Ravno 13 godina od predstavljanja začetnika klase, „dvocifreni“ Canon DSLR-ovi su prešli dug put. Od jednostavnog aparata sa malim senzorom i ograničenošću isključivo na EF objektive, kakvi su bili modeli D30, D60 i nešto kasnije EOS 10D, evoluirali su u ozbiljna magnezijumska tela, čiji je manji senzor, načelno sa EOS 20D modelom, po prvi put je bio viđen kao prednost, umesto kao jeftinija varijanta FF aparata. Uvođenje namenskih APS-C objektiva sa oznakom EF-S, proširio se i upotrebni kapacitet Canonovih naprednih APS-C tela, a ljubiteljima omogućio da u fotografiji uživaju za manje novca, nego što je to do tada bio slučaj. Vremenom će ova klasa doživeti nekoliko redefinicija, što po pitanju konstrukcije, što po pitanju funkcija, ali će uvek biti važna karika u Canon gami DSLR-ova.
Kao relativno troma po pitanju tehnološkog napretka, autoindustrija je krajem prošlog veka ustalila jedan termin kojim je nastojala zabašuriti nedostatak ideja ili druge probleme u razvoju – „restajling“. „Restilizacija“, kako bismo to rogobatno preveli na domaći jezik, označava osveženje starog modela, najčešće u dizajnerskom smislu, kako bi vremenski jaz do sledećeg, „pravog“ noviteta bio elegantno premošćen, te na taj način amortizovao efekat već dosadnog vizuelnog utiska koji na potencijalne kupce ostavlja već vremešni, aktuelni model. Paralelu sa foto-industrijom nam do sada nije palo na pamet da povlačimo, ali zabrinjavajući trend koji se do pre nekoliko godina mogao u svom punom intezitetu mogao videti kod Nikona, a od skoro i kod Canona, jednostavno provocira na izvođenje takve analogije.
Posmatrajući razvoj raznih tehnologija iz različitih sfera industrije, često se zapitamo – šta će se desiti kada dođe do prezasićenja? Ili do limita aktuelne tehnologije u trenutku kada nova još nije poznata? Interesantan je fenomen koji u skoro svim industrijskim branšama koje teže vrtoglavom napretku, kaže da se ovakvi lomovi generacija izuzetno retko ili čak nikada ne dešavaju. Kad god nam se učini da je postojećom tehnologijom rečeno sve, ispostavi se da prostora za inovacije ima sasvim dovoljno, i više nego dovoljno, pre no što se u igru uključe poslednje karte iz rukava ili kompanije bivaju primorane da iz korena promene pristup.
Utisak da se proizvodi različitih generacija smenjuju kao na pokretnoj traci, nije karakterističan samo za nama najzanimljiviju oblast industrije, nego i za tehnološki svet uopšte. Neko nepisano pravilo kaže da će najinventivnija i najpragmatičnija među kompanijama postići najveći uspeh, ali kako su pravila tu da se krše, tako ni ovo pravilo nije uvek primenjivo, pa u praksi nije nepoznata ni situacija u kojoj upravo neinventivni nastup biva nagrađen nekom vrstom tržišne pobede, a sve iz razloga inertnosti onih najbitnijih činilaca na tržištu – kupaca. Ili barem većine njih.
„Pazite šta želite, može vam se ostvariti“, glasi stara mudrost nepoznatog autora, a mogla je biti skoro savršeno prikladan savet onima koji su maštali o dugo očekivanom nasledniku Canonovog EOS-a 5D Mark II, nesumnjivog bestselera u klasi i šire, a svakako najprodavanijeg 35mm DSLR-a do danas. Ljudi su kao bića skloni tome da i najveće zadovoljstvo učine vrednim prezira. Svi mi nešto žarko želimo, nezavisno od prirode te želje, a retko kad razmišljamo o tome „šta bi bilo, kad bi bilo“, jer nam se čini da bi ta želja u nekom trenutku rešila sve naše probleme ili ispunila sva naša očekivanja. Ili barem većinu njih. A da li bi?
Mirrorless fotoaparati zaokupljuju sve više pažnje kod ljubitelja fotografije. Olympus je jedan od proizvođača koji je uložio dosta u razvoj ovog segmenta foto-industrije. U ovom kratkom prikazu je predstavljen Olympus PEN E-PL5 model. Uživajte!
Psiholozi kažu da deca, u prvom stadijumu života, prate i oponašaju svaki pokret starijih, te da to nastavljaju da rade i kasnije tokom odrastanja. Uglavnom, taj šablon ponašanja je karakterističan za sva inteligentna bića, manje ili više izraženo. Veza sa pričom koja se nas ovde tiče? Pa, vrlo je jednostavna. I velike kompanije se često ponašaju krajnje detinjasto, u neku ruku. Stepen interesovanja za pojedine segmente proizvodnje varira u zavisnosti od trenutne potražnje tržišta, ali i poteza koji vuku tržišni lideri. Nazovite to oponašanjem, krađom ideja, kako god, bitna je suština. Ranije su se proizvođači brižljivo dovijali kupcima, dok je danas situacija malo komplikovanija, pa su zapravo proizvođači ti koji kreiraju potrebe, vršeći marketinški pritisak na kupce i oblikujući njihove potrebe, što
U ne tako davnoj prošlosti, na trenutke se činilo da će klasa 35-milimetarskih aparata van high-end klase polako pokleknuti pred najezdom „napucanih“ APS-C DSLR-ova svih relevantnih proizvođača, a taj utisak je dodatno pojačan nakon što su tržište agresivno napali i tzv. MILC (Mirrorless Interchangeable Lens Camera) sistemi, koji su celu kalkulaciju dodatno zakomplikovali. I naravno, situacija na terenu je ukazivala na takav trend – zašto bi neko želeo veliki, težak sistem, kada za manje novca može dobiti lakši, portabilniji i neupadljivi sistem jednakog potencijala? A da li je baš tako?
Sredinom prošle decenije situacija na polju digitalnih aparata je bila prilično jasno definisana, naročito ako gledamo na svaki brend pojedinačno i njihov udeo u podeli kolača zvanog – tržište.
Ništa ne motiviše tako snažno kao konkurencija. Dobrobit tržišta, kako proizvođači obično nazivaju svoje porive za povećanje zarade, tek je mali deo razloga iza kojih se pomalja napredak. Ukoliko se sve svede na praćenje prodajnih parametara, posle nekog vremena obično utihne i razvoj. Međutim, kada konkurencija diše za vratom ili, kao što je ovde slučaj, često dominira tržištem, to predstavlja dodatnu motivaciju kako za razvojni tim, tako i za marketinško odeljenje jedne velike kompanije...