Na prvi pogled... Canon EOS M

Sredinom prošle decenije situacija na polju digitalnih aparata je bila prilično jasno definisana, naročito ako gledamo na svaki brend pojedinačno i njihov udeo u podeli kolača zvanog – tržište. Canon i Nikon su spustili cenu dSLR aparata ispod magičnih $1.000, učinivši ih pristupačnim svima onima kojima je trebalo nešto iznad kompakta, a na korak bliže maksimumu koji je digitalna fotografija u to doba mogla pružiti. Dvojac je ponudio široku paletu digitalnih aparata, cenovno skaliranu a klasiranu na entry level, mid level i pro aparate, gde naprosto nije bilo mesta za druge igrače. Sa dosta suženim prostorom za delovanje, ostalim proizvođačima nije ostalo ništa osim da povuku  iznuđen potez, koji se morao bazirati na nekom novom profitabilnom koncetu, dovoljno posebnim i različitim od svega postojećeg. Održivo rešenje je nađeno u  ideji započetoj 2004. godine od strane  Epson-a  sa modelom R-D1. Četiri godine kasnije već se jasno iskristalisao jedan novi koncept, naizgled jednostavan:  napraviti digitalni aparat, koji bi po dimenzijama bio tek nešto iznad kompakt aparata a po karakteristikama tik do dSLR-a. Logično, prvo na udaru se našlo ogledalo, a za njim i optičko tražilo (OVF). Jasno, valjalo je  favorizovati live view, ponuditi elektronosko (EVF), te naći kompromis između faznog i kontrasnog fokusa. Smanjivanje registar distance je iznudilo rad na novoj liniji objektiva, jer stari nisu više bili kompatibilni osim ako se ne koristi adapter. Stvari su krenule svojim tokom, pa se u 2012. godini čak i jasno iskristalisao naziv za ovu klasu aparata -  MILC  (Mirrorless interchangeable lens camera). Da stvari budu zanimljivije, mirrorless klasa uprkos očekivanjama da postane direktan konkurent dSLR aparatima, svoj deo tržišta nalazi među potencijalnim kupcima kompakt aparata. Da je tako, svedoči i detalj o rastu prodaje dSLR aparata u 2011. godini od celih 30% što već samo po sebi sugeriše na ciljnu grupu mirrorless aparata. Da mirrorless koncept  ipak nije samo skup kompromisa, već idejno rešenje sa potencijalom, priznao je na kraju i Canon ušavši poslednji na teren sa svojim igračem. I ako poslednji, Canon je imao priliku da sagleda greške drugih i da prema analizama tržišta napravi sasvim konkurentan proizvod, uporediv sa postojećim modelima. Kako bilo, ispred nas je Canon EOS M, po definiciji punokrvni član mirrorless porodice,... a koliko je opravdao očekivanja, pokušaćemo da saznamo počevši najpre od nama poznate tabele sa specifikacijama:

Tehničke karakteristike Canon EOS M

Pakovanje koje smo testirali, sadrži sledeće:

-    EOS M u beloj boji
-    EF-M 22mm f/2 STM Lens
-    EF-M 18-55mm f3.5-5.6 IS STM
-    Canon Speedlite 90EX
-    Neck strap EM-100DB
-    Baterija LP-E12
-    Punjač baterija LC-E12
-    USB kabl IFC-130U
-    CD sa besplatnim softverom i uputstvom u elektronskom obliku

Pitanje dizajna je jedna prilično zanimljiva tema. Naime, Olympus i Fuji su sa jednim dobro osmišljenim marketinškim pristupom zauzeli značajan deo medijskog prostora, te zadobili simpatije mnogih. Recept je bio jednostavan... ponuditi retro dizajn, i tako probuditi u kupcu emocije. Primera radi,  Fuji X-Pro 1  je postao najpoželjniji aparat dok se još nisu znali ni njegove specifikacije, što samo svedoči koliko je bitno proizvodu pravilno odrediti vizuelni identitet. Činjenica da je Canon poslednji ušao na tržište MILC aparata, ostavljala je kompaniji dovoljno  prostora i vremena da se odredi prema tom pitanju. Canon je  na stolu sasvim sigurno imao sijaset rešenja, koja su sasvim sigurno predviđala kako  retro dizajn, tako i neko sasvim novo originalno rešenje. Nama ostaje samo da nagađamo, kako bi izgledala EOS M verzija u F1 telu, i kakav bi rezultat pružila takva odluka.

Canon F-1 i Canon EOS M 

Na kraju, nije pobedila ni F1 ili G  struja, a oni koji su imali takvu dilemu, odgovor su dobili u zanimljivo oblikovanoj kombinaciji nerđajućeg čelika i legure magnezijuma, ne značajno većoj od aparata iz S ili G serije. Malo i kompaktno kućište sa ne previše kontrolnih točkića ili tastera, na šta je bez dileme najviše uticala  odluka da se potencira veliki ekran osetljiv na dodir. Telo se proizvodi u 4 boje: crnoj, beloj, srebrnoj i crvenoj. Površina je sjajna i glatka, i sasvim suprotna matiranoj površini sa istaknutom strukturom koja krasi poslednje modele u G i S seriji kompaktnih aparata.  Ipak, aparat nije sklon ispadanju iz ruke, a na površini ne ostaju vidljivi otisci prstiju. Ergonomija je onakva kakva je i za očekivati od aparata tih dimenzija, sa simboličnim gripom na prednjoj strani za srednji prst, i definisanim mestom za palac na zadnjoj. U svakom slučaju, preporučujem da koristite neck strap, koji dolazi u pakovanju.

Gledajući gornji deo, odmah upada u oči odsustvo kontrolnog točkića za napredniji  izbor režima rada, onakav kakav smo navikli na PowerShot S ili G serijama. Nasuprot tome, ispred nas je spartanski dizajn sa  mikrofonom, priključkom  za blic, ON/OFF tasterom, okidačem i skromnim točkićem sa tri položaja u ponudi: Intelligent Auto, Still photos i Movies.

Zadnjom stranom dominira kapacitivni Clear View LCD II ekran osetljiv na dodir, veličine 7,7 cm (3") sa  približno 1.040.000 tačaka u 3:2 odnosu stranica. Ekran je osetljiv jedino na dodir prsta, jer je primenjena pomenuta tehnologija kapacitivnog sistema, koja je mnogima već poznata preko mobilnih telefona. To znači da ćete zimi morati da skinete rukavice, osim ne koristite isključivo Auto mod. Pokrivenost kadra je 100% a ugao vidljivosti odličnih 170°, sa podešavanjem jačine osvetljenosti ekrana u 7 nivoa.
Na zadnjoj strani je prisutan već prepoznatljivi REC taster za pokretanje snimanja video materijala, kao i standardni kontrolni točkić sa još par nama poznatih i neizbežnih tastera. Ostaje nejasno zašto je pomenuti  taster za pokretanje video snimanja aktivan isključivo kada je na kontrolonom točkić selektovan video mod.


Donjom stranom aparata dominiraju vratanca, iza kojih se nalazi odeljak baterije predviđen za Lithium-Ion bateriju sa oznakom LP-E12, kapaciteta 825 mAh. Baterija dolazi u paketu sa odgovarajućim punjačem ACK-E12 koji bateriju napuni za nešto manje od 2 sata. Autonomija rada koju obezbeđuje napunjena baterija iznosi  230 snimaka ili 1 sat i 20 minuta video snimanja. Autonomija rada naravno zavisi i od spoljne temperature pod kojom koristite aparat, a minimalno iznosi 200 snimaka pri temperaturi od 0°C. Zato bi možda bilo dobro da razmislite o nabavci dodatne baterije, ukoliko planirate duže foto šetnje.

Pomenuta vratanca, otvaraju pristup i odeljku za memorijsku karticu, kompatibilnom za rad sa SD, SDHC, SDXC tipovima. Za udoban rad stoji preporuka da pri kupovini odaberemo karticu koja minimalno nosi oznaku klase 6. Količina materijala svakako da zavisi od veličine memorijske kartice, pa tako na karticu od 4 GB staje 562 JPG ili 151 RAW snimka. Kada je video materijal u pitanju, na karticu istog kapaciteta  snimak u Full HD kvalitetu - 1920 x 1080 @24 fps staje snimak u trajanju od 11 minuta i 19 sekundi. Odmah pored se nalazi metalni navoj za stativ, što podrazumeva i skidanje pločice kako bi oslobodili pristup odeljku za memorijsku karticu
Na levoj strani aparata se nalaze vratanca ispod kojih se nalaze  dva priključka, HDMI mini OUT i kombinovani A/V izlaz (USB 2.0), namenjeni prenosu podataka na računar ili reprodukciji na HD televizorima. Iznad njih se nalazi priključak za eksterni mikrofon.

Kada je reč o ekranu osetljivom na dodir i podešavanjima parametara preko njega, iznad svega  je potrebno navikavanje na ceo sistem, naročito u prvim danima rada. Bilo da je reč o ulasku u podešavanja aparata ili trenutnim parametrima fotografisanja, imate u ponudi dva tastera: MENU i INFO. Dalja podešavanja je osim preko displeja, moguće kontrolisati i preko kontrolnog točkića i SET tastera unutar njega. Odziv na dodir je odličan, a kretanje kroz opcije je intuitivno i ni malo se ne razlikuje od interfejsa koji imamo u postojećim aparatima bez ekrana na dodir. Kada je u pitanju interfejs ekrana za kontrolu samih parametara fotografisanja, on je svoju premijeru doživeo uz dSLR 650d, koji takodje ima ekran osetljiv na dodir.

Preko displeja možete odabrati željenu tačku za fokusiranje, a ukoliko aktivirate Touch shutter opciju, možete ''okidati'' dodirom prsta. Doduše, tada rizikujete veći procenat strešenih fotografija, ali ako su uslovi korektni uz malo prakse i vežbanja ni to neće biti prevelik problem. Pregledanje snimljenog materijala je identično pristupu viđenom kod smart telefona, dakle... prevlačenjem prsta u  levu ili desnu stranu, dok za uvećavanje koristite razdvajanje palca i kažiprsta.

Canon EOS-M nema integrisan blic, već poseduje hot shoe, priključak za eksterni blic i kompatibilan je sa Canon Speedlite blicevima (90EX, 220EX, 270EX, 270EX II, 320EX, 420EX, 430EX, 430EX II, 550EX, 580EX, 580EX II, 600EX, 600EX-RT, Macro-Ring-Lite, MR-14EX, Macro Twin Lite MT-24EX, Speedlite Transmitter  – ST-E2, Speedlite Transmitter ST-E3-RT). Konkretno, u ovom pakovanju se nalazio i Speedlite 90EX  koji je predstavljen uz Canon EOS-M. Njegov vodeći broj je 9 i pokriva 24mm a za napajanje koristi dve AAA baterije.  Minimalno vreme obnavljanja iznosi 5,5 sekundi, dok pomeranje glave blica nije moguće, što ovaj blic tek malo izdvaja iznad integrisanog ili pop-up blica.

Daleko bolju investiciju predstavlja Canon Speedlite 270EX II, skromnih dimenzija, lagan, kompaktan i ne teži od 200g. Blic ima mogućnost  okretanja glave na gore od 60° i 90°, ali ne i u stranu.  I ako je skromnih dimenzija, blic je dosta snažan i ima vodeći broj 27 (m ISO 100).

33 mm (ekv. 52 mm), f/11; 1/200, ISO 400 & Canon Speedlite 270 EX II 

Kao i kod svih mirrorless aparata, izbacivanje ogledala je dovelo do smanjivanja registar distance, tj. rastojanja između zadnjeg dela objektiva i senzora. Shodno tome moralo se poraditi na razvoju nove linije  objektiva, pa je tako nastao Micro Four Thirds za Olympus i Panasonic, X-mount za Fuji, Samsungov NX-mount, Sonijev E-mount, Nikonov 1-mount,... i na kraju Canonov EF-M mount.

Šematski prikaz mirrorles i dSLR sistema, i dimenzijame EF-M i EF bajoneta (prikaz preuzet od Canon-a)

Novitet, a koji se tiče objektiva jeste oznaka STM (Stepping motor) , tehnologiju koja omogućava tiši rad AF sistema, što je naročito bitno u režimu rada video snimanja. Za sada, STM tehnologija je kompatibilna sa EOS 650D i objektivima EF 40mm i sa EF-S 18–135mm. Nas u ovom slučaju konkretno zanimaju trenutno jedina dva dostupna objektiva za EOS M sistem i to su  EF-M 22mm f/2 STM i EF-M 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM. Još jedan koristan novitet predstavlja i ''focus by wire'' manualni fokus, specifičan detalj koji krasi 85 f/1,2 L objektiv. U ponudi je i adapter koji omogućava upotrebu EF i EF-S objektiva.

Oba objektiva su imaju kvalitetnu finalnu obradu, i predstavljaju pravo osveženje kada je u pitanju sam dizajn.  EF-M 22mm f/2 STM ne poseduje stabilizaciju, ali ako uzmemo u obzir maksimalni otvor blende i žižnu daljinu, nije ni za čuđenje. Sa svojih fiksnih 22mm ovo nije portretni objektiv, jer čak i u APS-C standardima sa svojih ekvivalentnih 35mm spada u wide objektive. Osim što je sa njime aparat maksimalno kompaktan, idealan je i za svakodnevne šetnje, jer će uvek imati mesta u džepu ili omanjoj torbici među dokumentima. Širina je sasvim dovoljna za ''hvatanje'' celog društva za stolom, a valja podsetiti da većina kompakt aparata počinje sa ekvivalentnih 24mm ili 28mm. Otvor blende od f/2 samo je plus u navedenim situacijama, jer smanjuje potrebu za blicem. Ta žižna daljina je zahvalna i za landscape fotografiju, a Super Spectra premazi doprinose odličnoj reprodukciji boja.  Objektiv poseduje i asferične elemente, što ga sveukupno gledajući čini jednim sasvim solidnim objektivom. Pad oštrine na rubovima pri punom otvoru blende je simbolično primetan dok je na f/2,8 već konstatujemo poboljšanje. Optički, prajmovi su po definiciji već u startu u prednosti ispred zoom objektiva, a još kad se uzme u obzir ovde govorimo o tzv. pancake objektivu, zaista se nema šta ozbiljno prigovoriti.

@22 mm (ekv. 35 mm), f/2; 1/40, Auto ISO 160 (Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@22 mm (ekv. 35 mm), f/2; 1/1600, ISO 100 (Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji) 

@22 mm (ekv. 35 mm), f/6,3; 1/640, ISO 100 (Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji

@22 mm (ekv. 35 mm), f/6,3; 1/640, ISO 100 (Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

EF-M 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM sa svojim rasponom ovaj put nema titulu inicijalnog kit objektiva. Kao i EF-M 22mm f/2 STM, objektiv je kvalitetne izrade i novog dizajna. I ako ima stabilizaciju, primetićete odsustvo standardnog klizača kojim se ona kontroliše, kao i klizača za prebacivanje u manuelni fokus. Oba podešavanja se obavljaju iz menija u aparatu. Jedina negativna odlika ovog objektiva, ide na konto balansa u rukovanju aparatom kada je on prikačen, jer je grip ipak mali da bi to imalo neki idealan odnos. Objektiv je solidnih optičkih karakteristika, sasvim iznenađujuće oštar već od f/4.  Čak sam ubeđen da bi vlasnici entry level dSLR modela voleli da imaju ovakav kit objektiv u EF ili EF-S izvedbi.

@55 mm (ekv. 88 mm), f/5,6; 1/100, ISO 100 (Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@55 mm (ekv. 88 mm), f/6,3; 1/160, ISO 100 (Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji) 

@44 mm (ekv. 70 mm), f/6,3; 1/640, ISO 100 (Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@18 mm (ekv. 29 mm), f/6,3; 1/640, ISO 100 (Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@44 mm (ekv. 70 mm), f/6,3; 1/500, ISO 100 (Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

EOS M poseduje Hibridni CMOS AF sistem (prvi aprat sa hibridnim fokusom jeste Fuji F300EXR – 2010. god), koji predstavlja kombinaciju  PDAF  i  CDAF  sistema,  gde su pikseli za faznu detekciju ugrađeni u senzor. Naime, fazni fokus obavlja merenja i preko motora usmerava objektiv u ispravnom pravcu, nakon čega na scenu stupa kontrasni fokus koji izvršava finalna fina podešavanja.  Da bi stvari bile jasnije, ispod je animacija koja definiše zone delovanja ova dva AF sistema. Unutar crvenog polja deluje PDAF, dok je zona delovanja CDAF ograničena belom linijom.

Na prvi pogled to zvuči kao zaista inovativno i odlično rešenje, ali u praksi dolazimo do donekle drugačijeg zaključka. Kada kažem drugačijeg, onda prvenstveno mislim na izlive superlativa od strane Canona koji su izneti na njihovom sajtu, a zatim i na testove gde je AF maksimalno iskritikovan. Zapravo, nismo dobili AF sistem koji može da se meri sa PDAF u dSLR sistemima, a ujedno ni značajno bolji AF od kompaktnih digitalnih aparata koji isključivo imaju CDAF. Generalno,  treba biti umeren kako u pohvalama tako i u kritikama, a hibridni fokus jeste tehnologija koja bi trebala da ima svoju budućnost.  Iznad svega preporučujem iščitavanje uputstva, koje će u velikoj meri pomoći u bržemo odabiru adekvatnih podešavanja u različitim situacijama.
 
Fokus je dostupan u tri opcije: AF, MF i AF+MF
AF nudi tri opcije:
- Face Detection + Tracking AF
- FlexiZone - Multi (31 zones, AF at the touched Zone)
- FlexiZone – Single

MF je apsolutno  upotrebljiv i nemam niti jednu zamerku na isti. ''Focus by wire'' prsten na oba objektiva je sjajan i omogućava zaista precizno fokusiranje. Uvećanje se aktivira dodirom na ikonicu sa lupom u donjem desnom uglu i to u koracima od  1x → 5x → 10x → 1x

AF + MF vam pruža mogućnost finog podešavanja fokusa, nakon što je odabrani AF mod odradio svoje prilikom pritiskanja okidača do pola. Držeći i dalje okidač do pola, nastavljate preko prstena na objektivu sa finim podešavanjem. Kada ste izoštrili, pritisnete okidač do kraja.
Ceo AF sistem ima 31 AF tačku, a u zavisnosti od formata koji odaberete menja se i broj dostupnih tačaka, pa je tako u 3:2 formatu dostupna  31 tačka, dok je u 1:1 i 4:3 formatu dostupno 25 AF tačaka. Najmanje je dostupno u 16:9 formatu i to  21 AF tačka.

Što se tiče senzora, Canon EOS M deli identičan senzor kao i trenutno aktuelni dSLR Canon EOS 650d, što znači da je u stanju da isporuči identičan izlazni rezultat, bilo da je fotografija u pitanju ili video snimak. Reč je o APS-C senzoru dimenzija 22,3 x 14,9 mm čijih nam je 18mp dobro poznato već nekoliko godina. Ako bi poredili dimenzije senzora u odnosu na pojedine aktuelne modele iz mirrorles konkurencije, možemo konstatovati da fizički veći od većine modela, što svakako da predstavlja prednost. Canon je možda čak trebao razmisliti i o senzoru koji se nalazi u G1X modelu. Po dimenzijama je takođe veći od Olympus senzora, dok bi 14mpx možda prava mera za optičku moć objektiva. Kao podrška senzoru, prisutan je sada već standardni Digic V procesor.

Kada je ISO u pitanju, rezlutat koji isporučuje EOS M bi trebalo da je uporediv sa EOS 650d, što je i logično ako uzmemo u obzir da ova dva aparata dele identičan senzor i procesor. Uporedićemo prvo JPEG, direktno iz aparata, ‘’standar’’ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma, kroz poznatu  studijsku scenu. 100% isečci (levo EOS M i EOS 650d desno).

Pogledajmo sada poređenje  RAW formata. 100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. 100% isečci, (levo EOS M i EOS 650d desno).

U nastavku imamo i dva primera fotografisana iz ruke na ISO 3200 i ISO 6400.

@22 mm (ekv. 35 mm), f/4,5; 1/80, Auto ISO 3200             @18 mm (ekv. 29 mm), f/5,6; 1/80, Auto ISO 6400

Canon EOS M nudi tri rezolucije snimanja: Full HD 1920 x 1080 (30, 25, 24 fps), 1280 x 720 (60, 50 fps), 640 x 480 (30, 25 fps. Eksterni mikrofon je moguće priključiti, a da prilikom snimanja napolju zvuk bude što čistiji implementirana je i opcija koja nosi naziv ''wind filter'' koja sprečava distorzije u zvuku izazvane vetrom.
Snimanje video zapisa na digitalnim aparatima sa izmenjivim objektivima, oduvek je predstavljalo kamen spoticanja za one koji nisu spremni na kompromis. Dakle, ili ćete odabrati adekvatnu blendu i sa distance snimati duži materijal gde je sve u fokusu, ili ćete pristupiti snimanju sa već osmišljenim planom koji podrazumeva manuelni fokus i niz kratkih kadrova koje ćete kasnije spojiti u nekom od programa za obradu video materijala. Ako planirate da sa širom otvorenom blendom, brzo prelazite preko subjekata snimanja, koji su i na različitim daljinama od vas, odmah da vam bude jasno da AF nije upotrebljiv u meri koja bi napravila snimak prijatan za kasnije gledanje. Da se razumemo, ovo vam neće pružiti ni jedan dSLR... ali isto tako morate biti svesni da uz pravilan pristup možete zaista dobiti izvanrednje rezultate.

REZIME

Pre nego je predstavio svoj dugo očekivani mirrorles prvenac, Canon je zaista imao vremena da sondira kako konkurenciju tako i tržište, i da ponudi ono što drugi nemaju. Razna su očekivanja bila po pitanju ovog aparata, a najpre su se odnosila na njegov dizajn. Ne bih se ponavljao sa početka teksta, ali da se Canon odlučio na retro dizajn, sasvim sigurno da bi tražilo obradovalo mnoge... bilo ono optičko ili elektronsko. Pogađate, nedostatak tražila bi bila neka moja prva subjektivna kritika. Međutim, ono što sto sam shvatio već nakon drugog dana druženja sa ovim aparatom jeste činjenica da ću finalni zaključak teško uspeti da izvedem u nekoj objektivnoj formi baziran isključivo na subjektivnom utisku. Naprosto, aparat je privlačio pažnju svakog ko ga je ugledao u mojim rukama, dok sam ja strpljivo skupljao utiske gradeći neku sliku iz raznih uglova. Dakle, nedostatak tražila većini  nije predstavljalo problem, dok je ekran osetljiv na dodir svakako bio najveći utisak. A on to zaista i jeste. Iskreno, očekivao sam u najmanju ruku aparat sa pregršt kontrolnih točkića i programabilnih tastera, a u praksi  sam još jednom ostao u manjini kada je razmena očekivanja bila u pitanju. Najezda mobilnih telefona sa ekranima osetljivim na dodir je ovaj aparat učinila prihvatljivim mnogo širem delu tržišta. Na kraju krajeva, mirrorless kao sistem, jeste jedan skup iznudjenih kompromisa gde je skoro pa nemoguće udovoljiti baš svačijim željama. I tu se zapravo više i nema šta reći značajno više po pitanju ergonomije i dizajna. Vizuelni identitet je dovoljno različit od konkurencije, i ne naginje retro trendu, dok je ergonomija opet stvar kompromisa između dimenzija i potreba. Sa 22mm objektivom, to zaista postaje moćan džepni aparat, lagan za držanje... dok sa 18-55 objektivom morate pažljivije rukovati aparatom i pronaći neki veći džep. Čim aparat uzmete u ruku, shvatate da se ispod kombinacijie nerđajućeg čelika i legure magnezijuma nalazi ozbiljan elektronski sklop. Senzor i procesor su odlični, odlične reprodukcije boja sa ISO performansama očekivanih od pomenute kombinacije. Inicijalna ponuda od samo dva objektiva u neku ruku jeste manjkavost, ali za sve one koji već imaju neke od objektiva ovog brenda, adapter predstavlja sjajno rešenje. Ako misli da bude konkurentan, Canon će svakako za ovaj sistem morati što pre morati da ponudi popularne žišne daljine kao što je 35mm, 50mm, 85mm, 100mm ... pa do maksimalnih 135mm, kao i neki makro objektiv. Kako bilo, trenutna dva objekitva u ponudi,  su sasvim solidnih optičkih karateristika, čak prijatno iznenađujuća.
Kada je AF u pitanju, ostaje dilema kako bi sve to izgledalo bez hibridnog fokusa, već samo sa kontrasnim. Prvo što sam primetio jeste da brzina fokusa nije bolja od brzine koja krasi recimo Canon PowerShot G15. A opet, prisutna je i činjenica da G15 ima znatno manji senzor i da na njemu generalno CDAF kao AF sistem dosta bolje funkcioniše. Sa druge strane, konkurentski mirrorless aparati sa senzorom približnih ili istih dimenzija, sa istim tim contrasnim fokusom imaju bolji ili identičan rezultat. Diskusija na temu poređenja postojećih AF rešenja svakako da ima utemeljenje, ali generalno ako bi krenuli dublje u poređenja nesumnjivo  bi negde usput zagubili i onaj ključni zaključak o upotrebljivosti ovog aparata. Bez neke preterane namere da aboliram AF sistem kod ovog aparata, moraću da pomenem jedan zanimljiv detalj. Naime, u osluškivanju komentara i utisaka, vlasnici dSLR aparata su odmah konstatovali sporiji AF sistem, dok sa druge strane, vlasnicima kompakt aparata tu ništa nije bilo čudno po pitanju brzine, i njima je to delovalo sasvim normalno. Suština ovaj put nije bila u kompromisu, već naprosto u izraženim potrebama i očekivanjima. Servo AF na mene nije ostavio utisak, kao u ostalom i sam hibridni fokus, za koji verujem da ima budućnost, ali uz komentar da će se na njemu morati poraditi. Canon naročito. I ponoviću, budite sigurni da ukoliko lepo iščitate uputstvo i pravilno podesite AF shodno datim situacijama, nećete propustiti ni jedan spontani smešak, bitan trenutak ili gašenje rođendanske svećice. 


Rodić Zoran
©2012 pcfoto.biz