Nikon D3400, Test

DETALJI, JPEG

Ako RAW možemo smatrati dominantnim formatom u procesu snimanja fotografija, JPEG svakako važi za primarni kada su u pitanju izlaz i distribucija fotografija. Zbog toga, kada je potrebno imati snimke „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina.

Zato ćemo u ovom delu testa pogledati šta se od Nikona D3400 može očekivati kada je JPEG u pitanju, posebno imajući u vidu prijatno iznenađenje iz prethodnog bloka. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG: D3400 i D3300

Opet ćemo uporediti učinke oba tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

 

Impresije iz RAW testa se praktično doslovno ponavljaju i u slučaju JPEG-a, s tim da moramo podvući da se ovde ni ona mrvica prednosti novog aparata ne može naslutiti iz ma kojeg isečka. Razlog tome je definitivno JPEG algoritam kompresije, koji svojim „peglanjem“ detalja veoma efikasno urušava postojanje diskretnih razlika među isečcima. Što se JPEG-a u celini tiče, opet možemo reći da D3400 gotovo briljira. JPEG snimci su ukusno saturisani, finih prelaza i dobro balansiranog odnosa detalja i šuma, čak i na višim ISO vrednostima. Ono što nam se ne dopada su tamnije partije, koje na Nikon aparatima nekako uvek teže ka neutralnim nijansama, čak i onda kada to u prirodi nisu, kao što je slučaj na isečcima sasvim dole. Na njima preovlađuje teget pozadina, a ona je na našim isečcima reprodukovana gotovo kao crna. Nije da to predstavlja neku nepremostivu prepreku, ali zarad onih koji insistiraju na tačnošću svake vrste, vredno je pomenuti.

Podsetićemo se još jednom kako se JPEG kotira protiv RAW-a, ovaj put u studijskim uslovima:
 

 

Od ranije znamo da je mekan JPEG izlaz rezultat relativno uzdržanog oštrenja i efekta kompresije ovog formata. Ovde se ipak ponavlja ono što smo videli u prethodnih nekoliko isečaka, pa je i sada dosta teško uočiti prednost RAW-a na prvi pogled. RAW će svakako doneti neku sasvim novu dimenziju, ako se u igru uključi i pažljiva obrada, ali ovde i inače nije poenta prikazati slab potencijal RAW-a, već upravo izuzetno kvalitetnu JPEG konverziju, za koju je D3400 definitivno sposoban. U slučaju da vam oštrine iz nekog razloga ipak ne bude dovoljno, njen stepen u JPEG-u možete korigovati pomoću Picture Control opcije. Oštrenje je moguće setovati u rangu od 0 do 9, pri čemu je nivo 0 isključeno oštrenje, dok je nivo 4 podrazumevana vrednost. Kakav je krajnji efekat svake vrednosti, može se videti na sledećim isečcima:

         

Ukoliko imate potrebu da fotografije oštrite već u aparatu, dobro je prilagoditi ga konkretnom objektivu i konkretnoj situaciji, kako bi sve negativne strane bile svedene na minimum. Ukoliko se koristi RAW+JPEG zapis, oštrenje koje se primenjuje na JPEG nema nikakvih uticaja na RAW, pa se setovanjima u aparatu može pristupiti sa više slobode, bez bojazni da će snimci biti trajno upropašćeni. Za veliku većinu korisnika će podrazumevana vrednost (4) biti i više nego dovoljna, posebno jer nema AA filtera da umanji osnovnu oštrinu, a izuzetno se može dooštriti i do nivoa 5. Sve preko toga bi bilo previše i produkovalo bi nesrazmerno više negativnih pojava, poput nazubljenih ivica ili „korone“, naročitih belih „senki“ na konturama. Za pojedine namene (recimo za portrete), oštrenje će možda čak biti potrebno i redukovati.