Canon EOS 80D, Test

 

TEST KIT OBJEKTIVA

Ovaj put smo na raspolaganju za potrebe testa imali 2 od 3 objektiva – manji EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM i novi EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM. Stari EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS smo već imali prilike da vidimo u testu EOS-a 70D, a najmanji kit i više puta u proteklom periodu.

Standardna scena na kojoj sprovodimo sve kit testove sigurno ne važi za idealnu, ali predstavlja dobar kompromis za većinu parametara kojima se može odrediti kvalitativna pozicija objektiva, barem za one koji tek razmišljaju o nekom aparatu. Ispod snimka scene se nalaze linkovi ka arhivama JPEG snimaka sa oba kit objektiva:

Prilog: JPEG snimci u punoj rezoluciji – 18-55 IS STM (ZIP; 160 MB), 18-135 IS USM (ZIP; 217 MB),

CANON EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM

Prvi na redu važi za najmanji i najjeftiniji kit objektiv koji Canon nudi, a najčešći je pratilac poznate „Rebel“ serije DSLR-ova. Najpre da vidimo kako se novi objektiv nosi sa hromatskim aberacijama, a istovremeno ćemo pogledati i kako se novi aparat nosi sa uklanjanjem istih:

Prisustvo hromatskih aberacija na EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM, uvećanje 200%
(s leva na desno: izvorni RAW; JPEG CA korekcija u aparatu; RAW CA korekcija u obradi)

Način ispoljavanja lateralnih hromatskih aberacija, koje se manifestuju kao poprečno rasipanje boja, a koje se intenziviraju kako se od centra kadra krećemo ka periferiji, nije nešto po čemu se kraći kit objektiv može pohvaliti. Srećom, noviji Canon DSLR-ovi poseduju mogućnost automatske korekcije ove anomalije u realnom vremenu, a njen rezultat možemo videti na isečku u sredini. Sasvim desno je rezultat ručnog uklanjanja aberacija iz RAW snimka, prilikom obrade. Naravno, da bi automatska korekcija u aparatu bila moguća, neophodno je aparat snabdeti odgovarajućim profilom za svaki od objektiva koji će biti korišćeni. To se postiže pomoću priložene EOS Utility aplikacije i očekivano, samo za Canon modele objektiva.

Oštrina predstavlja jednu od najvažnijih osobina objektiva. Nije da se od najjeftinijeg objektiva u ponudi može (i treba) očekivati čudo, ali poželjno je da objektiv, makar i slabije oštrine, bude što uniformniji na celom rasponu, kako bi se na njega uvek moglo računati sa predvidivim rezultatima. Pogledajmo kako se 18-55 IS STM nosi na najširem kraju i širom otvorene blende:

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM @18mm f/3.5 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Primećujemo blaže prisustvo aksijalnih (longitudinalnih) hromatskih aberacija („purple fringing“) koje se javljaju nezavisno od pozicije u kadru i iz sasvim drugačijih razloga u odnosu na lateralne hromatske aberacije. Ispoljavaju se kao senka ljubičasto/roze nijanse koja utiče na mikrokontrast i u nepovoljnim situacijama drastično narušava krajnji kvalitet snimka. Primećivali smo ovo i u ranijim testovima ovog objektiva, što znači da u pitanju nije pojedinačni slučaj. Srećom, toga nema u prevelikim količinama. Oštrina je sasvim solidna, ali ne bismo mogli reći da je natprosečna. Ka periferiji kadra postoji određeni pad u oštrini, a pojačava se i vinjetiranje (manja osvetljenost kadra ka periferiji).

Privrtanje blende na f/5.6 menja situaciju:

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM @18mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Aksijalne hromatske aberacije su u potpunosti nestale, dok je oštrina u centru popravljena. Na periferiji je takođe poboljšana, baš kao i kontrast. Takođe, ublažen je i efekat vinjetiranja. 24mm bi trebalo da popravi situaciju:

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM @24mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

24mm ovaj put ne daje bolju oštrinu u centru, ali ni na periferiji. Na aparatima niže rezolucije je utisak oštrine bio povoljniji, što i u praksi demonstrira pritisak koji rezolucija može vršiti na optiku. Mikrokontrast je ostao na istom nivou, a i vinjetiranje je nešto umerenije nego na 18mm. Pogledajmo kako stvari stoje na 35mm:

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM @35mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

35mm bi se moglo uzeti kao idealna žižna daljina („sweet spot“) ovog objektiva, jer je na njoj oštrina najveća i u centru, ali i na periferiji kadra. Isto smo konstatovali i u nekoliko ranijih testova, pa nema mesta iznenađenju.

Poslednji isečak je napravljen iz snimka urađenog na krajnjih 55mm:

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM @55mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Ovde na delu vidimo uticaj varijacija među primercima, jer nas je isti ovaj model objektiva ubedio da je više nego solidan na 55mm. Oštrina u centru je nešto manja nego na 35mm, dok je pad na periferiji možda čak i prevelik. Uniformnost tako nije postignuta ni ovaj put, mada treba imati u vidu da će i pored toga ovaj objektiv i dalje biti idealan za početak, za sve laike i entuzijaste koji još nisu u stanju da odluče o svojim prioritetima. Na taj način će imati objektiv za upoznavanje sa novim aparatom, a gubitak u zameni ni u jednoj varijanti ne može biti veliki, jer je i osnovna cena najmanjeg kit modela u ukupnoj ceni i dalje simbolična.

 

CANON EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM

Od najnovijeg objektiva u ponudi imamo veća očekivanja, ali iskreno govoreći – ne i prevelika, budući da je optička formula ostala ista. Evo kako stoje stvari:

Prisustvo hromatskih aberacija na EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM, uvećanje 200%
(s leva na desno: izvorni RAW; JPEG CA korekcija u aparatu; RAW CA korekcija u obradi)

Hromatske aberacije su prisutne i istog su intenziteta kao i na prethodnoj verziji ovog objektiva, što nam ukazuje na odsustvo bilo kakvih optičkih unapređenja. Naravno, ne treba donositi ishitrene zaključke, pa ćemo u nastavku videti koliko je prvi utisak verodostojan. Uklanjanje aberacija u samom aparatu je odlično i može se reći da praktično ne postoji razlika između tog i uklanjanja tokom RAW konverzije (isečak sasvim desno).

Pitanje oštrine je ono što najviše zanima kupce ovakvih objektiva, pa prelazimo na taj aspekt analize. Prvo 18mm na najvećem otvoru blende:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM @18mm f/3.5 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina je solidna u centru i ima veoma mali pad ka periferiji, uprkos tome što je blenda širom otvorena. Vinjetiranje postoji, kao i delimičan pad kontrasta, ali ništa što može pokvariti zabavu.

Da vidimo šta se dešava kada blendu zatvorimo na f/5.6:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM @18mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina u centru je poboljšana i sada se već može kvalifikovati kao odlična, dok na periferiji možda nije identična onoj u centru, ali je ipak na pristojnom nivou. Intenzitet vinjetiranja je značajno umanjen i gotovo neprimetan. Idemo na 24mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM @24mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina u centru je ostala na istom (visokom) nivou, dok je periferna još povećana. Vinjetiranja praktično više nema, a mikrokontrast je više nego dobar. 35mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM @35mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Rast žiže ne prati poboljšanje, ali ni pogoršanje oštrine. Ona je već dovoljno visoka i jedino bismo možda mogli da poželimo za mrvicu bolji rezultat na periferiji kadra. 50mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM @50mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Uniformnost raspona je oduvek bila dobra osobina ove linije objektiva i drago nam je da vidimo da je takav trend očuvan i na 24MP. Oštrina je i na 50mm sasvim uzorna i jednostavno bolja nego kod kraćeg objektiva. Periferna već nije toliko idealna, ali je i dalje dovoljno doba za većinu primena. Polako se bližimo i krajnjem dometu ovog zum objektiva i prelazimo na 85mm:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM @85mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina je odavno prestala da raste u centru, ali je na žalost počela da blago opada na periferiji, barem kada je u pitanju najveći otvor blende. Starije verzije ovog objektiva su poznate po tome da na maksimalnih 135mm postižu i najveću oštrinu. Pogledaćemo da li je tako i sa novom USM verzijom:

Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM @135mm f/5.6 (levo – centar kadra; desno – periferija)

Oštrina je i dalje sjajna u centru, ali ipak zaostaje na periferiji. Takođe, primećujemo da na perifernim delovima kadra, u kojima dominiraju svetlije partije, postoje tragovi lateralnih hromatskih aberacija, koje algoritam automatskog uklanjanja u ACR-u iz nekog razloga nije uspeo da neutrališe. Ovo se najčešće dešava kada objektiv pati od nehomogenih aberacija ili su one prenaglašene, međutim – EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM nije jedan od takvih, pa nismo sasvim sigurni zašto se ACR nije snašao. U svakom slučaju, ručnim doterivanjem CA korekcije je moguće izopštiti i te preostale tragove.

I STM objektivi važe za veoma brze po pitanju fokusa, ali je nova nano-USM tehnologija definitivno korak napred. Novi kit objektiv fokusira munjevito, bez greške i veoma tiho. Stabilizacija maestralno odrađuje posao, pa se zaista možete uzdati u proizvođačku priču o 4 blende dužoj ekspoziciji. Sve u svemu, objektiv je očekivanja opravdao tek delimično. Po pitanju optičke formule, jasno je da se Canon nije ni najmanje potrudio da nešto popravi. S druge strane, realno solidni objektivi retko pretrpe unapređenja, osim ako to nije baš neophodno. A u ovoj cenovnoj klasi retko jeste. Novi fokusni motor je dobrodošao, ali nismo sigurni koliko će fotografi od njega profitirati. Videografi hoće… barem oni koji se zadovoljavaju ovakvim univerzalnim zumovima. Pogotovo u kombinaciji sa PZ-E1 Power Zoom adapterom, koji rad u video modu pretvara u čistu rutinu.

 

UTICAJ DIFRAKCIJE

Gledano u fizičkom smislu, difrakcija zavisi samo od otvora blende i uvek je ista. Međutim, veza sa senzorom nastaje zbog rezolucije zbog koje se difrakcija lakše uočava i predstavlja limitirajući faktor za efikasno iskorišćenje ponuđene rezolucije.

Difrakcija, tj. pad oštrine usled rasipanja svetlosti zbog projekcije zraka pod oštrijim uglom, počinje da se javlja na vrlo malim blendama. Kako rezolucija senzora raste, tako se i difrakcija može registrovati sve ranije i ranije, jer projektovana svetlost počinje da se rasipa na više susednih piksela. Što ih je više, to je i difrakcija lakše uočljiva. Tako novi Canon prve znake difrakcije (u teoriji) može pokazati već na blendi f/6.3, mada se ona vizuelno, sa prosečno oštrim objektivima i uz prisustvo AA (Anti-aliasing/Low-pass) filtera teško može uočiti na blendama većim od f/9. Kako efekat difrakcije izgleda kada se uporede na drastičnom primeru, možemo videti na sledećim isečcima:

Uticaj difrakcije u zavisnosti od otvora blende
(levo – 18mm f4, bez difrakcije; desno – 18mm f/16, sa uticajem difrakcije)