Na prvi pogled... Canon EOS 70D

 

TIMELINE

Ravno 13 godina od predstavljanja začetnika klase, „dvocifreni“ Canon DSLR-ovi su prešli dug put. Od jednostavnog aparata sa malim senzorom i ograničenošću isključivo na EF objektive, kakvi su bili modeli D30, D60 i nešto kasnije EOS 10D, evoluirali su u ozbiljna magnezijumska tela, čiji je manji senzor, načelno sa EOS 20D modelom, po prvi put je bio viđen kao prednost, umesto kao jeftinija varijanta FF aparata. Uvođenje namenskih APS-C objektiva sa oznakom EF-S, proširio se i upotrebni kapacitet Canonovih naprednih APS-C tela, a ljubiteljima omogućio da u fotografiji uživaju za manje novca, nego što je to do tada bio slučaj. Vremenom će ova klasa doživeti nekoliko redefinicija, što po pitanju konstrukcije, što po pitanju funkcija, ali će uvek biti važna karika u Canon gami DSLR-ova.

Gledajući razvoj situacije nakon što je u igru uključen Canon EOS 70D, možemo reći da sada donekle i razumemo praznoglavo taktiziranje Canona sa marketinškim fijaskom kakav predstavlja EOS 700D. Da je proizvođač primenio recept koji smo videli u prošlosti i inkorporirao isti senzor u obe klase, izgubio bi se značajan deo zamaha i ekskluzivnosti koji je EOS-u 70D preko potreban. Čak i uz saznanje da neki EOS 7D Mark II još nije na vidiku. Baš kao što je i 60D pre par godina „miniran“ iz samog Canona, predstavljanjem EOS-a 600D. Sve ovo je od posebnog značaja, ako imamo u vidu šta najozbiljnija konkurencija radi poslednjih meseci... da ne kažemo – godina. Kad već pomenusmo 7D, nove prilike ne daju dovoljno jasne odgovore na pitanje o opstanku te klase u budućoj kategorizaciji Canon game DSLR-ova. Jeste da 70D ne pruža sve ono po čemu je 7D ekskluzivan, ali ako razmislimo racionalno, uvidećemo da je 7D bio svojevrstan odgovor na Nikonovu dominaciju sa D300, te da bi u ovom trenutku, kada naslednik D300(s) nije verovatan, Canonovo insistiranje na nasledniku EOS-a 7D možda bio samo traćenje resursa, čak i pored onoga što aktuelni Nikon D7100 trenutno nudi.

Canon 70D pruža odgovor i onima koji su se potajno nadali da bi ova klasa mogla biti vraćena na trasu koju je nekada davno definisao EOS 10D, što bi podrazumevalo vraćanje korenima, kako u smislu izrade, tako i u smislu ergonomije. Na žalost (ili na sreću onih koji u ovome vide nekakvu najavu 7D Mark II), to se nije desilo, a novi aparat nam posle dužeg vremena pruža priliku da isprobamo zaista novi APS-C senzor iz Canona. Naravno, i nas, kao i vas verovatno, najviše kopka da li u novom senzoru ima pravih novina ili je u pitanju formalno povećanje piksela, kako bi sve nezadovoljnijoj javnosti bila zapušena usta. Jasno je da na to pitanje nije moguće odgovoriti bez detaljnijeg uvida u sam rad senzora. Umesto toga, moramo primetiti da je 70D doneo mnogo već poznatih tehnologija iz 7D, da je nešto preuzeo iz 6D, a nešto i iz aparata niže klase – EOS-a 700D. Neke opcije koje su tendenciozno izostavljene iz prethodnika, ovaj put su na mala vrata vraćene, ali to na žalost ne uključuje i magnezijumsko telo, koje je upravo EOS 10D promovisao pre tačno jedne decenije, a EOS 60D izgubio. Canon 70D ima zadatak da ubedi vlasnike popularnih modela, poput EOS-a 40D, da je dostojan svog nasleđa.

PAR DETALJA

Za razliku od EOS-a 700D koji se propisno obrukao praktično identičnom listom specifikacija u odnosu na svog prethodnika, 70D itekako ima čime da se pohvali:

Tehničke karakteristike: Canon EOS 70D u poređenju sa 60D

Senzor već godinama predstavlja predmet nezadovoljstva fotografske javnosti kada je Canon u pitanju. Ne zato što je loš, jer to nipošto nije, već zato što ne ide u korak sa vremenom, a pogotovo što ne prati razvoj konkurentskih senzora. S tim u vezi, novi 20 MP DualPixel CMOS je pravo osveženje, a iza bombastičnog naziva primenjene tehnologije, krije se više nego zanimljiva priča, koja je na putu da jednom za sva vremena skloni sa dnevnog reda priču o slabom kontrastnom fokusu (CDAF) na Canon aparatima. Novi autofokusni sistem nije suštinska inovacija, već je u pitanju revizija onoga što smo prvi put videli na modelu EOS 7D. To predstavlja još jedan istinski pomak, a vredno je pomenuti da je i AF Microadjustment, opcija kalibracije fokusa objektiva, ponovo sastavni deo ove klase, što je bila i jedna od većih zamerku modelu 60D. Brži rafal je na korak od onoga čime se diči 7D, a novi aparat je neke novine pokupio i iz niže klase... takav je displej osetljiv na dodir – vrlo korisna stvarčica u trenutku kada video doživljava renesansu.

Oblik tela EOS-a 70D je izvanredno prilagođen prosečnim šakama, pa se čini da u rukama leži još udobnije od svog prethodnika. Dimenzije od 139 x 104 x 79mm čine ga nešto manjim nego 60D, dok im je masa identična i iznosi 755 grama, zajedno sa baterijom.  Gumena obloga prekriva najveći deo tela, što utiče na dobro ležanje u rukama i manji zamor prstiju čak i kada se aparat koristi tokom dužeg perioda. Rukohvat je, već standardno za Canon, oblikovan ergonomski, pa mesta ima dovoljno čak i za natprosečno velike šake, dok će i one male sasvim lagodno moći da koriste novi aparat.

Osnovna konstrukcija aparata je metalna (u pitanju je legura aluminijuma), dok su elementi spoljašnje oplate sačinjeni od kompozitnih materijala i plastike, čime je postignuta solidna čvrstina i primetna ušteda u konačnoj masi. Zaptivenost nije žrtvovana, pa se EOS 70D može pohvaliti otpornošću na “mokre i prašnjave” uslove rada, ali ne i na potapanje u vodu, za šta je neophodno pribaviti odgovarajuću specijalizovanu opremu.

U uvodu testa smo pomenuli da 70D donosi dosta raznih poboljšanja u odnosu na prethodnu generaciju, ali da je senzor upravo ono što nas (a verujemo i većinu čitalaca) najviše interesuje. Novi Canon CMOS, koji su mnogi čekali ko ozebli sunce, konačno je ugledao svetlost dana, a usvoje dimenzije APS-C formata, od 22.5 x 15mm, poseduje 20 MP efektivne rezolucije od koje se formira konačna fotografija (precizno 5472 x 3648). APS-C format ukazuje na FOV (Field-Of-View) faktor 1.6, što u prevodu znači da objektivi nakačeni na ovaj aparat imaju efektivni raspon koji se dobija množenjem krop faktora i naznačene žižne daljine po 35mm standardu. To znači da kit objektiv EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM ima efektivni raspon 29-216mm. Manji kit objektiv na taj način ima efektivni raspon 29-88mm, dok najduži EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS raspolaže sa 29-320mm.

Novi Digic 5+ procesor je predvodnik elektronskog sklopa koji koordinira ostalim sistemima u aparatu, a rezultat svih pomenutih unapređenja je i opšta brzina rada, kao i rafal, koji dostiže više nego ozbiljnih 7fps. Dvostruki memorijski slot je izostao, iako je kod konkurentskog Nikona D7100 odavno odomaćena stvar, pa se Canon potrudio da aparat ne prođe samo sa hvalospevima.

Pored izvanrednog autofokusnog sistema sa 19 krstastih AF tačaka, nasleđenog iz 7D i modifikovanog da bude bolje prilagođen širem sloju korisnika, Canon EOS 70D donosi i nešto već poznato, ali u novom pakovanju. Termin „Hibridni fokus“ smo već imali prilike da čujemo u prošlosti, a osim Fuji-jevog kompakt aparata oznake F300 EXR, koji je u okviru glavnog senzora posedovao odvojene piksele za fazno fokusiranje i sličnog rešenja koje su posedovali Canonovi EOS 650D i 700D aparati za potrebe fokusiranja u režimu “živog prikaza”, i 70D se može pohvaliti hibridnim fokusom, ali implementiranim na drugačiji način. Naime, prvobitno pobrojani modeli su svoje namenske fazne ćelije imali skoro nasumično usađene u površinu glavnog senzora, umesto nekoliko žrtvovanih foto-receptora. Na ovaj način je postignut sistem faznog fokusiranja dok je glavni senzor aktivan, ali to svoje negativne implikacije ima u neophodnosti “maskiranja” nedostajućih piksela na konačnim snimcima, ali i u nedovoljno dobrim performansama takvog načina rada, koji se ipak ispostavio samo prosečnom imitacijom klasičnog faznog AF senzora. Da bi doskočio tome i konačno rešio problem bržeg fokusiranja u LV modu, posebno kada se radi o kontinualnom fokusu, Canon je primenio radikalan dizajn Hibridnog fokusa, koji se krije iza naziva “DualPixel CMOS”, a podrazumeva sistem udvojenih foto-ćelija, čija se fazna razlika u registrovanju projektovane svetlosti istovremeno koristi i za određivanje potrebnog otklona fokusnog mehanizma i za prikupljanje svetlosnih informacija nakon okidanja! Canon takav dizajn ponosno naziva “revolucionarnim”, a koliko jeste revolucionaran, videćemo u detaljnom testu koji ćemo uskoro objaviti.

Displej je ostao isti kada je u pitanju dijagonala i rezolucija, ali je vidljivost pojačana, kao i otpornost na prljanje i ogrebotine. Sve te je rezultat implementacije kapacitivnog ekrana osetljivog na dodir, koji smo prvi put videli na EOS-u 650D. Tražilo je takođe unapređeno. I dalje ne poseduje 100% pokrivenost, iako konkurencija i tu pritiska, ali je izmenjivo fokusno staklo zamenjeno mnogima upotrebljivijim i zanimljivijim fiksnim staklom sa dinamičkim prikazom pomoću ugrađenog transparentnog LCD filma. Na taj način je postignut efekat kao kod EOS-a 7D, gde se informacije, prikaz tačaka i pomoćnih linija smenjuje dinamički, po želji fotografa. Ako na sve to dodamo i unapređenu elektronsku libelu, utisci su mahom pozitivni.

Baterija je ostala ista, iako grip nije, prvenstveno zbog novih dimenzija. Memorijski slot je opet baziran na Secure Digital (SD) standardu, a osim klasičnih SDHC, SDXC i Eye-Fi kartica, podrška je uključena i za najbrže UHS-I podvarijante, koje su neophodne da bi novi aparat mogao da zablista po pitanju brzine rada. Na žalost, za razliku od Nikona, Canon i dalje izbegava integraciju dva memorijska slota što, iako ne od suštinskog značaja, polako postaje trend, pa smo očekivali da i Canon konačno krene tim putem.

Bajonet je kompatibilan sa svim EF/EFS objektivima, a neki EF-S modeli se nude i kao kit varijante. Ne sviđa nam se što se novi aparat ne nudi u kit paketu sa odličnim EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM objektivom, modelom koji je dobro primljen na prethodniku i koji se svojim karakteristikama prosto nameće kao idealan pratilac jednog ovakvog tela.

I NEŠTO KONKRETNIJE...

Ono što većinu zanima je kvalitet fotografija. Kako njihova detaljnost i kolorit, tako i prisustvo i karakter šuma na višim ISO vrednostima. Na spisku poželjnih unapređenja je i dinamički raspon, ali i kvalitet merenja, autofokusa i ostalog. Kako je ovaj mini-prikaz ograničen svojim obimom, mi ćemo zasad pružiti letimičan uvid u ISO performanse, dok će se ostalim detaljima baviti kompletan test:

Pogledajmo isečke iz snimaka urađenih na celom ISO rasponu:

 

Snimci u punoj rezoluciji: LINK

Bilo bi nezahvalno da bez direktnog poređenja ocenjujemo aparat i vršimo evaluaciju senzora po bilo kom osnovu. Ono što sa sigurnošću možemo reći je da je svaka strepnja po pitanju pojačanog prisustva šuma zbog udvojenih piksela bila neosnovana, a da li i kakvih eventualnih implikacija nova tehnologija ima na konačni rezultat, prosudite na osnovu mini-galerije koju zasad nudimo. Do konačnog testa – uživajte! 

 

 * Zvanični materijal ustupio Canon Inc. Ilustracije označene zvezdicom (*), vlasništvo su Canon Inc, a prilagođene su od strane autora članka.

Dragan Stanojević
Tamara Martinović
© 2013 pcfoto.biz