Fuji X-Pro2, Test

REZIME

Fuji se, kao i mnogo puta do sada, pokazao kao inovator, pre nego sledbenik utabanih trasa. Fuji X-Pro2 je, u pogledu onoga što korisniku pruža kada se fotografija nađe pred vama, zaista vredan primer kako APS-C nipošto ne treba potcenjivati, te da se iz njega i u konkurenciji nemilosrdnih 35mm rešenja, može iznaći svetao primer koji prkosi opšteprihvaćenim stanovištima i nepisanim pravilima.

Istovremeno, X-Pro 2 je i savršena ilustracija toplo-hladnog odnosa prema parčetu tehnike, mada bi zlobnici među nama mogli reći i „usijano-ledenog“, budući da nas je Fuji na dnevnoj bazi i po više puta najpre dovodio u stanje ekstaze, a potom i do potpunog ludila, uz prezir vredan gotovo dekompozicije čitave sprave.

U slučaju da ste rešili da se, direktno dolazeći iz DSLR niše, oprobate u MILC vodama, toplo NE savetujemo da prvenca tražite u X-Pro2. Verujte nam na reč, XT-1 je mnogo bolji izbor, ako baš insistirate na najboljem iz Fuji kuhinje. Ako dolazite sa drugog MILC aparata ili kompakta, prosto očekujte izvrstan rezultat, totalno jedinstven osećaj i iznad svega RAZLIČITOST u odnosu na konvencionalno. X-Pro2 je ogledalo avangarde, sa svim svojim vrlinama i manama, koje će ponekad izazvati bes, a ponekad i salve kreativnosti, možda baš zbog prisilne sporosti u manipulaciji komandama, kojoj vas nemilosrdno izlaže. U odnosu sa njim, najbolji je recept razmišljati drugačije... "out of the box". Svaki oblik logičnog opštenja je u startu osuđen na propast.

Senzor je bez sumnje izvrstan pokazatelj da jedna stara tehnologija, kakva je CMOS senzor sa Bayer matricom, može biti dodatno ispolirana i vešto balansirana, kako bi i dobro poznate nuspojave, koje već duže vreme predstavljaju skoro pa nepremostiv problem na senzorima bez AA filtera, poput moiré-a, itekako moguće suzbiti u najvećoj meri. X-Trans III senzor je istovremeno i dokaz da na polju ISO performansi ipak još uvek nije sve rečeno.

AF sistem i brzina aparata su nešto što zaslužuje poseban osvrt, ali ipak bez naročite težine u konačnoj evaluaciji, pre svega zbog opšte usmerenosti ovog modela, koji nipošto ne puca na fotografe kojima je adrenalin dobrano razredio krvotok. Naime, X-Pro2, uprkos tome što po svojoj formi, ali i marketinškom nastupu nipošto ne spada u red akcionih aparata, uspeva da neke zadatke izvrši kvalitetnije nego što bismo od jednog MILC aparata očekivali. Čak, slobodno možemo reći da je u nekim aspektima iza sebe ostavio i dobar deo jeftinijih DSLR-ova. Brzina, tačnost fokusa i kapacitet memorijskog bafera, sposobni su da vam izmame ukočenost facijalne ekspresije, jer će se u momentima X-Pro2 u kritičnoj situaciji snaći bezmalo kao i vrhunski APS-C aparati srednje kategorije, poput Canonovog EOS-a 80D ili Nikonovog D7200. Naravno, uz kvalifikovane objektive, koji su sposobni da isprate takav potencijal, jer ako je optika nižeg ranga i rezultati će biti takvi. Prosečan DSLR je u tom smislu i dalje bitno tolerantniji.

Tražilo je posebna priča. Veoma posebna. Hibridno tražilo smo do sada videli samo par puta, a njegova najnaprednija verzija je ponuđena u X-Pro2. Optički sklop koji je zaslužan za jednu polovinu ove funkcionalnosti, ne možemo baš nazvati ravnopravnim takmacom punokrvnog optičkog tražila i prizme kakva krasi jedan ozbiljan DSLR aparat, ali je svakako pohvalno što se neko odvažio i pokušao da pomiri dva veoma različita koncepta, tako da onim neodlučnima u jednom pakovanju ponudi i tražilo koje kompromis između optike i elektronike svodi na minimum, ali i jedinstven rangefinder-retro osećaj, na način koji je prava retkost u današnje doba. Diskutabilno je koliko je Fuji uspeo u svojoj nameri da pomiri ova dva koncepta, ali je sasvim izvesno da optički deo ipak ostaje u senci nedostataka koji ga prate. Pre svega, dok smo svojevremeno, pre prvog pravog susreta sa prethodnikom ovog modela, pokušavali da materijalizujemo u mislima kako sve to izgleda, delovalo je da je to recept za konačno rešenje. Međutim, ipak nije tako. Veoma je lako smetnuti s uma da optička tražila ovog tipa, osim što pate od problema paralakse, često su svojim optičkim karakteristikama prilagođena određenim prajm objektivima, koji ne vire iz ćoška optičke projekcije, kao što je to slučaj u slučaju X-Pro2. Prelazak na EVF je u tom smislu veoma otrežnjujući i savršeno demonstrira ono što je tek manjini od početka bilo jasno – optičko tražilo je penzionisano. Zasluženo ili na silu, predmet je trvenja ljubitelja dotičnih tehnologija već nekoliko godina. Mi nećemo upasti u zamku protežiranja jednog ili drugog viđenja, već ćemo samo objektivno konstatovati da hibridno tražilo možda ima budućnost, ali da nam je ona ranije izgledala mnogo izvesnija, nego što nam deluje danas. Prosto, X-Pro2 nas nije ubedio u benefite hibridnog tražila, a sigurni smo da će i većina budućih vlasnika ovog aparata veoma brzo zaboraviti da optički sklop uopšte i postoji.

Mnogi bi rekli da smo u zaključku možda i previše prostora dali tražilu… a istina je da X-Pro2 kao jednu od svojih primarnih prednosti navodi upravo ovu komponentu. Da nije nje, malo je stavki zbog kojih bi iko pogledao u pravcu ovog modela, umesto u pravcu XT-1, najnovijeg XT-2 ili čak nekog konkurentskog brenda. I to je to – suva istina, crno na belo.

Dotaknimo se na trenutak i čuvenog JPEG zapisa… Gledano strogo tehnički, JPEG Fuji-ja X-Pro2 je za nijansu bolji od onoga što nudi Nikon u svojim najsvežijim iteracijama aparata, ali ne bismo baš išli toliko daleko da bismo ga nazvali superiornim, što je epitet koji se možda i prečesto vezuje za JPEG snimke ovog brenda. Umerenost je najbolja u svemu, pa smo mišljenja da Fuji baš i nije bio umeren kada je implementirao suviše agresivne algoritme čišćenja šuma i oštrenja, a pogotovo optičkih korekcija koje nije moguće svojevoljno isključiti.

"Fotografi fotografima" jeste krilatica koju Fuji ponosno ističe u kampanjama vezanim za svoje proizvode, ali nekako baš i nismo ubeđeni da su X-Pro 2 konstruisali baš fotografi. Barem ne onakvi na kakve nas ta reč asocira u svakodnevnoj korespodenciji... Možda bi to mogli biti neki fotografi u (veoma) kreativnom zanosu, sličnom onome koji srednjeafrički šaman ispoljava na vrhuncu svog onostranog rituala (uz sve poštovanje prema šamanima; prim.aut)? Moguće... najzad, ovaj aparat se najlakše konzumira kada želite da se distancirate od svakodnevice i svojim delom izazovete iskušenje konvencionalnog.

Interesantan psihološki fenomen postaje očigledan kada nakon sati frustracija komandama, "logikom" istih i svim pratećim, nedovoljno artikulisanim rešenjima, doživite fotografsku stranu cele priče. Senzor će vas svojim potencijalom sasvim sigurno razoružati, možda ne u meri da poželite da ga odmah i kupite, ali sasvim dovoljno da vam na sebe skrene pažnju i natera da dobro razmislite o svom sledećem aparatu. Naprosto, sve negativne strane nisu dovoljne da u drugi plan bace sklad kojim 24-megapikselni senzor demonstrira svoju moć i retro efekat rangefinder dizajna koji ga u stopu prati.

Ako vam se zaključak čini suviše amorfnim i neadekvatno fokusiranim, cilj je postignut, jer baš takav je i Fuji X-Pro2 - različit, nekonzistentan i sjajan na način koji je teško pretočiti u reči. U sliku, tj. fotografiju, već je dosta lakše.


Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-nesumnjivo najuspešniji primer efikasne borbe protiv moiré efekta na senzoru bez AA filtera;
-odlične ISO performanse;
-visok nivo detalja;
-rafal i memorijski bafer u rangu najboljih aparata današnjice;
-solidan AF u modu pojedinačnog fokusa zahvaljujući faznim AF tačkama na glavnom senzoru;
-EVF visoke rezolucije i relativno solidne dinamike;
-hibridno tražilo kao impresivan spoj optičke i elektronske komponente;
-kvalitetan displej;
-elektronska libela;
-izuzetna realizacija manuelnog fokusiranja;
-programabilnost komandi sa brzim pristupom listi funkcija;
-veoma kvalitetna izrada;
-dva memorijska slota;
-visok kvalitet JPEG izlaza;
-procesiranje RAW-a u aparatu;
-real-time korekcija optičkih anomalija objektiva u JPEG formatu;
-simulacija čuvenih Fuji filmova pomoću kolornih profila;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-marketinški manipulativna funkcija redukcije šuma;
-količina detalja pomalo zaostaje za drugim senzorskim rešenjima bez AA filtera;
-nedovoljno ispoliran sistem menija sa gotovo nasumično nabacanim opcijama;
-„buđenje“ iz uspavanosti je vremenski daleko trajnije nego isključivanje i ponovno uključivanje;
-u nekim situacijama ne baš funkcionalan retro dizajn;
-SDHC UHS-III kartice podržane samo u slotu 1;
-raspoloživi ISO raspon zavisi od nekih potpuno nepovezanih funkcija;
-nepostojanje digitalne verzije ISO komande;
-daljinska kontrola putem bežične veze pati od neobjašnjivih ograničenja;
-ponekad konfuzan sistem prebacivanja sa OVF na EVF – displej i obratno;
-kombinovani mehanički+elektronski zatvarač ne radi uvek na logičan način;
-elektronska libela sklona minornim greškama u pojedinim situacijama;
-rangefinder OVF baš i nije prilagođen sistemu sa izmenjivim objektivima;
-multi mod merenja ponekad previše osetljiv na jače osvetljene partije;
-kontinualni fokus i dalje nije uporediv sa konvencionalnim faznim fokusom;

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Fuji X-Pro2 u PDF formatu na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Fuji X-Pro2 Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 4 MB)