Fuji X-Pro2, Test

SOFTVER

Fuji softver, budimo iskreni, nikada nije važio za naročito intuitivan. Nije problem samo to što pojedine opcije nisu smeštene tamo gde bismo ih očekivali, već i to što ovaj proizvođač ne drži do konzistentnosti, pa se od modela do modela, frustracija u traganju za opcijama u aparatu dodatno produbljuje, jer izgleda da softver uvek programiraju neki drugi ljudi. Daleko od toga da ovo predstavlja neku nepremostivu prepreku za uživanje u fotografiji, ali isto tako – teško je objasniti zašto aparat ove kategorije i ovog cenovnog ranga ne može imati dovoljno testiranu i nedostataka pošteđenu softversku komponentu?

Kako god, sistem menija je podeljen na šest sekcija, a sasvim dole je i jedna korisnička, koja vlasniku dozvoljava da po želji izdvoji najbitnije opcije. Odozgo na dole, ponuđene su sekcije Image Quality Setting, AF/MF Setting, Shooting Setting, Flash Setting, Movie Setting i Set Up, a njihov sadržaj možemo videti na sledećim ilustracijama:

Pregled osnovnih stranica menija: grupe Image Quality Setting, AF/MF Setting, Shooting Setting, Flash Setting, Movie Setting i Set Up

Ono što nam je veoma zasmetalo je činjenica da pojedine opcije prosto NISU na logičnim mestima. Ne sve… čak manjina njih je pogrešno smeštena, ali ipak neverovatno deluje da ovakav komad opreme bude opremljen nedorađenim softverom, koji korisnika stavlja u poziciju da sa sobom obavezno nosi uputstvo, jer ni intuicija, čak i dobrano tehnički potkovanog pojedinca, neće biti dovoljna za pronalaženje nekih funkcija i podešavanja. Jedna od takvih je npr. opcija „Shoot without Lens“, namenjena radu sa manuelnim objektivima bez elektronske podrške. Ta se opcija u X-Pro2 nalazi u sekciji Set-Up, što je i logično, ali, da biste je iskopali, moraćete da potražite u opciji Button-Dial Setting (?), a zatim će vam se otvoriti povelika grupa opcija koja broji čak dve stranice, a na prvoj od njih i opcija Shoot Without Lens. Čak ni to ne bi bilo toliko čudno, da na nekim drugim Fuji modelima ta opcija nije locirana na sasvim drugom mestu, u Shooting Setting sekciji. Slične nedoumice smo imali i sa definisanjem namene deljenog 2.5mm konektora, koji može biti korišćen kao mikrofonski ulaz, ali i kao konektor namenjen daljinskom okidaču. Opcija koja služi za promenu namene konektora, locirana je u video sekciji, opcija Mic/Remote Release. Ovakvih nelogičnosti ima još, ali ne smatramo njih kao takve toliko problematičnima, koliko neodlučnost dizajnera sistema menija da odredi neko konačno mesto za svaku od opcija, da bi makar iskusni Fuji vlasnici mogli da se snađu u moru bez reda nabacanih opcija.

Sistem menija je, bez dileme, jedan od većih minusa Fuji aparata, a kulminacija je definitivno dostignuta sa X-Pro2. Kada se naviknete, stvari teku dosta lakše i snalaženje prestaje da bude problem. To ipak ne skida odgovornost za lošu izvedbu i na tome bi Fuji definitivno morao da poradi u bliskoj budućnosti.

REZOLUCIJA SNIMANJA

Definisanje kvaliteta snimanja je moguće u nekoliko nivoa. Jedan je stepen kompresije, drugi rezolucija, a treći proporcije kadra. RAW je ograničen na izbor stepena kompresije, između nekompresovanog i kompresovanog zapisa (ali bez gubitaka u kvalitetu), pri čemu je njihov međusobni odnos u zauzeću prostora prosečno 2:1. JPEG se takođe može snimati u maksimalnom (Fine) i standardnom kvalitetu (Normal), a pored stepena kompresije nudi i tri rezolucije. Najveća (L) je jednaka maksimalnoj rezoluciji senzora – 24 MP (6000 x 4000), dok su dve manje – srednja M od 12 MP (4230 x 2832) i mala S od 6MP (3008 x 2000).

Osim ovoga, X-Pro2 nudi i dva dodatna formata, tj. odnosa stranica. Osim podrazumevanog 3:2 formata, aparat nudi kvadratni 1:1 i ultraširoki 16:9, pri čemu se i njihove rezolucije proporcionalno smanjuju.

KOREKCIJE OPTIČKIH ANOMALIJA

Ova funkcija je na Fuji aparatima od samih početaka X sistema praćena izvesnim kontroverzama. Dok drugi proizvođači nude opcije koje vlasnik može dobrovoljno da koristi, nezavisno od kategorije korekcija optičkih anomalija, Fuji insistira na korekcijama čak i onda kada ih fotograf ne želi. Nejasno je da li Fuji time nastoji da od korisnika sakrije neke optičke anomalije pojedinih objektiva ili prosto insistira na maksimumu koji je moguće dobiti. Koji god da je razlog, ne smatramo dobrom odluku da kontrola ovakvih parametara bude van domašaja vlasnika opreme, a posebno ne kada se ona forsira i u RAW formatu, čemu do sada još niko nije pribegao.

Jedina opcija koju je Fuji obezbedio je Lens Modulation Correction. Njena namena nije baš najbolje objašnjena u zvaničnoj dokumentaciji, ali u najkraćem, služi da se kod Fuji objektiva u JPEG formatu postigne bolja periferna oštrina, čak i kod objektiva koji se odlikuju određenim padom performansi na periferiji kadra, tako što se zamućenje koriguje naročitim algoritmom, koji je sposoban da anulira deformacije izazvane optičkom nesavršenošću.

U pogledu onoga što aparat automatski koriguje, obuhvaćene su sve vrste hromatskih aberacija, kao i veoma dobre geometrijske korekcije. Šteta je što stepen ovih korekcija nije pušten korisnicima na volju, budući da bi onda one mogle biti izvođene ciljano, onda kada za tim zaista ima potrebe.

BRZINA

Da je X-Pro2 aparat čudnog identiteta, shvatili smo u više navrata tokom druženja sa njim. Ipak, poseban utisak je na nas ostavio efekat brzine. Dok se u jednom trenutku aparat muči da sažvaće najprostije operacije, u nekom drugom će „samleti“ neverovatnu količinu podataka, pri čemu je sposoban da postidi i najbrže modele današnjice!

Aparat neviđenih kontrasta i ovde ima svoje uspone i padove, a da bismo konačno utvrdili kako stoje stvari, morali smo da izvršimo par uobičajenih testova.

Rafal kojim se X-Pro2 može pohvaliti, dostiže čak 8fps. Sama brzina jeste velika, ali nije i nešto dosad neviđeno. Ipak, čudno je to što X-Pro2 nudi rafal tog ranga, budući da nijednim svojim delom ne opravdava potrebu za njim. Prvo, autofokusni sistem jeste brži od onog na prethodniku (što je i logično, s obzirom da je hibrid), ali ne na način koji ovaj model kvalifikuje za akcionu fotografiju. Dalje, ni ergonomija nije takva da implicira bilo kakvu akciju.

Bez obzira na sve, X-Pro2 će vas zasigurno zadiviti spremnošću za rad nakon uključivanja i brzinom kojom reaguje na komande. Ili barem na većinu njih. Ako pričamo o reakciji na okidač, brzinu prostog pojedinačnog okidanja ili promenu parametara korišćenjem kontrolnih točkića, tu nemamo nijednu zamerku. Aparat je agilan, trenutnog odziva i veoma precizno odgovara na komande. S druge strane, u nekim situacijama se ponaša čudno, pa pritisak na Disp/Back komandu ponekad ume da izazove neočekivanu reakciju aparata – ignorisanje. Naprosto, nekad postoje „rupe“ u spremnosti aparata da primi komandu, a to se prirodno odražava i na utisak opšte brzine rada.

Rafal nije jedino što je brzo na ovom aparatu. Tu je i bafer koji se sa dovoljno brzom karticom prazni pristojno brzo, a njegova veličina je takva da će nizom snimaka koje može ispratiti bez usporenja, uspeti da zaseni i mnogo prestižnije modele u DSLR klasi. 27 RAW snimaka u nizu, 90 JPEG ili čak 22 RAW + JPEG kobinovano!? Impresivno, nema šta!

Ipak, nije sve tako idealno i aparat u nekim situacijama može vlasnika dovesti do ozbiljnih frustracija, jer pojedine opcije insistiraju na besomučnom preturanju po i inače veoma konfuznom sistemu menija, samo da biste uradili nekakvu banalnu operaciju. Srećom, takvih situacija nema mnogo.

Jedna neprijatna pojava vezana je za Power Management. Aparat, kao i svi digitalni, poseduje funkciju štednje energije kada se ne koristi, kako bi neželjeno trošenje baterija bilo sprečeno dok se isti ne koristi aktivno. I zaista, aparat će pratiti podešavanje i izvršiti softversko gašenje nakon što istekne definisani period, ali ćete u slučaju da vam isti zatreba u nekom trenutku, biti prinuđeni da na „buđenje“ čekate celih 10 sekundi! Dobro ste pročitali – aparat će biti klinički mrtav punih 10 sekundi, navodeći vas na pomisao da je baterija potpuno prazna ili aparat mrtav, jer ne postoji apsolutno nijedan indikator da se nakon dodira bilo koje komande nešto dešava. U takvoj situaciji možete čekati dok se nešto ne desi ili prosto možete prekinuti agoniju i u roku od pola sekunde brzo isključiti i uključiti aparat pomoću prekidača, te ga time probuditi bez ikakve zadrške. Neshvatljivo je da niko iz Fujija nije isprobao ovu funkciju, jer je čekanje na buđenje operacija koja traje duže od podizanja operativnog sistema na računaru sa SSD diskom. Da li je moguće? Zvuči neverovatno, ali je zaista tako!