Canon EOS 80D, Test

 

ISO TEST, JPEG

Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ali ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.

ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.

Pogledaćemo kakve rezultate 80D nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnicima. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (s leva na desno – 80D, 70D i D7200):

 

Ovde se gotovo identično ponavlja situacija iz RAW testa ISO performansi. Sva tri aparata su generalno izjednačena po pitanju šuma negde do ISO 6400, kada se Nikon polako odvaja i preuzima primat, dok su oba Canona praktično izjednačena sve do ISO 12800. Na ISO16000 80D još uvek nudi snimke koji se u određenim situacijama MOŽDA mogu upotrebiti, dok je na ISO25600 poredak malo promenjen – Nikon je i dalje najbolji, sledi ga 80D, a najlošiji je 70D. Prisustvo kolornog šuma je najmanje na Nikon-u, a generalno sva tri modela vrše neki oblik interne redukcije istog, nezavisno od setovanja u aparatu. Ovo posebno važi za Nikon. Ipak, prednost u količini šuma ne može da sakrije zaostatak u očuvanju detalja, koji se vidi na oba Canona i tu je svaka dalja diskusija završena. Sa agresivnom redukcijom šuma ili ne, Nikon jednostavno poseduje bolju definisanost snimaka.

Kad smo već kod redukcije šuma, ona je u aparatu ponuđena u tri nivoa. Za procenu njene efikasnosti smo ponovo iskoristili poznatu noćnu scenografiju:

100% kropovi sa 80D, s leva na desno – NR isključen, low, standard i strong:

 

 

Kao što smo i u prethodnom delu primetili, Canon na JPEG-u primenjuje konverziju sa uključenom redukcijom kolornog šuma slabijeg intenziteta, čak i onda kada je ona naizgled isključena. Na najvišim ISO vrednostima je kolorni šum ipak prisutan, ali je evidentno da ga ima prilično manje nego u slučaju RAW-a. Redukcija šuma na prvom nivou obuhvata isključivo kolorni šum, najbrže se izvodi i osim toga, destrukcija detalja je minimalna. Zbog toga se preporučuje da upravo ovaj nivo bude najčešće aktivan. Srednji nivo donosi i malo jaču redukciju monohromatskog šuma, što za sobom povlači i određene kvalitativne gubitke, mahom na višim ISO vrednostima. Do ISO 3200, uticaj na detalje nije suviše naglašen, ali je iznad te vrednosti već dovoljan da je upotreba redukcije preporučljiva samo u izuzetnim situacijama. Najjači nivo redukcije je mnogo agresivniji, pa se to održavana na pad mikrokontrasta i oštrine čak i na nižim ISO vrednostima. Na višim ISO vrednostima se teško može govoriti o detaljima, pošto isti prelaze u nešto nalik akvarelu.

Ako je redukcija šuma neophodna, držite se najnižeg i, samo izuzetno, srednjeg nivoa. Najviši treba izbegavati po svaku cenu, jer osim što degradira fotografiju do neprepoznatljivosti, zahtevan je i po pitanju resursa, pa se često može desiti da i po par sekundi aparat bude neupotrebljiv, zbog primere redukcije šuma.