Fuji X-Pro2, Test

ISO TEST, JPEG

Za JPEG u ISO testu važi isto što smo naveli i u testu detalja – nekada za pažljivu obradu u RAW-u nema vremena, a nekada ni volje. U takvim trenucima je dobro znati koji su limiti aparata koji posedujemo, kako bismo parametre prilagodili situaciji, ali ne dovodeći se u poziciju da konačni rezultat bude neprihvatljiv.

ISO test u JPEG formatu uvek daje drugačije rezultate. Čak i kada je međusobni odnos nekih modela sličan RAW komparaciji, JPEG u jednačinu unosi i element kompresije, koja se na svojevrstan način manifestuje kao oblik redukcije šuma. Tako se može desiti da se aparati potpuno drugačije pokažu u JPEG, što može biti veoma bitno za sve one koji svakodnevno i rado koriste ovaj format.

Pogledaćemo kakve rezultate X-Pro2 nudi na celom ISO rasponu, ovaj put u JPEG formatu, u poređenju sa istim suparnikom. Studijska scena će poslužiti i ovaj put:

100% kropovi sa oba tela, JPEG iz aparata, „standard“ kolorni profil, bez dodatne obrade i redukcije šuma (levo X-Pro2, desno D7200):

Situacija više nije tako crno-bela. Fuji je i dalje u prednosti po pitanju količine šuma, nezavisno od toga da li se radi o kolornom ili monohromatskom šumu, ali je Nikon u jasnoj prednosti po pitanju očuvanja detalja. Konture i mikrokontrast su na strani X-Pro2, ali se izgleda do upečatljivog ispoljavanja jasnih kontura dolazi dodatnim oštrenjem, nakon što je sa izvornog snimka već uklonjen najveći deo šuma. Ovo na oko deluje prijemčivo, ali dobitak nije besplatan, kao što se iz priloženog da videti. Ipak, onda kada prednost u detaljima iščezne, a to bi u ovom slučaju bio raspon od ISO 12800-51200, može se videti da je Fuji tehnika u nesumnjivoj prednosti. Iako je gro detalja ispeglana i dovedena do nivoa akvarela, opšta definisanost snimka je definitivno na strani Fuji modela. ISO 25600 prosto deluje čistije i jasnije, dok se čak i na ISO 51200 mogu razaznati neke poznate forme, dok je na primeru Nikona sve u rangu mašte, i to crno-bele.

Jasno je da je Fuji razvio izvrstan algoritam za uklanjanje šuma i da njegov potencijal nije samo u sposobnosti peglanja, već i u sposobnosti kompenzovanja nastalih nedostataka u određenoj meri. Zbog toga nas je interesovalo kako se Fuji kotira kada primenimo stepen uklanjanja šuma, koji ima čak 9 nivoa (kao uostalom i većina drugih sličnih parametara koji se tiču interne obrade na Fuji aparatima), a opet je podrazumevan nivo 0, iako to, baš kao i kod oštrenja, uopšte ne predstavlja isključenu opciju redukcije šuma, već samo podrazumevano stanje. Raspon redukcije se kreće od -4 do +4, gde bi -4 trebao da predstavlja isključenu redukciju, a +4 njen maksimum.

Naravno, kao i kod svih drugih aparata, isključena redukcija šuma u JPEG formatu nije ništa slično onome što se dobija u RAW-u kada je redukcija šuma isključena, a mi ćemo u nastavku pogledati kako se koji stepen redukcije odražava na prisustvo šuma, ali i očuvanje detalja. Test scena je poznata:

100% kropovi sa X-Pro2 – sasvim levo je -4 (isključena redukcija), a dalje desno u gornjem redu su -3, -2, -1 i podrazumevana vrednost (0), dok su dole vrednosti od +1 do +4, kao najsnažnija redukcija:

Redukcija šuma je predmet kontroverzi u vezi sa većinom Fuji modela. Razlozi za to nisu tajna – Fuji nikad nije ni demantovao, a većina iskusnih fotografa je primetila da čak ni RAW fajlovi nisu u potpunosti pošteđeni redukcije šuma, čak ni kada je ona naizgled isključena. Doduše, i pitanje „isključenosti“ nije sasvim jasno na Fuji aparatima. Uobičajeno je da pozicija 0 označava da je neka funkcija isključena. Ne i kod Fuji-ja! Baš kao i sa oštrenjem, redukcija šuma se prostire na skali od -4 do +4, gde je -4 najmanji stepen redukcije, a +4 najveći. 0 je samo sredina između ta dva, pa je i simbolika potpuno pogrešno interpretirana od strane korisnika, pogotovo onih koji ne poznaju logiku Fuji softvera.

Kada je sama tehnika redukcije u pitanju, Fuji je primenio dobro oproban recept, koji je tržište dobro prihvatilo, pa se ista na nižim stepenima bazira većinom na uklanjanje kolornog šuma, dok se monohromatski čisti daleko manje agresivno, čime se izbegava bespotrebno uništavanje detalja. Nivo -4 je veoma sličan, čak možda i istovetan sa -4, dok se na -2 i -1 već vide tragovi redukcije, ali sa dovoljno dobrim stepenom očuvanja detalja i konturne oštrine. Podrazumevani nivo (0) već vidno agresivan i ne baš lep za oko u svakoj situaciji, dok su intenziteti redukcije iznad nule (od +1 do +4) po našem mišljenju dovoljno loši da bi bilo zgodno kada bi softver omogućavao da budu skroz ukinuti iz ponude. Akvarel je suviše dobra formulacija za ono što se događa kada redukciju šuma, nehotice ili namerno, namestite na neku od + vrednosti. Zatiranje detalja, pa i čitavih objekata na snimku, zagarantovano je, a teksturu možete dobiti jedino ako takav JPEG obradite dodavanjem veštačkog šuma. Ovakvo upozorenje ne bi bilo neophodno da Fuji softver nema običaj da sa -4 pređe na +4, ako slučajno kontrolni točkić malo više zavrtite i ne primetite da se umesto isključene redukcije, istu stavili na maksimum koji podseća na vid dioptrije -16, ali bez naočara. Pogled kroz peskirano staklo je vašar detalja i perfekcionizma naspram vizuelnog doživljaja koji nastaje nakon što fotografiju snimite na +4 poziciji redukcije.