Canon EOS 1300D, Test

 

DETALJI, JPEG

Uvertira koju smo započeli na kraju prethodnog poglavlja, dobro će poslužiti za sledeći deo testa – detalje u JPEG-u, dominantnom formatu u fazi snimanja i distribucije fotografija. Kada je snimke potrebno imati „za odmah“ ili kada namena ne opravdava upotrebu RAW formata (a time i njegovu obradu), kvalitet JPEG-a koji aparat može da isporuči, može biti vrlo visoko na lestvici bitnih osobina. Posebno kada se govori o aparatu koji više gravitira ka početnicima u fotografiji, kojima je JPEG najčešće interesantniji.

Pogledaćemo kako se Canon 1300D kotira u ovom formatu. Test scena je istovetna, a snimci su napravljeni istovremeno kada i RAW:

Snimak u punoj rezoluciji: 1300D, 1200D

Opet ćemo uporediti učinke oba “takmičara”. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade na standardnim setovanjima:

 

Ni u slučaju JPEG-a ne bismo mogli reći da postoji neki napredak. Jasno, s obzirom da ni način konverzije, a ni upotrebljeni parametri nisu drugačiji od onih koje je nudio EOS 1200D. Količina detalja je pristojna, mada ne i nešto zbog čega bi se novi model kotirao bolje od prethodnika. Render senki i svetlijih površina je pristojan, a malo jači AA (anti-aliasing/Low-Pass) filter donekle nepovoljno utiče na ukupnu oštrinu i količinu detalja koju je 1300D sposoban da pruži. Kolorit je oduvek jedan od najjačih aduta Canona, pa nismo iznenađeni što i novi mali Canon nastavlja da neguje tu tradiciju.

Uporedićemo još jednom RAW i JPEG, ovaj put u studijskim uslovima:

 

Ponovno poređenje RAW i JPEG formata nas dovodi do zaključka koji je identičan kao i prvi put – JPEG je solidan, ali bi smo rado da konačno vidimo pravi napredak i to u svim klasama. Canon je jednostavno zapostavio ovaj format i održava ga tek da se kaže da ga aparat poseduje. Na žalost, ni poboljšana kontrola parametara nije ponuđena (kao na recimo EOS-u 80D), pa se kontrola rendera finih detalja praktično u potpunosti svodi da algoritam oštrenja, koji poznaje samo definiciju intenziteta na skali od 0 do 7, pri čemu 0 označava isključeno oštrenje, a nivo 3 je podrazumevana vrednost. Kako to izgleda, možemo videti na sledećim isečcima:

Obično je podrazumevana vrednost više nego dovoljna za većinu situacija. To bi se i sada moglo reći, mada se nivo 4 može ravnopravno upotrebiti, bez bojazni od pojave nusefekata. Ukoliko se želi postići još veća oštrina iz JPEG formata, treba biti obazriv, pošto dooštravanje u aparatu može pojačati i prisustvo šuma na snimcima napravljenim na višim ISO vrednostima, a osim toga, preoštreni snimci često pate od pojave “korone” (svetlih senki na obodima različito obojenih površina; najizraženija je na poslednjem stepenu oštrenja). S toga se opet nameće jedan od ranijih zaključaka, da je za sve iole finije zahvate daleko najbolje bazirati se na upotrebu RAW formata, jer je svaki iole ozbiljniji zahvat na JPEG-u i destruktivan i najčešće bespovratan.