a centralni procesor je pritom ostao isti, nije čudo ni to što su im i performanse manje/više veoma slične.

Nikon D3400 poseduje već dokazani Expeed 4 procesor. Njegove mogućnosti u smislu ponuđenih funkcija su delimično unapređene, a mi smo proverili kako novi aparat stoji sa brzinom i agilnošću.

Najmanji Nikon DSLR i dalje postiže rafal od 5fps što je, iako na istom nivou kao kod prethodnika, za potrebe prosečnog vlasnika ovakvog aparata, više nego dovoljno. Poboljšanje u odnosu na prethodnika tiče se boljeg održanja te brzine, zahvaljujući proširenom memorijskom baferu. Tako je aparat sada sposoban da u punoj brzini okidanja snimi solidnih 17 RAW, 100 JPEG i tek 6 RAW+JPEG snimaka kombinovano, baš kao i prethodnik! S obzirom da postoji nesumnjiv napredak po pitanju RAW formata, teško nam je da poverujemo da brzina upisa kombinovano RAW+JPEG nije softverski namerno limitirana, jer drugog objašnjenja nema. Da bi efekat bafera bio vidljiv, protok podataka mora biti veći. Veći protok donosi 17 RAW snimaka u nizu, ali ne utiče na brzinu kombinovanog upisa? Nismo skloni da u to poverujemo.

Za LV režim važe iste zamerke kao i pre – manjak fluidnosti prikaza kada je ambijentalno osvetljenje slabo, fokus u LV režimu više nego upitan, a baratanje komandama na trenutke veoma frustrirajuće. Verujući da smo svima već dosadili pričom o „zaboravljanju“ podešavanja režima okidanja, pomenućemo još jednom da je to funkcija kojom Nikon definitivno nastoji da svoje kupce dovede do ludila. U atmosferi u kojoj su jedina dva imena bila Canon i Nikon, za to smo još i mogli imati razumevanja. Danas? Apsolutno ne. Jednostavno, nema razloga da se ovakvo ograničenje veštački održava, samo zarad bolje pozicije skupljih modela u ponudi.