Canon EOS 80D, Test

 

fotoTEST

Moramo priznati da smo ovaj deo testa očekivali s naročitim nestrpljenjem, pošto je u pitanju prvi Canon DSLR sa senzorom u novoj tehnologiji, koja uključuje implementaciju A/D konvertora na sam senzor, umesto kao zasebnu jedinicu. Ovo rešenje je glavnom konkurentu na polju proizvodnje senzora (Sony) donelo evidentnu i nikad veću prednost u domenu dinamičkog raspona, pa je s razlogom za očekivati da će istim stopama krenuti i Canon. Taj trenutak je došao, ali smo mi ipak veoma uzdržano pristupili testiranju, budući da ne bi bio prvi put da usvajanje nove tehnologije ne prođe naš glatko.

Poređenje ćemo izvesti sa prethodnom generacijom, EOS-om 70D i direktnim konkurentom, Nikonovim D7200.

Kao i uvek, sučeljavanje ćemo izvesti u skoro celoj seriji testova, korišćenjem RAW i JPEG formata snimanja, kako u studijskim, tako i u vanstudijskim uslovima. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo referentne prajm objektive iz reda „normalaca“ – Canon EF 50mm f/1.4 USM i Nikon AF-S 50mm f/1.4G. Na taj način je uticaj optike na konačne rezultate i praktično irelevantan za međusobno poređenje, jer se u okviru istog brenda uvek koristi identičan primerak objektiva, dok su njihove međusobne razlike gotovo beznačajne za konačni ishod. Na samom kraju testa je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom!

 

DETALJI, RAW

Krenućemo, kao i uvek, od testa detalja. RAW format, kao neprikosnoveni i primarni na DSLR aparatima, nezamenjiv je u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi.

Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja (50). Temperatura svetla je postavljena na 2850K, izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 80D, 70D, D7200

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

  

Ono što odmah upada u oko je nešto manja oštrina na isečcima sa 80D. Nismo sasvim sigurni šta je uzrok tome, ali pošto se test uvek ponavlja u više serija, pojavu pripisujemo pojačanom AA filteru, a možda i većem rezolucijskom pritisku na već vremešni Canon EF 50mm f/1.4 USM. Interesantno, uprkos smanjenoj oštrini u odnosu na 20 MP sa 70D, detalji nisu ugroženi, pa ih zapravo ima više nego na prethodniku. Minimalno, ali ipak više. S druge strane, kada je Nikon D7200 u pitanju, tu dileme nema. Izostanak AA filtera čini svoje i smešta D7200 baš tamo gde mu je i mesto – na tron APS-C segmenta.

Kako bismo rezolucijske razlike ipak ostavili po strani, isprobali smo tehniku normalizacije, najpre interpolacijom snimka sa 80D na rezoluciju prethodnika (20MP):

  

Situacija se svakako nije poboljšala u korist EOS-a 80D, jer je izgubio i taj poslednji adut koji je imao – rezolucijska prednost. Čak, usled smanjene oštrine, čini se da je prednost (istina veoma mala) ovaj put u korist 70D.

Pogledajmo kako stvari stoje kada se izvrši povećanje snimka sa 70D na 24MP:

 

Ovde je rezultat bitno jasniji. Dodatni pikseli starom senzoru ne donose ništa, dok novom omogućavaju da se dokaže na istom uvećanju. Ipak, količina detalja se i dalje ne ističe u nekom većem obimu, pa je ovo pokazatelj da je možda i poslednji trenutak da Canon načini još taj jedan korak i konačno izostavi AA filter sa svojih modernih senzora, jer u suprotnom napredak u rezoluciji neće imati nikakvog smisla. Nikon je to uočio na vreme, Sony isto, Pentax… Fuji da i ne pominjemo. Zaključak je jednostavno izvući.

U nastavku ćemo pogledati kako se Canon 80D snalazi u uslovima koji nisu kontrolisani. Bez obzira što ni ovde ne očekujemo bilo kakva iznenađenja, iskoristićemo priliku da uporedimo RAW i JPEG format:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan) i JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

 

Poređenje RAW i JPEG formata nikad nije bilo popularnije. Ne zbog većeg potencijala JPEG-a, niti zbog slabijeg RAW-a, već zbog toga što su inicijalni parametri interne obrade sve češće takvi da potrebu za prostom konverzijom RAW-a smanjuju na najmanju moguću meru. Na konkretnom primeru možemo videti da RAW i dalje nudi finije detalje i teksture, veću oštrinu i bolji mikrokontrast, što su parametri koje je evidentno moguće unaprediti u JPEG formatu. Neki koraci u tom smeru su napravljeni, ali nam se čini da je to i dalje u zaostatku u odnosu na ono što nudi konkurencija. Pažljivim podešavanjem (koje je sada moguće) se može postići bolji rezultat, a zašto standardni profil nije korigovan pomoću tih novih parametara, to je dobro pitanje.