Canon EOS 80D, Test

 

KIT OBJEKTIVI

Za tela niže i srednje klase (a ponekad čak i više) karakteristično je da su ponuđena u tzv. „kit“ varijantama, koje uključuju jedan ili više objektiva. Obično su to „standardni zumovi“, koji svojim rasponom pokrivaju širok spektar potreba fotografa-amatera, a nude prosečan optički kvalitet, uz sasvim pristojnu cenu. Kada se kupuju u paketu sa aparatom, njihova cena je bitno niža, pa je to odličan način za nabavku, ukoliko već nemate neki standardni zum za svaki dan.

80D je predstavljen sa manje/više strandardnom ponudom od tri modela. Tu je potpuno novi EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, zatim Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM i, sada već godinama prisutni Canon EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS. Iznenađujuće je što je Canon odlučio da u zvaničnu kit ponudu ponovo ne uvrsti napredniji EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM, koji bi uz ovaj aparat bio jedna od najprodavanijih kombinacija, zbog odličnog, mada ne i prevelikog raspona, a posebno zbog 15mm na širem kraju.

 

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM

Poznati „standardni zum“ odlikuje se rasponom od 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru, dobijenih množenjem raspona sa 1.6x krop faktorom. EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.2° na najširih 18mm, do 27.5° na najdužih 55mm.

Dimenzije su relativno skromne. Dužine je 75.2, a prečnika 69mm. Masa od 205 grama ga i dalje čini jednim od najlakših objektiva. Zum prsten je napravljen od gume, odgovarajućih je dimenzija i pristojno finog hoda za cenovni rang u kojem gravitira. To znači da ne trebate očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Konstrukcija zum mehanizma je solidna, mada ne i izuzetna u bilo kom smislu, a podrazumeva pomalo arhaično rešenje da je objektiv fizički najkraći na približno 24mm, dok maksimalnu dužinu postiže na graničnim vrednostima od 18, odnosno 55mm. Fokus je internog tipa, pa prednji element prečnika ø58mm ne rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom. Fokusni prsten nije naročito udoban za rad, pre svega zbog svoje pozicije na uz sam prednji element. Kako je autofokus pogonjen modernim STM (Stepper) motorom, obezbeđen je i FTM (full-time-manual) fokus, pa prekidač nije neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Za ovaj aspekt korišćenja vezana je i jedna osobenost. STM objektivi podrazumevaju da direktne fizičke veze između fokusnog prstena i fokusnog mehanizma u objektivu nema, pa se svaki pomeraj ostvaruje elektronskim putem – tzv. „focus-by-wire“. U praksi, to znači da će svako manuelno pomeranje fokusnog prstena, rezultovati simultanim pomeranjem fokusnog polja, ali pomoću koračnog (stepper) motora. To takođe znači i da pomeranje fokusnog prstena na objektivu skinutom s aparata neće uroditi plodom, kao ni u situaciji kada je aparat isključen ili u „sleep“ modu. Na ovo se treba navići, ali za uzvrat – fokus će biti nešto brži (barem u teoriji), tačniji i nemerljivo tiši nego ranije. Iako je ovo poboljšanje okrenuto pre svega videografima, sigurni smo da će mnogi pozdraviti u celini bolju izvedbu malog kit objektiva.

Na žalost, skala distance nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od čak 0.34x, odnosno 1:2.9, što će ljubitelji close-up (kvazi-makro) fotografije umeti da iskoriste. Brzina AF-a je solidna, a isto se može reći i kada je tačnost u pitanju – pa možete očekivati više nego solidan procenat tačno fokusiranih snimaka. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.

Optičku konstrukciju čini 13 elemenata raspoređenih u 11 grupa. Asferični optički element je i dalje prisutan (tirkizno označen na ilustraciji), a namenjen je suzbijanju hromatskih aberacija. Fluktuirajući element (označen crveno), koji je namenjen optičkoj stabilizaciji, pomeren je ka prednjem elementu, što bi (makar u teoriji) trebalo pozitivno da utiče na efikasnost stabilizacije, budući da su amplitude podrhtavanja najintezivnije na dužem kraju objektiva. Na sledećoj ilustraciji se može videti šematski prikaz optičke konstrukcije:

Optička konstrukcija osnovnog kit objektiva, Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM*

„Klizna blenda“ je uobičajena za ovu klasu objektiva, a kreće se od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/38, a sama dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića, što pozitivno utiče na kvalitet bokeha (zamućene površine van fokusne ravni).

Novi objektiv poseduje optičku stabilizaciju četvrte generazije („IS“ oznaka u nazivu, od “Image Stabilizer“), deklarisanu na četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/(žižna daljina objektiva), što u slučaju krop tela treba još pomnožiti sa 1.6). U praksi, testovi pokazuju da proizvođačka specifikacija nije preuveličana, mada prednost stabilizacije ne treba uzeti bezuslovno, budući da ona nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije (što se preporučuje prilikom rada sa stativa), istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.

Originalna namenska zonerica, oznake EW-63C, dostupna je odvojeno, kao i odgovarajuća torbica LP1016.

 
Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM

Treća generacija standardnog zum objektiva je opet unapređena, ovaj put sa USM umesto STM motora. Objektiv je zamišljen kao tzv. „turistički rasponac“, u svojoj prvoj iteraciji je važio za veoma popularan komad optike, jer je bio omiljeni izbor svakome ko je težio da zaobiđe često vrlo kratki EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS.

Kao što je u nazivu i naznačeno, ovaj objektiv obuhvata raspon od 18 do 135mm, koji je na APS-C senzoru ekvivalentan rasponu 29 do 216mm na FF formatu, što obuhvata praktično sve što prosečnom turisti i/ili početniku može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 11.5° na najdužih 135mm. EF-S prefiks označava da je namenjen isključivo APS-C aparatima, te ga na FF tela ni fizički nije moguće montirati.

Spoljne dimenzije od 96 x 77mm čine ga identičnim ranijoj verziji, dok ga masa od 515 grama čini nešto težim. Kvalitetom izrade ovaj objektiv možemo smestiti značajno iznad manjeg kit objektiva, prvenstveno zbog osećaja čvrstine. Kvalitet plastike je solidan, sa dobro uklopljenim elementima, malih zazora na spojevima, uz solidnu mehaničku pokretljivost. Bajonet je metalni, a finiš je na dodir dovoljno. Zum prsten je dovoljne širine, klizi glatko i precizno, a sam mehanizam se linearno izvlači do maksimalnih 135mm.

Autofokus je pogonjen novom generacijom Nano USM (Ultrasonic Motor) motora, koji se predstavlja kao daleko napredniji nego ijedan do sada, uključujući i STM. Od standardnog USM-a je preuzeo brzinu, a od STM-a preciznost i veoma nizak nivo buke. Ovaj model obezbeđuje i FTM (full-time-manual) fokus, što znači da se ručno doterivanje fokusa može vršiti proizvoljno, u bilo kojem trenutku, bez potrebe da prekidač bude prebačen na MF poziciju. Skala distance i dalje nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø67mm ne rotira i time značajno olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten je od tvrđe plastike, nije baš širok i ne rotira u AF modu. Minimalna fokusna distanca je 39cm (računa se u odnosu na senzor), pri čemu postiže prosečno uvećanje od 0.28x, odnosno 1:3.6. Objektiv spada u red varifokalnih, što podrazumeva da je za svaku promenu žižne daljine neophodno ponovo fokusirati.

Optičku konstrukciju i dalje čini 16 elemenata raspoređenih u 12 grupa, pri čemu je zadržana i optička formula u odnosu na prethodnika:

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM *

Raspon minimalnog otvora blende je identičan kao i na manjem kit objektivu – kreće od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/36 (f/38 kada je korak blende u aparatu postavljen na 1/2EV), a dijafragma je realizovana u vidu 7 zaobljenih listića.

Efikasnost optičke stabilizacije poslednje generacije, implementirane i na ovom objektivu, takođe omogućava do četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu. U praksi, kao i za EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM, testovi pokazuju da se proizvođačka specifikacija poklapa sa faktičkim stanjem, ali opet uz napomenu da stabilizacija nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. Za dinamične scene je i dalje potrebno imati bržu ekspoziciju i IS je tu nemoćan. Optičku stabilizaciju je moguće potpuno isključiti u slučaju potrebe (fotografisanje sa stativa, npr.), dok ograničenje na samo vertikalnu osu (tzv. paning mod, za horizontalno praćenje cilja) nije dostupno, iako je logično očekivati ga na objektivu ovakvog raspona.

Pitanje dodatne opreme se ponavlja i sa 18-135 - originalna zonerica, oznake EW-73D spada u opcionu opremu, kao i odgovarajuća torbica LP1116.

 
Canon EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS

Najduži „turistički rasponac“ u svojoj ponudi krop kit objektiva, Canon je predstavio pre više godina i, moramo priznati da smo iznenađeni činjenicom da još uvek nije dobio svoju STM/USM verziju.

Raspon ovog objektiva kreće od 18, a završava se na vrlo dugih 200mm, što na APS-C senzoru (za koji je objektiv, kao i svi EF-S isključivo napravljen) pruža raspon žižnih daljina od 29 do 320mm ekvivalentnih FF senzoru, što obuhvata čak i mnogo više što prosečnom turisti može zatrebati. Ugao koji objektiv zahvata na svojim graničnim žižama, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 7.8° na najdužih 200mm.

Plastično telo dimenzija 78.6 x 102mm i masa od celih 595 grama čine ga najmasivnijim u klasi kit objektiva, a to je i razumljivo, s obzirom na raspon. EF-S 18-200mm IS se ne može pohvaliti nekim zavidnim kvalitetom izrade, ali možemo reći da je isti pristojan. Plastika je uklopljena dobro, malih zazora na spojevima, uz mehaničke osobine koje se očekuju od objektiva ove klase. Bajonet je metalni, a finiš u rangu onoga na EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM. Zum prsten je širok, glatkog i preciznog hoda, a mehanizam u obliku cilindra sa dva elementa, linerano se izvlači do žiže od maksimalnih 200mm.

Za autofokus je zadužen brzi DC mikro motor, umesto aktuelnog USM-a. Samim tim, FTM (full-time-manual) fokus nije obezbeđen, tako da je prekidač neophodno prebaciti u MF položaj, u slučaju potrebe za ručnim fokusiranjem. Skala distance (popularno „prozorče“) takođe nije na raspolaganju, a fokus je realizovan interno, što znači da prednji element promera ø72mm ne rotira i time olakšava korišćenje polarizacionih (CPL) filtera. Fokusni prsten je od tvrde plastike, nije previše širok, a za razliku od prednjeg elementa i rotira tokom fokusiranja, što može biti smetnja, barem do navikavanja. Minimalna fokusna distanca je 45cm (računa se u odnosu na senzor), pri čemu postiže prosečno uvećanje od 0.24x, odnosno 1:4.2.

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS *

Objektiv raspolaže kliznom blendom, uobičajenom za ovu klasu objektiva, a ona se kreće od maksimalnih f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor ide od f/22 do f/36, a dijafragma je realizovana u vidu 6 zaobljenih listića.

Optička stabilizacija poslednje generacije, koja je uključena u optičku konstrukciju, a u Canonovoj terminologiji se označava sa IS (akronim od „image stabilizer“), obezbeđuje do četiri koraka dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba pomnožiti sa 1.6, u skladu sa krop faktorom).

Već sasvim uobičajeno za Canon, kao i u slučaju ostalih ne-L objektiva, namenska zonerica EW-78D, kao i torbica LP1116 se ne isporučuje u paketu sa objektivom, nezavisno od toga da li je kupljen u kitu sa aparatom ili zasebno.

 

 

SOFTVER

Softverski deo Canon aparata, a tu posebno mislimo na fantastično organizovan sistem menija, uvek je bio jak adut ovog proizvođača. Pažljivo i logično organizovani meniji, obojeni u zavisnosti od sekcije i lišeni potrebe za skrolovanjem, korisnicima znatno olakšavaju snalaženje, pa nije ni čudo što Canon u ovom segmentu vrši mahom sitna unapređenja.

Novine koje je u organizaciji doneo 5D Mark III, naročito su nam se svidele, pa smo očekivali da istim stopama krenu i ostali aparati iz ponude. Iako to nije slučaj sa baš svakim novim modelom, Canon 80D se može pohvaliti redizajnom na ovom polju.

Umesto sve većeg nagomilavanja stranica sa opcijama, sistem menija je podeljen na ukupno 4 veće sekcije, od kojih svaka nudi od jedne do šest stranica opcija složenih po nameni. Postoji i peta sekcija, ali njeno formiranje je ostavljeno korisniku, jer omogućava izdvajanje najbitnijih opcija na jednoj ili više stranica. Kako sistem menija izgleda, možemo videti na sledećim ilustracijama:

  

 
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, Playback, Setup, Custom Functions i Movie

REZOLUCIJA SNIMANJA

Kao i kod ostalih Canon DSLR-ova ove i viših klasa, definisanje kvaliteta snimka je moguće nezavisno za RAW i JPEG formate. RAW je ponuđen u tri rezolucije: maksimalnoj od 24 MP (6000 x 4000), srednjoj mRAW od 13.5 MP (4500 x 3000) i najmanjoj sRAW u 6 MP (3000 x 2000). JPEG je na raspolaganju u znatno većem broju rezolucija i stepena kompresije. Ima ih čak pet u formatu 3:2, a najveća rezolucija je takođe punih 24 MP (L; 6000 x 4000). Ponuđena je u dva nivoa kvaliteta - višem i nižem, čija se veličina fajla razlikuje dvostruko. Sledeće dve niže rezolucije su od 10.6 MP (M; 3984 x 2656) i 5.9 MP (S1; 2976 x 1984), dostupne su takođe u dva stepena kompresije, a poslednje dve su namenjene web prikazu i veličine su svega 2.5 MP (S2; 1920 x 1280), odnosno 0.35 MP (S3; 720 x 480) u samo jednom nivou kvaliteta. Kao što smo pomenuli u delu testa koji se bavi režimom „živog prikaza“, u njemu je moguće koristiti i neke dodatne rezolucije, koje se dobijaju promenom razmere snimanja, sa standardnih 3:2 na 4:3, 16:9 ili 1:1. Međutim, te rezolucije nisu ponuđene van LV opcija.

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Optičke korekcije su već neko vreme prisutne u Canon aparatima, a da bi njihova primena bila moguća, neophodno je importovati profile za željene objektive u sam aparat, što se vrši najpre korišćenjem priložene aplikacije Canon LensData (da bi profili bili skinuti sa zvaničnog sajta), a zatim i EOS Utility, kako bi ti profili bili učitani. Inicijalno su uneseni parametri za oko 30 najpopularnijih objektiva (malo je reći da po prvi put nismo naišli na objektiv koji već nije u bazi aparata!), a lista može sadržati ukupno 40 modela, koje je potrebno importovati pomoću priložene EOS Utility aplikacije. Canon je u opcijama zadržao mogućnost selektivne korekcije, što znači da se posebno može uključiti ili isključiti jedna od tri ponuđene optičke korekcije: vinjetiranje, uklanjanje hromatskih aberacija i korekcija geometrijskih izobličenja. Primena svake korekcije u realnom vremenu prirodno utiče i na brzinu rada, a ona najviše opada korišćenjem korekcija geometrijskih izobličenja, zbog čega je inicijalno isključena.

 

BRZINA

Canon EOS 80D je brz aparat. Ne brz kao najbrži modeli na tržištu, ali sasvim dovoljno brz da bez naročitih poteškoća može ispratiti praktično svaku vrstu akcije. Brza je i sama manipulacija komandama i parametrima, a zasluge za sve to idu u pravcu centralnog procesora. Aparat je istog momenta nakon uključivanja spreman za rad, a isto važi i za sleep mod, kada se aparat softverski gasi usled nekorišćenja.

Rafal od 7 fps nije od prevelike koristi ako ga ne prati dovoljno veliki bafer, a on je na 80D značajno povećan u odnosu na prethodnika, pa će obezbediti čak 25 RAW, 77 JPEG ili 20 RAW+JPEG kombinovanih snimaka, dok aparat ne obori brzinu. Veoma dobar rezultat! Da bi sve to bilo moguće, neophodno je obezbediti dovoljno brzu memorijsku karticu (Class 10 se podrazumeva, a veoma poželjno je da to bude UHS-I tip).

Sistem autofokusa se takođe pokazao veoma brzim. Brži je od onog u 70D, ali ipak sporiji od 7D Mark II, što je i logično, s obzirom na cenovnu razliku. CDAF fokus u LV režimu ne predstavlja problem, jer kao takav više i ne postoji. Hibridni fokus, koji kombinuje potencijale faznog i kontrastnog fokusa, donosi veoma opipljive rezultate u vidu brzine fokusiranja, pa je svako nezadovoljstvo u ovom pogledu jednostavno nemoguće. Barem dok ne dođemo do upravljanja autofokusnim tačkama, jer se ubedljivo najiritantnije usporenje dobija zbog nemogućnosti direktne kontrole aktivne AF tačke, usled potrebe da se pre njenog izbora, najpre pritisne komanda u gornjem desnom uglu zadnje strane aparata. Osim toga, opšta brzina manipulacije komandama je takođe nešto manja nego što je moralo biti, usled ne baš najboljeg rešenja koje je u ovoj klasi na snazi počevši od EOS-a 60D, nedostatka udvojenih komandi ili više programabilnih tastera. Nemanje namenske komande za izbor balansa bele, kompenzacije snage bljeska blica i sličnih, direktno utiče na brzinu manipulacija parametrima, a samim tim i na rad u celini. Svakako se većina toga može prevazići i uvežbati tokom dužeg korišćenja, ali to ipak ne znači da je problem izazvan potpuno bespotrebno.