Canon EOS 1300D, Test

 

KIT OBJEKTIVI

Uobičajeno je da aparati klase tzv. „potrošačkih“ budu ponuđeni sa jednim ili više objektiva u tzv. „kitu“, što omogućava nabavku po bitno povoljnijoj ceni od one za koju se sam objektiv može posebno nabaviti. Canon 1300D se nudi u kombinaciji sa dva kit objektiva. Tu je već odavno poznati EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II, a jeftiniji je EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III. Kao što smo ranije već naglasili, iznenađeni smo odsustvom najnovije STM verzije iz ponude, a pretpostavljamo da se razlozi mogu sažeti u jednoj reči – štednja.

 

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II

U pitanju je „standardni zum“ raspona 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru, dobijenih množenjem raspona sa 1.6x krop faktorom. EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 27.8° na najdužih 55mm.

Dimenzije od 70 x 68.5mm i masa od 200 grama čine ovaj objektiv jednim od kompaktnijih. Zum prsten je napravljen od gume, odgovarajućih je dimenzija i pristojno finog hoda. To znači da ne trebate očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Arhaični dizajn zum mehanizma je skoro zaštitni znak ove klase objektiva, a njegova konstrukcija je takva da je objektiv fizički najkraći na približno 24mm (označeno tačkom), dok maksimalnu dužinu postiže na graničnim vrednostima od 18, odnosno 55mm. Kako fokus nije internog tipa, prednji element prečnika ø58mm se pomera duž ose objektiva, ali je mnogo veći problem u tome što i rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom, što korišćenje polarizacionih (CPL) filtera čini otežanim. Zbog toga je preporučljivo prvo fokusirati, pa tek onda korigovati poziciju filtera. Autofokus je opet pogonjen pomalo bučnim DC mikromotorom i ne obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokus, pa je prekidač neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Takođe, ni skala distance nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od čak 0.34x (najveći u konkurenciji ostalih kit objektiva), odnosno 1:2.9, što će ljubitelji close-up (kvazi-makro) fotografije umeti da iskoriste. Brzina AF-a je osrednja, a kada je tačnost u pitanju - možete očekivati sasvim solidan procenat fokusiranih snimaka.

Optičku konstrukciju čini 11 elemenata raspoređenih u 9 grupa, uključujući i asferični (tirkizno označen na ilustraciji), kao i fluktuirajući (označen crveno), koji je namenjen optičkoj stabilizaciji. Na sledećoj ilustraciji se može videti šematski prikaz optičke konstrukcije:

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II *

„Klizna blenda“ je uobičajena za ovu klasu objektiva, a kreće se od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/38, a sama dijafragma je realizovana u vidu 6 zaobljenih listića, što pozitivno utiče na kvalitet bokeha (zamućene površine van fokusne ravni).

Ovaj kit objektiv poseduje optičku stabilizaciju četvrte generacije („IS“ oznaka u nazivu, od “Image Stabilizer“), deklarisanu na četiri blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu (preporučena dužina ekspozicije je 1/žižna daljina objektiva, što u slučaju krop tela treba pomnožiti sa 1.6). U praksi, testovi pokazuju da proizvođačka specifikacija nije preuveličana, mada prednost stabilizacije ne treba uzeti bezuslovno, budući da ona nije svemoćna i može pomoći mahom prilikom fotografisanja statičnih scena. U slučaju potrebe za snimanjem bez pomoći optičke stabilizacije (što se preporučuje prilikom rada sa stativa), istu je moguće isključiti odgovarajućim prekidačem na telu objektiva.

Originalna namenska zonerica, oznake EW-60C, dostupna je odvojeno, kao i odgovarajuća torbica LP814.

 

Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III

U pitanju je „standardni zum“ veoma sličan prethodnom, raspona 18 do 55mm, odnosno ekvivalentnih 29-88mm na 35mm (full-frame) senzoru, dobijenih množenjem raspona sa 1.6x krop faktorom. EF-S oznaka i bela tačka kraj bajoneta ukazuju na to da je objektiv namenjen isključivo krop telima sa APS-C formatom senzora. Ugao koji ovaj raspon zahvata, kreće se od maksimalnih 74.3° na najširih 18mm, do 27.8° na najdužih 55mm.

Dimenzije od 70 x 68.5mm i masa od 190 grama čine ovaj objektiv jednim od kompaktnijih. Zum prsten je napravljen od gume, odgovarajućih je dimenzija i pristojno finog hoda. To znači da ne trebate očekivati čuda, ali ni probleme prilikom rada. Arhaični dizajn zum mehanizma je skoro zaštitni znak ove klase objektiva, a njegova konstrukcija je takva da je objektiv fizički najkraći na približno 24mm (označeno tačkom), dok maksimalnu dužinu postiže na graničnim vrednostima od 18, odnosno 55mm. Kako fokus nije internog tipa, prednji element prečnika ø58mm se pomera duž ose objektiva, ali je mnogo veći problem u tome što i rotira zajedno sa plastičnim fokusnim prstenom, što korišćenje polarizacionih (CPL) filtera čini otežanim. Zbog toga je preporučljivo prvo fokusirati, pa tek onda korigovati poziciju filtera. Autofokus je opet pogonjen pomalo bučnim DC mikromotorom i ne obezbeđuje FTM (full-time-manual) fokus, pa je prekidač neophodno prebaciti na MF u slučaju da poželite da izoštravate ručno. Takođe, ni skala distance nije na raspolaganju. Minimalna fokusna distanca od 25cm (meri se od ravni senzora) obezbeđuje prilično veliki faktor uvećanja od čak 0.34x (najveći u konkurenciji ostalih kit objektiva), odnosno 1:2.9, što će ljubitelji close-up (kvazi-makro) fotografije umeti da iskoriste. Brzina AF-a je osrednja, a kada je tačnost u pitanju - možete očekivati sasvim solidan procenat fokusiranih snimaka.

Optičku konstrukciju čini 11 elemenata raspoređenih u 9 grupa, uključujući i asferični element (tirkizno označen na ilustraciji. Na sledećoj ilustraciji se može videti šematski prikaz optičke konstrukcije:

Optička konstrukcija kit objektiva, Canon EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III *

„Klizna blenda“ je uobičajena za ovu klasu objektiva, a kreće se od f/3.5 na širem, do f/5.6 na dužem kraju. Minimalni otvor se kreće u rasponu od f/22 do f/38, a sama dijafragma je realizovana u vidu 6 zaobljenih listića.

Ovaj kit objektiv ne poseduje optičku stabilizaciju, pa iako je cenovno pristupačniji, rekli bismo da nije baš najbolji izbor za laike, mada ni generalno, jer je ušteda minimalna, a konfor korišćenja drastično slabiji.

Originalna namenska zonerica, oznake EW-60C, dostupna je odvojeno, kao i odgovarajuća torbica LP814.

 

 

SOFTVER

Uobičajeni sistem menija je i dalje prisutan, a kao što smo i očekivali, nije obuhvaćen najnovijim unapređenjima, koje smo videli na Canon aparatima više klase. Sistem menija je podeljen u tri celine: Shooting, Playback i Setup, s tim da se kao četvrta pojavljuje sekcija namenjena videu, kada je aparat prebačen u dotični mod. Kako sve to izgleda, možemo videti i sa sledećih ilustracija:

   
Pregled osnovnih stranica menija: grupe Shooting, Playback, Setup i Movie

 

REZOLUCIJA SNIMANJA

Na aparatima niže klase, u koje spada i EOS 1300D, izbor kvaliteta snimanja je relativno ograničen. RAW se može snimati samo u maksimalnoj rezoluciji (18 MP; 5184 x 3456 piksela), dok je JPEG dostupan u čak pet različitih rezolucija i dva stepena kompresije. Najviša (large) rezolucija je jednaka onoj u RAW formatu i iznosi 18 MP (5184 x 3456). Srednja (medium) se snima u 8 MP (3456 x 2304), a mala (small 1) u 4.5 MP (2592 x 1728). Pored ove tri, postoje još dve male rezolucije, čija nam namena nikada nije bila jasna, ali kako je Canon uporan u njihovoj implementaciji, pomenućemo ih reda radi: S2 se snima u 2.5 MP (1920 x 1280), a najmanja (S3) u svega 0.35 MP, odnosno 720 x 480. Prve tri JPEG rezolucije mogu biti snimane u dva nivoa kompresije: Normal i Fine. RAW i JPEG format se mogu kombinovati, ali u tom slučaju nije moguće birati rezoluciju JPEG-a, već je ona ograničena na maksimalnih 18 MP.

 

OPTIČKE KOREKCIJE

Na žalost, bez obzira što su svi proizvođači, pa čak i sam Canon u ostalim klasama, obezbedili sve vidove optičkih korekcija svojih objektiva, 1300D i dalje poseduje samo korekciju vinjetiranja. „Vinjetiranje“, tj. pad periferne osvetljenosti kadra, spada u česte probleme prosečnog objektiva, izraženo je različito od modela do modela. Iako je u post-procesu vrlo jednostavno ublažiti ovu pojavu, opcija automatske korekcije može biti vrlo zgodna kada se koristi JPEG format, a Canon ju je u svoje aparate implementirao pod nazivom „Peripheral Illumination Correction“. Sistem rada je vrlo jednostavan i podrazumeva mogućnost uklanjanja vinjeta po želji, parametrima koje aparat očitava iz interne baze aparata. Inicijalno su uneseni parametri za najpopularnije objektive, a lista može sadržati ukupno njih 40, koje je potrebno importovati pomoću priložene EOS Utility aplikacije. Hromatske aberacije nisu na spisku ponuđenih korekcija, što smatramo čudnim u najmanju ruku, a isto važi i za geometrijske korekcije, koje bi po prirodi stvari upravo laicima trebale biti na raspolaganju, pre nego verziranim korisnicima koji će i inače radije posegnuti za RAW formatom.

 

 

BRZINA

Da budemo sasvim iskreni, kada se diskusija vodi o aparatu klase EOS-a 1300D, svaka priča o brzini je jednostavno izlišna, baš kao što je slučaj bio i sa prethodnikom, ali i svim ostalim predstavnicima ove klase Canon DSLR-ova. Naravno, u komparaciji sa kompaktima i sličnim low-cost rešenjima, DSLR (kakav god) je i dalje daleko brži, ali kada se isti uporedi sa nizom naprednijih DSLR-ova, a posebno po specifikacijama sve agresivnijim MILC-evima, lako se dolazi do zaključka da ovo jednostavno nije akcioni aparat, ali i da cela kategorija ima sve manje razloga za postojanje.

Bez obzira na sve navedeno, svaki model u nekom trenutku bude stavljen na brzinsku probu. Da li iz čiste znatiželje ili stvarnih potreba, manje je bitno. 1300D nije doživeo nikakvu bitniju promenu, osim revizije centralnog procesora.

Maksimalna brzina rafala (sukcesivnog okidanja) i dalje iznosi 3fps. To je u teoriji jednako brzini prethodnika, ali se u praksi ta brzina lakše održava. Tako sada najjeftiniji Canon DSLR može da bez usporenja izgura jednako nejakih 6 snimaka u RAW formatu, ali i neverovatnih 1170 JPEG i tek skromnih 5 snimaka za kombinovan RAW+JPEG upis. RAW je u ozbiljnom zaostatku za direktnom konkurencijom, ali je JPEG na takvom nivou da je gotovo čisto teoretski, jer 1300D ne poseduje bateriju kojom bi uspeo da se izbori sa 1170 snimaka. Istina, nismo probali, pa je možda i moguće kada se takav rafal izvede u jednom dahu i sa jednom baterijom. U svakom slučaju, za manje zahtevne korisnike kojima je JPEG više nego dovoljan, rafal neće biti problem. Barem ukoliko ste zadovoljni brzinom od svega 3fps.

Spremnost za rad nakon uključivanja je u rangu proseka, prebacivanje u režim pregleda fotografija takođe, a jedinu zamerku imamo na brzinu zumiranja i skrolovanja snimaka na uvećanom prikazu. Sve u svemu, aparat je dosta popravio prosek prethodnika i zaslužio solidnu ocenu za brzinu rada.

Autofokusni sistem je, kao i svaki fazni AF, dosta brz, mada ne i izuzetan. Nerealno je i očekivati više, premda na taj način opet dolazimo do povlačenja paralele sa sve naprednijim MILC aparatima, koji sve bolje pokrivaju i za njih nekad nedostižne uloge, dok DSLR-ovi nižeg ranga kao da su predali meč i pripremaju se za svoj konačni kraj.