Fuji X-Pro2, Test

TEST AF SISTEMA

MILC aparati, uz tu i tamo poneki izuzetak, najčešće nisu koncipirani kao akcioni aparati. To, u principu, svaku polemiku oko brzine fokusa čini donekle deplasiranom, ali s druge strane, tačnost ovog sistema je poželjna čak i onda kada fotograf praktikuje sporo, neobavezno fotografisanje, neopterećen potrebom da hitro uhvati kritičan momenat ili to učini serijom snimaka u nizu.

Fuji X-Pro2 je tip aparata koji će vas i po nekoliko puta na dan zbuniti svojim konceptom. S jedne strane je u pitanju uglađeni aparat visokog stila, prefinjenog dizajna i kvaliteta, za koji bi neupućeni posmatrač verovatno pomislio da je filmaš, a s druge strane, u pitanju je potentni digitalac koji svoj identitet ne definiše tako jasno kako bismo očekivali, budući da gaji renome umetničke sprave. I tako, ukoliko se u nekom trenutku desi da nehotice prebacite režim okidanja na rafal i prebacite autofokus na kontinualni, može se dogoditi da vas dobijeni rezultat iznenadi ili čak zaprepasti. Nama se upravo to dogodilo, a intenzitet iznenađenja je bio utoliko jači, jer nas je tokom sesija neobaveznog fotografisanja, aparat pomalo razočarao u nekim situacijama:

Single/Wide-Tracking AF, Eye-detection Auto, ne baš uspešan primer pojedinačnog fokusiranja sa prepoznavanjem očiju;
(Fujinon XF 56mm f/1.2 R @56mm f/1.2)

Od niza sličnih pokušaja, kako sa automatskim prepoznavanjem očiju, tako i sa selekcijom levog, odnosno desnog, aparat je beležio polovične rezultate. Nekada bi pogodio pravo oko, a nekada ne bi pogodio ništa.  Sigurno je da deo krivice za to nosi i objektiv, koji baš i ne briljira kada je brzina/tačnost fokusa u pitanju (Fujinon XF 56mm f/1.2 R), ali ponekad može da frustrira kada se promašaj dogodi u situaciji gde je sve gotovo idealno – od svetla, do kolorita, pa i lica čije su konture savršeno jasne i odvojene od pozadine. Reklo bi se da je mogućnost greške mizerna, ali se ona ipak dogodila. I to više puta. Aparat je nekoliko puta uzastopno pogodio pogrešno oko. Po likovnim pravilima, primenjivim na fotografiju, ukoliko se oči nalaze na različitoj udaljenosti od objektiva, težište bi moralo biti na oku koje je bliže. Fuji X-Pro2 očito ne misli tako. S druge strane, nekad se može desiti da i više snimaka bude fokusirano baš kako treba. Kako god bilo, nekonzistentnost je najveći problem i ona za sobom obavezno povlači i nepoverenje fotografa u spravu. Prema uputstvu, ukoliko algoritam ne prepozna oko, trebao bi da se fokusira na lice u celini. Međutim, ovde to nije uvek bio slučaj. Dešavalo se da nakon što ne prepozna oko, aparat odluta totalno van fokusa, izabere nešto nebitno u kadru ili čak potpuno odbije da fokusira bilo šta.

Situacija se dosta menja promenom objektiva, pa je algoritam prepoznavanja bio primetno tolerantniji u kombinaciji sa optikom klase Fujinon XF 90mm f/2 R LM WR. Ipak, rast pouzdanosti ne prati i apsolutna pouzdanost, pa će i sa jednim takvim objektivom aparat umeti da vas izneveri i upropasti potencijalno dobar snimak.

Poučeni ovim iskustvom, izbegavali smo da aparatu dozvolimo da razmišlja umesto nas, pa smo i proces fokusiranja uveli u uobičajene tokove, koristeći samo klasične modove, bez bilo kakvih prepoznavanja lica i očiju. Fokusiranje u uslovima lošeg osvetljenja je posle prvobitnih problema, delovalo kao potencijalna katastrofa. Probali smo i – iznenadili se:

Single/Single Point AF, pojedinačni fokus sa ručno izabranom tačkom; loši svetlosni uslovi;
(Fujinon XF 10-24mm f/4 R OIS 20mm f/4.5)

Istine radi, ova foto-sesija nije prošla baš glatko. Inače se u ovakvim situacijama radije pribegava potpuno manuelnom fokusu, ali ovaj put je i automatika odradila posao, mada uz malo mučenja. Naime, fokus nije bio baš munjevit i par puta je čak i odbio potvrdu, pa smo bili primorani da pokušamo više puta. Ipak, kada potvrda stigne, pozitivan ishod je garantovan.

Kao da nismo bili ubeđeni u univerzalnost Fuji-jevog AF sistema, nastavili smo da ga zlostavljamo situacijama koje su za prosečan DSLR uobičajene, da bismo videli koliko su današnji MILC-evi uporedivi. Objekat fotografisanja jeste konstrastan, ali se nalazi iza polarizacionog stakla, što znatno otežava fokusiranje, a pritom ni ambijentalno svetlo praktično ne postoji. Ipak, pošto je na polarizaciono staklo osetljiva isključivo fazna komponenta sistema, CDAF komponenta hibridnog fokusa je preuzela primat i s lakoćom pokrila i ovaj zadatak:

Single/Single-Point AF, fokusiranje kroz staklo u lošim svetlosnim uslovima;
(Fujinon XF 27mm f/2.8 @27mm f/2.8)

Tada je usledilo novo iznenađenje – u kombinaciji sa telezumom srednje klase, kakav je Fujinon XF 55-200mm f/3.5-4.8 R LM OIS, pokušali smo da ispratimo situaciju kakva većini laika deluje kao lak zadatak – snimanje objekata u dolasku. Prava istina je da je ovaj tip praćenja najkomplikovaniji za fokusiranje, uprkos tome što je u konkretnom slučaju svaka pojedinačna meta dovoljno krupna da ju je veoma lako zadržati u okviru kadra. Pa ipak, onim što je aparat demonstrirao, ostali smo najblaže rečeno impresionirani:

Continuous/Single-point AF, kontinualni fokusni mod sa jednom tačkom;
(Fujinon XF 55-200mm F3.5-4.8 R LM OIS @164mm f/4.6)

Zonsko fokusiranje najčešće se koristi u situacijama kada treba ispratiti metu koju je teško zadržati u fokusnom polju. Onda zona pomaže da se objekat koliko-toliko drži u željenim okvirima kadra. Situacija poput sledeće, idealna je prilika za zonsko fokusiranje:

AI-Servo/Automatic Selection AF, fokusni metod sa automatskom selekcijom između svih 65 tačaka;
(Fujinon XF 55-200mm F3.5-4.8 R LM OIS @164mm f/4.6)

Čitav niz snimaka uverio nas je da se Fuji sasvim dobro snalazi u ovoj ulozi, iako mu ona nije primarna oblast. Malo je reći da je konzistentnost čitave serije mnogo bliža onome što prosečan korisnik očekuje od DSLR-a, nego što je ikada ranije bila. Samim tim, Fuji se u trku sa direktnim rivalom, Sony-jem, uključio sa veoma ozbiljnim adutima. Da li će to biti dovoljno za dalje takmičenje, teško je reći. Tim pre što ni oblasti na koje dotični proizvođači ciljaju, nikako nisu iste. Ipak, dobro je videti da MILC-evi uspevaju i na terenu koji je do pre samo godinu dana važio za zabranjeno područje za aparate van DSLR klase.

Opcija prepoznavanja lica funkcioniše veoma dobro u većini situacija sa dovoljno svetla, što se ne bi moglo reći i za prepoznavanje očiju. Čak i onda kada ih prepozna, aparat često pogrešno tumači njihove pozicije u kadru, te se lako može desiti da bude fokusirano pogrešno oko. Sigurni smo da će mnogima jedna ovakva konstatacija zvučati kao traženje dlake u jajetu, posebno u svetlu svega onoga što današnji aparati nude, ali – naše je da testiramo ono što aparat nudi, bez obzira na navike budućih vlasnika. I s te strane dileme nema – Fuji X-Pro2 je izvrstan aparat za pojedinačno fokusiranje, solidan je i za kontinualno uz odgovarajuću optičku podršku, ali isto tako i ne baš sjajan kada su opcije prepoznavanje svega i svačega u pitanju.