Fuji X-Pro2, Test

fotoTEST

Kao veoma specifičan aparat, Fuji X-Pro2 verovatno zaslužuje i donekle specifičan tretman. Međutim, kada emocije ustupe mesto racionalnosti, red je da se zaključak svih zaključaka – kvalitet fotografija, izbaci kao prvi i najvažniji faktor u odnosu na koji će većina naprednijih korisnika izabrati svoj budući aparat.

Forma, gabariti i koncepcija možda određuju ciljnu grupu ovog aparata, ali krajnji rezultat – fotografija, ipak ostaje kao produkt senzora. A senzor Fujija X-Pro2 nije običan. Njegova osobenost svakako nije samo izostanak AA filtera jer, hvala Bogu, nije jedini koji ga ne poseduje. Unikatnost je vezana za X-trans III matricu koja unosi neke novine u komparaciji sa konvencionalnom Bayer matricom, pa smo posebno nestrpljivi da uporedimo dva koncepta u praksi.

Zbog toga smo X-Pro2 ukrstili sa tipičnim predstavnikom 24MP senzora u DSLR klasi, koji takođe ne poseduje AA filter – Nikonovim D7200. Mnogi će se sigurno pobuniti zbog nefer poređenja, ali ideja i nije poređenje u smislu autofokusa, agilnosti i tome sličnog, nego čiste kvalitativne komparacije dveju senzorskih tehnologija. U nedostatku odgovarajućeg modela iz MILC kategorije, smatrali smo da je senzor D7200 sasvim prikladan.

Kao i uvek, sučeljavanje ćemo izvesti u skoro celoj seriji testova, korišćenjem RAW i JPEG formata snimanja, kako u studijskim, tako i u vanstudijskim uslovima. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo referentne prajm objektive iz reda „normalaca“ – Fujinon XF 56mm f/1.2R i Nikon AF-S 50mm f/1.4. Na taj način je uticaj optike na konačne rezultate i praktično irelevantan za međusobno poređenje, jer se u okviru istog brenda uvek koristi identičan primerak objektiva, dok su njihove međusobne razlike gotovo irelevantne za konačni ishod. Na samom kraju testa je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom!

DETALJI, RAW

Prvi na redu je test detalja. Počinjemo sa RAW formatom, kao neprikosnovenim i primarnim na DSLR aparatima. Ovaj format je nezamenjiv u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi.

Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja. Temperatura svetla postavljena na 2850K, izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Fuji X-Pro2 ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima sa konkurentskog D7200, kao dostojnim takmacom u klasi konvencionalnih CMOS senzora za Bayer matricom.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: X-Pro2 RAW, D7200 RAW

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

Razlika u rezoluciji je u startu eliminisana, a isto važi i za odsustvo AA filtera, čime na scenu stupa isključivo razlika koja potiče od kolorne matrice – Bayer u slučaju Nikona i X-Trans III u slučaju Fuji aparata. Mali deo razlika u rezultatu svakako može biti pripisan optičkom potencijalu objektiva ali, s obzirom da su razlike u oštrini prajmova na ovako malim blendama gotovo nevažne, te da je i Nikonov objektiv iz niže kategorije u odnosu na dotični Fujinon, sa velikom dozom sigurnosti možemo tvrditi da je Bayer matrica, uprkos svojim nedostacima, u maloj, ali ipak vidljivoj prednosti kada je render detalja u pitanju. Mikrokontrast je finiji, definisaniji, pa je takva i oštrina.

Valja reći i da Fuji u svakoj varijanti obrade RAW snimaka nudi početnu poziciju koja je opterećena raznim vidovima interne obrade, pa smo tragove agresivnog pojačanja mikrokontrasta uspeli da eliminišemo smanjenjem DETAILS slajdera u ACR konvertoru. Kada je sve na podrazumevanim vrednostima, Fuji snimak deluje preoštreno, sa jasno vidljivom koronom na obodima različito obojenih površina. Ovakva korekcija je možda nefer sa stanovišta istih uslova poređenja, ali s druge strane, nefer je i nedokumentovana interna obrada od strane Fujija. Koliko-toliko balansiranje je bilo neophodno, a ovo je rezultat koji je maksimalno lišen dodatne obrade, osim uobičajenog oštrenja koje sprovodimo u ovom poglavlju (50).

Prelazimo na uslove koji nisu kontrolisani i poredimo RAW i JPEG. Napominjemo da Fuji u tom smislu gaji malo drugačiji pristup i JPEG neguje do nivoa da RAW često biva nepotreban, ukoliko je snimak korektno eksponiran.

Snimak u punoj rezoluciji: X-Pro2 RAW (konvertovan) i X-Pro2 JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

Budući da se još uvek nalazimo u poglavlju testa koji se tiče RAW kvaliteta, nećemo se preterano upuštati u analizu JPEG-a. Tek, primetićemo da je JPEG na X-Pro2 jasno iznad onoga što nudi npr. Canon, čiji je JPEG zapeo negde u periodu na začetku proteklog veka. Fuji je, s druge strane, JPEG doterao do nivoa na kojem je teško sa stopostotnom sigurnošću tvrditi da li je u pitanju JPEG iz aparata ili obrađeni RAW snimak, uz uslov da se ne radi o suviše agresivnoj obradi. Više o svemu u narednom poglavlju.