Nikon D3400, Test

 
TEST KIT OBJEKTIVA

Iako nije prošlo mnogo otkad smo predstavili prethodni kratki kit objektiv, opet smo u prilici da predstavljamo najnoviji. Na žalost, ovaj put ćemo test kit objektiva sprovesti samo na tom jednom modelu, u nedostatku test primeraka ostatka ponude.

Poznata scena hrama će poslužiti i ovaj put:

Prilog: JPEG snimci u punoj rezoluciji – Nikon AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR (ZIP; 341 MB)

Testiranje u studijskim uslovima bi možda obezbedilo konstantnost i uniformnost od testa do testa, ali bi izostavilo jednu od najslabijih tačaka većine kit objektiva – performanse na beskonačnoj fokusnoj distanci. Zbog toga već dugo eksploatišemo ovu scenu, baš kako bi objektiv bio prikazan u najkritičnijoj situaciji.

Nikon AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G ED VR II

Jednu od najčešćih optičkih anomalija, a pogotovo kod jeftinijih objektiva koji pokrivaju šire uglove (male žižne daljine), predstavljaju hromatske aberacije (CA; Chromatic Abberations). Lateralne hromatske aberacije, koje ćemo demonstrirati na sledećim isečcima, nastaju kao produkt disperzije svetlosti, usled prelamanja pod oštrijim uglom i razlaganja na kolorne komponente. Osim optičkih elemenata koji u modernim objektivima suzbijaju ovu pojavu, skoro svi proizvođači poseduju neki od algoritama kojima se ona sa manje ili više uspeha eliminiše u realnom vremenu. Nikon u svojim aparatima već dugo poseduje jedan takav algoritam i to u svim kategorijama aparata, a korekcija se vrši (očekivano) isključivo u JPEG formatu, uoči njegovog upisa na karticu. Zbog toga su snimci sa D3400 pošteđeni CA, te ako želimo da ih vidimo, moramo posegnuti za RAW snimcima i razviti ih bez korekcija. Na sledećim isečcima možete videti hromatske aberacije kod novog AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR objektiva (s leva na desno neobrađeni RAW, obrađeni RAW i JPEG iz aparata):

Prisustvo hromatskih aberacija kod Nikon AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR objektiva
(s leva na desno: RAW bez uklonjenih CA, RAW sa uklonjenim CA, JPEG sa uklonjenim CA)

Priloženi isečci su uvećani na 200% kako bi CA bile lakše uočljive, a sa njih se može videti koliko jedna, naizgled prosta funkcija, može imati uticaja na krajnji rezultat. Hromatske aberacije, koje očigledno postoje i na najnovijem kit objektivu, aparat je u najvećoj meri eliminisao bez znanja korisnika i time znatno poboljšao efektivnu upotrebnu vrednost. Tačno je da se hromatske aberacije najčešće lako uklanjaju u post-procesu, ali pošto jedan dobar deo korisnika nikada neće posegnuti sa RAW formatom, ova funkcija je više nego dobrodošla. Posebno kada je ova klasa aparata u pitanju gde, ruku na srce, jedan dobar procenat novopečenih vlasnika neće ni znati za postojanje RAW-a. Barem u prvo vreme. U zavisnosti od korišćenog objektiva, u nekim se slučajevima može desiti da aberacije ne budu u potpunosti uklonjene, jer se u JPEG formatu one uklanjaju šablonski, na osnovu predefinisanih parametara za svaki objektiv. Ukoliko korisnik koristi pretežno RAW format, onda može očekivati i potpunu eliminaciju hromatskih aberacija, jer se operacija u tom slučaju izvodi ciljano, za konkretni snimak. Novi AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR nas nije uverio da je po pitanju hromatskih aberacija bolji od prethodnika, ali ćemo zaključke ipak ostaviti za kasnije.

Još jedna od bitnih optičkih kvaliteta je oštrina. Njen značaj se često potencira i preko svake potrebe, jer ona nije jedino što čini fotografiju. Ipak, pogledaćemo kako stvari stoje na karakterističnim delovima raspona i otvorima blende. Novi objektiv je ovde pošteđen uticaja senzora, budući da uklanjanje AA filtera pogoduje maksimalnoj oštrini koju objektiv može da isporuči. Prvo ćemo videti kako se novi AF-P 18-55 VR nosi na najširem delu, na maksimalno otvorenoj blendi:

Nikon AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR, oštrina u centru (levo) i na periferiji kadra (desno), 18mm f/3.5

Oštrina na najširem kraju i najvećem otvoru blende se može nazvati solidnom u centru kadra, a ne tako lošom i na njegovoj periferiji. Ono što je nametljivo je intenzitet vinjetiranja (pad osvetljenosti ka periferiji kadra), koji zahteva određene korekcije. Nikon D3400 raspolaže i ovom automatskom korekcijom, tako da ni to nije naročit problem, čak i ako koristite samo JPEG. Daljom analizom ćemo utvrditi kakav je odnos na manjem otvoru blende:

Nikon AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR, oštrina u centru (levo) i na periferiji kadra (desno), 18mm f/5.6

Oštrina u centru je povećana, baš kao i mikrokontrast. Na periferiji je oštrina tek minimalno napredovala, što je prihvatljivo budući da je i ranije bila sasvim solidna, a vinjetiranje je gotovo u potpunosti iščezlo. Pogledaćemo kako stvari stoje i na ostatku raspona. Najpre 24mm:

Nikon AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR, oštrina u centru (levo) i na periferiji kadra (desno), 24mm f/5.6

Oštrina nije povećana, što je i razumljivo, jer je već bila sasvim pristojna. Periferna oštrina baš i nije za pohvalu, jer se može uočiti njen pad u odnosu na 18mm. Idemo dalje – 35mm:

Nikon AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR, oštrina u centru (levo) i na periferiji kadra (desno), 35mm f/5.6

Na 35mm važi isto što i za 24mm… oštrina u centru uzorna, na periferiji ne baš tako sjajna, ali u okvirima prihvatljivog. Sledeća na redu je žižna daljina od 45mm:

Nikon AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR, oštrina u centru (levo) i na periferiji kadra (desno), 45mm f/5.6

Trend uniformnosti oštrina na celom rasponu, zadržan je barem u centru kadra, dok periferija i dalje ne blista. I za kraj, ostalo je još i konačnih 55mm:

Nikon AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR, oštrina u centru (levo) i na periferiji kadra (desno), 55mm f/5.6

Centar kadra se odlikuje malo slabijom oštrinom, a isto se može reći i za periferiju, s tim da je ona u ovom slučaju ipak nešto bolja nego na 35 i 45mm.

Veliki neprijatelj oštrine može biti i difrakcija. Ova pojava je nezgodna u situacijama kada je potrebno duboko polje dubinske oštrine (tzv. DOF), jer se najdublji DOF dobija na malim otvorima blende, a na taj način se provocira u pojava difrakcije. Da podsetimo, difrakcija je pad oštrine usled projekcije svetlosnih zraka pod oštrijim uglom u odnosu na ravan senzora, a kroz male otvore blende, čiji listići dijafragme „lome“ svetlost tako da izazivaju njegovu disperziju i blago zamućenje na kraju svog putovanja – na digitalnom senzoru. Difrakcija u teoriji počinje već privrtanjem na f/11 i u principu ne zavisi od objektiva, već od zakona fizike i lakše se ispoljava na senzorima visoke rezolucije. Ako uporedimo dva snimka istog motiva, ali na različitim otvorima blende, lako ćemo uočiti ovu pojavu:

Kao što se da videti, difrakcija može imati veliki uticaj čak na oštrinu, tako da čak i veoma oštri objektivi mogu delovati nejako, pa osim ukoliko dubok DOF nije od primarnog značaja, jako male otvore blende treba izbegavati.

Baš kao što smo nedavno već konstatovali za prethodni „sklopivi“ standardni zum, ni ovaj najnoviji izdanak ovog tehničkog rešenja ne nudi odgovor sopstvene svrsishodnosti. Jasno je da je ideja u osvežavanju ponude kit objektiva, kako bi novi aparati bili bolje ispraćeni i marketinški, ali nam osim prosečnih optičkih performansi, ništa drugo ne deluje suštinski novije, uprkos nekim očiglednim promenama.

Ono što se nameće kao glavni nedostatak zapravo i nije vezano za optiku, već za novi AF-P prefiks, koji uz neke pozitivne, donosi i jednu veliku negativnu karakteristiku, a to je uslovljenost korišćenja isključivo na najnovijim modelima aparata, sposobnim da nativno ili uz nadogradnju firmware-a, nađu zajednički jezik sa novom generacijom objektiva. S toga, nezavisno od toga da li ste zadovoljni optičkim performansama novih AF-P modela, pre kupovine OBAVEZNO konsultujte podršku radi provere kompatibilnosti sa vašim modelom aparata.