Na prvi pogled... Olympus PEN E-PL5

Kada je Yoshihisa Maitani, kao dizajner došao 1956. godine u  Olympus, verovatno da nije ni slutio koliki će uspeh postići aparat koji će dizajnirati tri godine kasnije. Olympus PEN je u svom analognom dobu kupilo 17 miliona ljudi i kao takav bio je jedan od najpopularnijih aparata, koji se pamte. Medjutim, analogno doba se zavrsilo, digitalno je počelo a Olympus nije uspeo da se snadje u novom, kojim su suvereno vladali neki drugi trkači, smeliji i agresivniji sa dSLR ponudom. Olympus je zakasnio na startu, a trka daleko odmakla ... pa se nekako morala privući pažnja publike koja je uglavnom pratila Canon/Nikon dvojac na čelu te trke, navijajući za prve ili druge.
Olympus je bio prinuđen da promeni ''atletsku'' disciplinu, i postane pionir u nekoj novoj, sa preponama... gde su oni sada bili prvi na startu. Bazirano na rešenju iz 2004. i Epsonovim modelom R-D1, Olympus je iskristalisao novi-stari koncept u digitalnoj formi. Izbacili su ogledalo, optičko tražilo, smanjili registar distancu, promenili bajonet i krenuli put razvoja onog sto danas zovemo MILC (Mirrorless interchangeable lens camera) ili CSCs  (Compact System Cameras).
Da simbolika bude veća, put je započet u 2009. godini kada je Yoshihisa Maitani preminuo, i to upravo sa modelom čiji je on idejni tvorac. Tako je Olympus PEN ponovo rođen, u novom digitalnom ruhu kao Olympus PEN E-P1, javnosti predstavljen sledećim sloganom: Not a Point & Shot, Not an SLR ... It `s a PEN.

Četiri godine nakon reinkarnacije, nema ni najmanjih znakova da je smer pogrešan. Naprotiv, Olympus ima jasan signal kojim putem treba da ide, a kao rezultat pred nama je jedan od najboljih trkača na nekoj novoj stazi... Olympus E-PL-5.

Pakovanje koje smo testirali, sadrži sledeće:

- Olympus E-PL5
- M. Zuiko Digital 14-42mm 1:3.5-5.6 II R
- Blic FL-LM1
- BLS-5 Baterija
- BCS-5 Punjač baterije
- Traka za nošenje preko ramena
- CB-USB6 USB kabl
- CB-AVC3 audio/video kabl
- Pripadajući softver, uputstvo i garancija

Telo je metalno i proizvodi se u 3 boje: crnoj, beloj i srebrnoj. Površina je matirana, u meri koja na površini ne zadržava vidljive otiske prstiju. Ergonomija je iznenađujuće dobra za aparat tih dimenzija, a telo je u potpunom balansu sa relativno većim objektivom poput M.Zuiko 14-42mm f3.5-5.6 II R. Grip na prednjoj i definisano mesto za palac na zadnjoj strani u velikoj meri pomažu stabilnijem držanju aparata. Prednji grip je lako ukloniti ukoliko to poželite, ali u  svakom slučaju preporučujem da koristite neck ili wrist strap.

Gornji deo aparata, sadrži ono najosnovnije, ni previše ni premalo. Sa leve strane se nalazi zvučnik, na sredini je priključak za blic ili elektronsko tražilo,  kao i stereo mikrofon. Sa desne strane je selektor modova, okidac i On/Off taster. Selektor modova je utegnut, u meri koja otežava nehotično menjanje opcija. Okidač je dvostepen, sa jasno definisanim kolenom. Blic ima zaštitnu masku koja štiti kako sam hot shoe, tako i dodatni priključak, neophodan za dodatnu opremu poput što je blica ili eksternog tražila.

Zadnjom stranom dominira pokretni LCD ekran, osetljiv na dodir. U pitanju je kapacitivni  ekran dimenzija 7.6 cm / 3.0'' u 16:9 proporciji. Rezolucija je skromnih  460.000 tačaka sa podešavanjem osvetljenosti od +/- 2 nivoa. Sam izbor dimenzija ekrana je  pomalo nejasan, s obzirom da je osnovni format u odnosu 4:3. Tako ispada da je upotrebljiva površina manja od 2,5 inca na ekranu koji je u 16:9 proporciji, stvarajući tako dosta neiskorišćenog prostora sa strane. Zamerio bih sto ekran nema 1,040k kao Canon EOS M ili 921k tačaka poput Sony NEX 5n, i to što mreža (greed) nije manje diskretna. U nekim situacijama, ona naprosto nije ni vidljiva, tako da bi podebljavanje linija ili čak promena boje u svetlo-zelenu dosta doprinelo boljoj orijentaciji u prostoru. Što se tiče same pokretljivosti ekrana ona se kreće u rasponu od  približno 170° na gore i  65° na dole, i pitanje je koliko se dobilo ovakvim rešenjem. Tradicionalni pokretni ekran, koji imamo prilike da vidimo npr. kod Canon kompakt aparata iz G serije čini se da ipak nudi  više. Osim toga taj princip je pogodan i kao zaštita od grebanja samog ekrana.  Kako bilo, ovaj princip će verovatno ostati zaštitni znak kako za Olympus, tako i za Sony aparate. Sa druge strane, sam ekran odlično reprodukuje boje, tako da zaista nisam imao iznenadjenja pri naknadnom pregledanju fotografija na računaru. Sam ekran na dodir sa sobom nosi nekoliko benefita, poput otpuštanja zatvarača, izbora AF tačke ili bržem pregledanju snimljenog materijala.
Osim ekrana, na zadnjoj strani je prisutan i niz već poznatih i ustaljenih tastera, koje ćemo manje više naći na svim aparatima, tako da ni tu iznenadjenja nema. Medjutim, dve su zamerke prisutne: prva se odnosi na odsustvo tastera koji bi direktno bio namenjen kontroli ISO vrednosti. Naravno, tu je ''Fn'' programabilni taster, ali zašto ga utrošiti na jednu tako standardnu funkciju kao što je podešavanje ISO vrednosti, naročito kada se ima fizičkog prostora za njega!? Druga zamerka ide u pravcu slobode pristupa kontrolnom točkiću, koji je morao  biti za nijansu izdignutiji ili da je makar dobio malo više prostora smanjivanjem LCD ekrana. Suviše je malo prostora izmedju njegove desne strane, tj. opcije za AF podešavanje i samog ekrana koji je znatno viši, što baš i nije prilagodjeno dimenzijama palca, koji je prirodan izbor za kontrolu.

Donjom stranom aparata dominiraju vratanca, iza kojih se nalazi odeljak baterije predviđen za Lithium-Ion bateriju sa oznakom BLS-5, nominalnog kapaciteta 1150 mAh. Uz bateriju dolazi i odgovarajući punjač NCS-5,   koji bateriju napuni približno za 3 sata i 30 minuta. Autonomija rada koju obezbeđuje napunjena baterija iznosi  360 snimaka po CIPA standardu, dok je ista deklarisana na 500 punjenja.

Pomenuta vratanca, otvaraju pristup i odeljku za memorijsku karticu, kompatibilnom za rad sa SD, SDHC, SDXC tipovima. Količina materijala svakako da zavisi od veličine memorijske kartice, pa tako na karticu od 4 GB staje 464 JPG ili 210 RAW snimka. Kada je video materijal u pitanju, na karticu istog kapaciteta  staje snimak u trajanju od 24 minuta i 59 sekundi u Full HD kvalitetu - 1920 x 1080 @30 fps. Odmah pored se nalazi metalni navoj za stativ, što podrazumeva i skidanje pločice kako bi se  oslobodio pristup odeljku za memorijsku karticu.

Na desnoj strani aparata se nalaze vratanca ispod kojih se nalaze  dva priključka, Mini HDMI type-D i kombinovani A/V izlaz (USB 2.0), namenjeni prenosu podataka na računar ili reprodukciji na HD televizorima.

Sam LCD ekran zaista nudi sve informacije o trenutnim parametrima, a tek uz eksterno tražilo ono dobija obličje ''kontrolne table'' koju poznajemo sa Canon/Nikon dSLR aparata. Ponoviću kritiku na konto debljine linija mreže (grid) koja na suncu postaje bukvalno nevidljiva. Možda je preterano insitirati na svetlo zelenoj, ali bi podebljavanje rešilo problem.
Neki lični utisak bi bio da raspored podešavanja unutar menija nije intuitivan, i nikako nisam uspevao da se uskladim sa ponuđenim rasporedom opcija. Naravno, to je stvar navike i ne bi trebalo da predstavlja nikakav problem, s obzirom da su sva potrebna podešavanja tu. Zamerio bih jedino što ne postoji mogućnost promene boje menija, već je u igri isključivo svetloplavo-siva kombinacija.

Ono za šta svakako treba pohvaliti Olympus, i njegov odnos prema našem tržištu jeste činjenica da se srpski jezik nalazi u spisku jezika prikaza ekrana, kao i da je uputstvo za upotrebu kompletno prevedeno na naš jezik.
Olympus je ponudio i obradu RAW fajla unutar samog aparata, kao što je korekcija balansa bele ili uklanjanje šuma. Međutim uz ovako skroman LCD sa tek 460.000  tačaka, uzeo bih tu opciju sa određenom dozom rezerve, što nikako ne znači da ponuđena opcija neće naći svoju primenu u određenim situacijama.

Olympus E-PL 5 ne poseduje integrisan blic, već dolazi u paketu sa eksternim FL-LM1. Blic ima vodeći broj  10 na ISO200, i skromnih je dimenzija 3.81 x 3.30 x 4.32 cm,  težak tek 25g. Ovaj blic zapravo predstavlja nešto tek malo iznad integrisanih bliceva u kompaktnim digitalnim aparatima. Skromnih je mogućnosti, i ne poseduje opcije okretanja u pravcu plafona, na levu ili desnu stranu. Pojava crvenih očiju nije nešto što treba da vas zabrinjava. Za razliku od blica koji dolazi uz EOS M, ovaj blic umesto 2 AAA baterije, koristi bateriju od aparata, i za ponovno punjenje mu je potrebno nekih, 2 do 3 sekunde. Za ozbiljniji rad, biće vam potreban neki jači blic iz Olympus porodice, a njih nikako ne manjka. Za pohvalu je činjenica da ovaj aparat može bežično kontrolisati kompatibilne bliceve, što je detalj na kome će zavideti mnogi korisnici entry level dSLR aparata. Domet, u zavisnosti od uslova može ići i do 7m, a maksimalna sinhronizacija je 1/160.

Izbacivanje ogledala i smanjivanje registar distance, tj. rastojanja između zadnjeg dela objektiva i senzora nužno je stvorilo potrebu za novim bajonetom i novom linijom objektiva. Tako je nastao Micro Four Thirds za Olympus i Panasonic, ili EF-M za Canon, Nikon 1-mount, Samsung NX-mount, Sony E-mount, X-mount za Fuji. Malo je reći da Olympus danas ima jednu zavidnu liniju kvalitetnih objektiva za svačije potrebe i ukuse. Ne treba napominjati koliko je samo u prednosti ispred jednog Canonovog EOS M sistema koji ima samo 2 objektiva.

Šematski prikaz Four Thirds i Micro Four thirds bajoneta (prikaz preuzet od Olympus-a)

U kompletu sa aparatom dolazi m.Zuiko 14-42mm f3.5-5.6 II R (ekvivalentnih 28-84 mm), kit objektiv solidnih optičkih performansi. Unutar objektiva teškog tek 113 grama  nalazi se  8 elemenata (tri asferična), raspoređenih u 7 grupa. Minimalna fokusna distanca varira od žižne daljine, pa je tako 0.25m za raspon od  14-19mm i  0.3m za raspon od 20-42mm. Broj listića blende je 7, a promer filtera je tek 37mm što je svakako nedovoljno za one koji bi eventualno želeli da amaterski udju u makro svet preko Raynox DCR-250 dodatka.

Šematski prikaz M.Zuiko 14-42mm f3.5-5.6 II R objektiva (prikaz preuzet od Olympus-a)

Objektiv svakako da neće izvući maksimum iz senzora, davaće nešto slabiju oštrinu na krajevima i pojava hromatskih aberacija je dosta česta pojava. Na žalost, sam aparat ih ne uklanja na jpeg fajlu, ali u Photoshopu problem je rešiv u 2 klika.

@21 mm (ekv. 42 mm), f/5,6; 1/160, ISO 1000

Da bi aparat uopšte bio u funkciji, osim aktiviranja preko On/Off tastera potrebno je i otključati objektiv, okretanjem zoom prstena tj. izvlačenjem objektiva. Zaključavanje objektiva zahteva pomeranje ''Unlock'' klizača na njemu, što opet dovodi do uvlačenja objektiva.  
Što se tiče poklopca za zadnju stranu objektiva, biću slobodan da napišem kako je poklopac od Imlekovog jogurta sofisticiranije rešenje. Kompaktnije je izrade i ima navoj, dok bih ovaj uporedio sa gumiranom navlakom, sličnoj onoj kod pominjanog Raynox dcr-250 macro dodatka. Naprosto mi je nezamislivo da se bilo sta oko objektiva radi uz bilo kakvu primenu sile.

Kao ilustracija za raspon objektiva od wide do maksimalnog telezum položaja slede dva primera:

@14 mm (ekv. 28 mm), f/5.6; 1/1000, ISO 400

@42 mm (ekv. 84 mm), f/5.6; 1/1000, ISO 400

Da je ipak reč o optički solidnom kit objektivu, koji ume da iznenadi oštrinom, kontrastom i reprodukcijom boja možete se uveriti i na sledećoj fotografiji.

@26 mm (ekv. 52 mm), f/6,3; 1/1600, ISO 200

@26 mm (ekv. 52 mm), f/6,3; 1/1600, ISO 200

Takođe sledi odličan primer mogućnosti  objektiva, sa nešto manjim tragovima hromatskih aberacija na donjim uglovima fotografije. Vinjetiranje je nešto što nećete primećivati u svakodnevnom radu. U svakom slučaju, uz RAW fajl i neku umerenu obradu dobijate više nego upotrebljive rezultate.

@14 mm (ekv. 28 mm), f/6,3; 1/1000, ISO 200

@42 mm (ekv. 84 mm), f/5,6; 1/25, ISO 200

@42 mm (ekv. 84 mm), f/5,6; 1/1250, ISO 200

@26 mm (ekv. 52 mm), f/5.6; 1/800, ISO 200

@14 mm (ekv. 28mm), f/5.6; 1/2500, ISO 200

Olympus je jedan od onih brendova koji forsiraju stabilizaciju baziranu na principu pomeranja senzora (sensor shift), što je generalno vrlo korista stvar. Objektivi novije generacije  su jeftiniji, a rezultati dobijeni upotrebom starijih objektiva prikačenih preko odgovarajućeg adaptera su dosta bolji. Dakle, bez obzira na žižnu daljinu, tip i godište objektiva, vama je stabilizacija uvek dostupna.
Stabilizacija radi u 4 režima:
OFF – kada je stabilizacija isključena, što je poželjno u slučajevima kada snimate sa stativa;
S-IS1 – AUTO  – stabilizacija je uključena i ona funkcioniše dvodimenzionalno, tačnije ... aktivna je horizontalna i vertikalna stabilizacija;
S-IS2 – kada je aktivna vertikalna stabilizacija
S-IS3 – kada je aktivna horizontalna stabilizacija

Kada je video u pitanju, za njega je podešavanje stabilizacije izdvojeno u poseban meni,  i ona ima tri režima rada
OFF – kada je stabilizacija isključena
M-IS1 – koristi se u slučajevima kada se krećete i snimate
M-IS2 – AUTO, tj. standardna stabilizacija.


Na sledećem primeru vidimo da stabilizacija korektno obavlja svoj deo posla, u relativno slabijim svetlosnim uslovima pri dnevnom svetlu.

@29 mm (ekv. 58 mm), f/9; 1/30, ISO 200

@14 mm (ekv. 28mm), f/5,6; 1/50, ISO 1000 

Olympus nije imao potrebe da eksperimentiše sa hibridnim AF sistem,  jer je postojeći CDAF više nego uspešno odrađen. Uz senzor, ovo je svakako najjači adut koji ovaj aparat izdvaja na sam vrh ponude u mirrorless svetu. AF sistem ima mrežu od 35 tačaka (7 x 5) , i imate izbor između: svih 35 tačaka, grupe od 9 tačaka, pojedinačne - male i pojedinačne - normalne. Ukoliko je uključena opcija prepoznavanja lica (Face detection) onda vam sledi automatska selekcija. Načini rada su sledeći: pojedinačni AF, neprekidni AF, pojedinačni AF + MF, AF praćenje i opcija preko dodira ekrana, gde dodirom prsta na željeno mesto automatski fokusirate i aktivirate okidač. Ne zaboravimo da pomenemo i manuelno izoštravanje, gde imate i opciju uvećavanja prikaza na ekranu.

Koliko je PDAF na dSLR aparatima konkretno bolji od CDAF na ovom aparatu, bojim se da bi otkrili tek pri nekim zahtevnijim iskušenjima, koja nisu obuhvaćena potrebama naprednih amatera, kojima je ovaj aparat i namenjen. Naprosto, ne mogu da se setim ni jedne jedine situacije za ovih par nedelja, a da me je AF sistem izdao ili onemogućio da napravim fotografiju u trenutku kada sam ja to želeo. Kritike su urodile plodom, pa je  AF assist toliko dobro napravljen, da nisam uspeo da ga zbunim ni u potpuno mrklom mraku. AF assist lampa je sasvim dovoljno osvetljavala sve u pravcu gde je aparat usmeren, a okidanje je bilo trenutačno. Naprosto, nisam iskusio nikakvo lutanje fokusa, napred-nazad. Naravno, to su ekstremni  uslovi koje će malo ko od vlasnika tog aparata smatrati za neophodne, jer ostaje pitanje visine ISO vrednosti, strešenosti i  uopšte upotrebljivosti kranjeg ishoda.. ali za posmatranje krajnjih granica upotrebljivosti aparata, mislim da je odličan primer.
Praćenje subjekta je već druga priča, pa se rafalno praćenje psa u trku završilo prilično neslavno, i to u meri da sam odmah u aparatu pobrisao oba neuspela pokušaja.

Dakle, ako bi sumirali ceo AF sistem, single AF  i AF assist lampa dobijaju najvišu ocenu, i on zaista sa punim pravom nosi naziv ''FAST AF''.

Olympus Pen E-PL5 deli identičan Sonijev 16,1 mpx 4/3'' Live MOS senzor sa jačim modelom Olympus OM-D E-M5. Odličan potez i za svaku pohvalu, već viđen kod Nikon i Canon aparata koji su identičan senzor ponudili mid-range i entry-level dSLR aparatima, praveći razliku na nekim drugim komponentama i karakteristikama.  

Senzor jeste po dimenzijama manji od APS-C senzora unutar konkurentskih mirrorless aparata Sony NEX ili Canon EOS-M, štaviše manji je i od senzora unutar Canon G1X kompakta,  ali ga to ni najmanje ne čini inferiornim. Moram priznati da sam oduševljen razultatima ovog senzora, a ujedno i razočaran što mi nije bio dostupan neki prime objektiv, poput m.Zuiko 17mm F1.8 ili m.Zuiko Digital ED 45mm F1.8, i da na taj način izvučem maksimum iz njega.

@30 mm (ekv. 60mm), f/5.6; 1/1000, ISO 200

@14 mm (ekv. 28 mm), f/5.6; 1/1600, ISO 200

Nastavak priče o kvalitetnom senzoru neminovno vodi ka više nego odličnom izlaznom rezultatu čak i kada su visoke ISO vrednosti u pitanju. ISO vrednosti su dostupne u rasponu od 200 - 25600 u koracima od 1/3 ili 1 EV ISO.

Kada je ISO u pitanju, rezlutat smo rešili da uporedimo sa Canon EOS M mirrorless aparatom koji smo nedavno testirali. Uporedićemo prvo JPEG, direktno iz aparata, ‘’standardni’’ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma, kroz poznatu  studijsku scenu. 100% isečci (levo Olympus E-PL5 i EOS M  desno).

Pogledajmo sada poređenje  RAW formata. 100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. 100% isečci, (levo Olympus E-PL5 i EOS M  desno).

Razultati postignuti u realnim uslovima su više nego impresivni. Uz pouzdan AF sistem i odlične rezultate na visokim ISO vrednostima, jedino što nedostaje jeste kvalitetan prajm objektiv. Nema nikakve sumnje da se uz obradu RAW fajla, i kontrolisano skidanje šuma ne može dobiti izvanredan rezultat bilo u vidu printa do A4 formata ili za prikaz na monitoru, čak i kada vrednosti idu do nedavno nezamislivih ISO 10.000.

@38 mm (ekv. 76 mm), f/5.6; 1/100, ISO 1000

@42 mm (ekv. 84 mm), f/5.6; 1/125, ISO 1000

@38 mm (ekv. 76 mm), f/5.4; 1/160, ISO 1600

@38 mm (ekv. 76 mm), f/5.4; 1/160, ISO 4000

@38 mm (ekv. 76 mm), f/7.1; 1/160, ISO 10.000

Olympus E-PL5 nudi tri osnovne rezolucije snimanja: Full HD 1920 x 1080 (30 fps), 1280 x 720 (30 fps) i 640 x 480 (30 fps). Snimanje je moguće započeti bez obzira na položaj selektora modova, jednostavnim pritiskanjem REC tastera na zadnjoj strani aparata. U tom slučaju, aparat sam određuje ISO vrednost kao i ostale parametre za pravlino eksponiran snimak. Naravno, ukoliko na selektoru modova odaberete video mod, onda dobijate mogućnosti za manuelno podešavanja svih parametara snimanja. Podešavanja poput otvora blende, brzine zatvarača i ISO vrednosti nije moguće menjati tokom snimanja. Kada je pitanju snimanje video materijala, to je momenat kada 16:9 ekran dolazi do punog izražaja, za raziliku od moda za fotografisanje koji koristi samo srednji deo ekrana u 4:3 proporciji. Tokom snimanja moguće je menjati fokusne tačke, i to preko ekrana osetljivog na dodir. Interesantno, ali njegov stariji brat OM-D E-M5 nema tu mogućnost.

U ponudi su dva oblika stabilizacije, M-IS1 koja je predvidjena za snimanje pri hodanju, i standardnu M-IS2 stabilizaciju. Treći izbor u ponudi je isključivanje stabilizacije, u slučajevima kada koristite stativ. Mikrofon je stereo i moguće je kontrolisati jačinu snimka, koji ostaje zabeležen u  Stereo PCM/16bit, 48kHz, Wave  formatu. Redukcija šuma koji stvara vetar, takođe je jedna od korisnih opcija koje nudi ovaj aparat.  Generalno, video zapis je odličnog kvaliteta, AF tokom snimanja više nego pristojan, bez nekih preteranih lutanja u traženju fokusa osim ako ne menjate pravac i subjekat snimanja na krajnjem telezumu. 

Završna reč? Nikad lakša!

Naprosto odličan aparat, sa odličnim senzorom i još boljim AF sistemom. Srce aparata je Sonijev 16 mp Live MOS senzor, identičan onom u OM-D EM-5,  a  procesor je TruePic VI predstavljen još uz E-P3. Telo je malo, dopadljivo, prepoznatljivog i prijatnog vizuelnog identiteta, ergonomski više nego udobno za aparat tih dimenzija. Olympus je za sve ove godine uspeo da uspostavi jedan kontinuitet, i ta upornost se na kraju isplatila. Daleko ispred Canona ili Nikona, koji imaju zaista simbolično učešće na tržištu mirrorless aparata, Olympus ne samo da ima pristojnu ponudu mirrorless aparata, nego je uspeo da  obezbezbedi i širok izbor od preko 20 prepoznatljivih  objektiva. Ako uzmemo u obzir i fleksibilnost koju donose adapteri za razne tipove objektiva drugih brendova, onda je taj broj daleko veći. Stabilizacija u telu, takođe je jedna od prednosti, koja starije objektive čini još upotrebljivijima, a novije modele jeftinijima. Međutim, same dimenzije aparata, njegova težina, nedostatak tražila i uopšte, sam položaj pri fotografisanju dovodi do toga da imate minimalna stresanja i pomeranja aprata prilikom okidanja, pa je moja preporuka da kada je to moguće, uvek koristite odloženo okidanje od 2 sekunde. Ali, to je uopšteno gledano odlika svih kompaktnih aparata. CDAF je još jedan detalj koji ovaj aparat deli sa OM-D EM-5 modelom. Ceo sistem je iznenađujuće dobar i nosi naziv  ’’FAST AF’’ što je zapravo akronim od ’’Frequency Acceleration Sensor Technology’’. Prema rečima Olympus zvaničnika, svu svoju snagu pokazuje sa m.Zuiko Digital ED 12-50mm f/3.5-6.3 EZ  objektivom. Nama je na žalost ovaj put bio dostupan samo m.ZUIKO DIGITAL 14-42mm F3.5-5.6 II, i ako sa njime nisam video svu snagu AF sistema, onda mogu da zamislim kako to radi sa gore pomenutim ED 12-50mm. Generalno, single AF je i dalje najpouzdaniji izbor, dok ''tracking AF'' ostaje boljka.
Što se tiče objektiva, ako bi poredili EF-M 18-55mm f3.5-5.6 IS STM koji dolazi uz EOS M, sa M.ZUIKO DIGITAL 14-42mm F3.5-5.6 II rekao bih da je  Canon pobednik. Sa druge strane, teško mi je i da zamislim da će potencijalni kupac ovog aparata, baš i ostati na samo jednom objektivu. Verovatno prvi na listi želja mnogih je ako ništa,  m.Zuiko 17mm F1.8, koji će ovaj aparat učiniti zaista kompaktijim i fizički pristupačnijim svakom džepu. Izmenjivost objektiva na neki način obavezuje da postepeno gradite svoj sistem, prilagođen vašim potrebama. Olympus u ovom segmentu zaista nudi dosta, a najpre mogućnost da u omanju torbicu spakujete jedan veoma kompaktan sistem, čija će konačna moć iznad svega biti sublimirana vašim izborom objektiva. Sve ostalo, dobijate kupovinom ovog aparata.

Na kraju, moram spomenuti da najveći neprijatelj ovom aparatu mogu biti pogrešna očekivanja. Kupci ovog aparata ne bi trebali nikako da ga porede sa dSLR aparatima, najpre zbog dimenzija, ergonomije, tražila , AF sistema ili video mogućnosti. Prednosti mogu biti na jednoj ili na drugoj strani, i biće jasno vidljive tek onda kada je kupac jasno definiše svoje potrebe. Tada i finansijska konstrukcija dobija drugu dimenziju.
Dovoljno je samo da se vratimo na početak ovog teksta, i podsetimo se izvorne ideje: Not a Point & Shot, Not an SLR ... It `s a PEN

Rodić Zoran
©2013 pcfoto.biz