Canon EOS 1300D, Test

 

REZIME

Situacija sa Canon EOS 1300D do te mere podseća na onu kojom nas je podučilo iskustvo sa 1200D, da smo čak bili u iskušenju da ponovo citiramo W.E.Deminga i sugestiju da su stari kupci ono što donosi profit. Umesto toga, drsko ćemo ponoviti jedan deo tadašnjeg zaključka:

Senzor, element od kojeg u digitalnoj fotografiji sve počinje, pravi je primer toplo/hladnog doživljaja novog malog Canona. Više puta dokazan u kvalitativnom smislu, kako na polju detalja, tako i na polju high-ISO performansi, odavno je došao u poziciju da jednostavno bude – dosadan. Sigurno da je veoma smelo nazvati jedan elektronski element „dosadnim“, ali svako iole upućeniji će s lakoćom umeti da prepozna razloge za ovakvu kvalifikaciju. Senzor koji je na tržištu još od (tehnološki) daleke 2009. godine, prevalio je put od rezolucijskog rekordera, high-ISO pobednika, preko proseka u klasi, da bi sada vegetirao u družini veterana, bez ikakvih osobina koje ga ističu. Skoro da je i nemoguće bez ozbiljnog prisećanja navesti sve modele Canon DSLR-ova u kojima se ovaj senzor koristio ili se i dalje koristi, a ne primetiti da je direktna konkurencija iznedrila barem nekoliko velikih proizvoda u međuvremenu. Najzad, nije stvar samo u rezoluciji ili vremenskoj distanci koja nas odvaja od premijernog predstavljanja, već i u tome što ovaj senzor danas i u praksi sve više zaostaje za onim što nudi konkurencija. Isto važi za skoro sve aspekte poređenja – od rezolucije, preko dinamičkog raspona, pa i high-ISO performansi. Iako se u dve od tri discipline poređenja (izuzev DR-a), Canonov senzor ipak solidno nosi sa konkurencijom, smatramo da je barem prema starim poklonicima brenda nedopustivo odnositi se tako što će se redizajnirani (a nekad čak ni to!) proizvodi predstavljati kao potpuno novi. Naravno, Canonova deviza je (očigledno) nemenjanje formule koja dobija. I s te strane, zaista je teško pobiti ovaj argument. Prodaja u skoro svim segmentima ponude prosto cveta i u totalnoj je disproporciji sa spiskom novina koje pojedinačni modeli nude svojim kupcima. Ali, to je tržište. Pitanje je samo dokle će se takav trend održati i dokle će uspevati da prikrije očiglednu učmalost ponude u najnižem rangu DSLR-ova.

A sada malo negativnog naboja…

I stvarno, stavite li se u poziciju laika i uzmete li EOS 1300D nakon godina štancovanja fotografija pomoću nejakog kompakta ili mobilnog telefona, sva je prilika da ćete biti više nego zadovoljni dobijenim. Senzor drastično veće površine u odnosu na one u kompaktima (mobilne telefone da i ne pominjemo), ISO performanse koje ni na ISO12800 nisu loše kao kada mobilnim pokušate da fotografišete pod veštačkim svetlom, dinamički raspon, RAW format, reprodukcija boja – sijaset su osobina koje korisnika jednog ovakvog aparata, posle samo par snimaka mogu ubediti da je to prava stvar i da dalje ne treba tražiti. I OK, i to je ispravan rezon. Sistem koji iza takve odluke škripi u samo jednoj stvari – čovek, kao biće, teži tome da za svoj novac, ma koliki on bio, uvek dobije najviše što je u datom trenutku moguće. Upravo je to prva konkretna situacija i test na kojem 1300D pada – ma koliko bio dobar, potentan, simpatičan na oko i udoban u ruci, za novac koji košta ili tek za nijansu više, postoje bolji aparati. Ne toliko bolji u svakom pogledu, ne čak ni tako da će to laik moći da primeti i primeni bez da se ozbiljno potrudi i radi na sebi, ali taman koliko treba da tas na vagi pretegne na stranu koja jednostavno nudi – više. A danas, danas zaista nije teško ponuditi više od onoga čime Canon otvoreno potcenjuje svoje kupce.

Svakako nismo očekivali da Canon našu zamerku iz testa prethodne generacije primeti i obrati posebnu pažnju, ali iskreno – nismo očekivali ni ovakav stepen industrijskog autizma, kojoj je najveći proizvođač fototehnike sklon poslednjih godina. Ta vrsta kolektivnog odsustva svesti jednog giganta, ignorisanja trendova i očiglednih promena koje se pred nama odvijaju, stravično podseća na sudbine nekih drugih, nekada giganata industrije, poznatih kao Kodak, Minolta i njima slični, sada samo uspomene u knjigama istorije.

Canon je svakako u bitno boljoj finansijskoj situaciji nego pomenute kompanije, ali je stepen izbegavanja neminovnog iritantan do te mere, da nam je teško da pomislimo da čak i u samom bordu direktora ove korporacije sedi neko kome se ovakav kurs sviđa i to svesrdno podržava.

Nije Canon EOS 1300D ni po čemu toliko zaostao, da ga ne bi vredelo razmatrati kao dobru kupovinu u nekoj situaciji. Dakako, tu situaciju mora prepoznati laik, kojem je ovakav aparat namenjen, jer jedino on neće biti u prilici da povlači paralele sa starim generacijama, sa krivom napretka senzora, dinamičkog raspona ili ISO performansi i sve to pretoči u sud koji jedan ovakav pokušaj DSLR-a 21. veka diskvalifikuje iz reda simpatičnih i smešta ih baš tamo gde pripadaju – u istoriju. Što je najgore, ako izuzmemo senzor, ni Nikon se u ovoj klasi nije proslavio poboljšanjima. I kod njega su ona tek na kašičicu, a samo se senzor ističe, što nije ni čudo, s obzirom da potiče iz pogona kooperanta (Sony).

U svakom slučaju, za one kojima nije bitno kakav je napredak ostvaren u odnosu na prethodnika, dugujemo ocenu da ovaj senzor, iako već prilično star u tehnološkom smislu, daleko prevazilazi potrebe koje prosečan kupac aparata ove klase ima. Bez želje da nipodaštavamo entuzijazam i ambicije laika, trenutak u kojem većina početnika dostigne limite senzora, retko se javlja bez godina ozbiljnog korišćenja i svakodnevnog napredovanja, pa ukoliko imate dvojbi da li je ovo aparat za vas, u to ne trebate imati nikakve sumnje. Pitanje je jedino da li se za isti novac može dobiti nešto bolje u taboru konkurenata, pre svega u MILC aromi.

 

S nadom da će ovo biti poslednji podgrejani izdanak ulazne klase Canon DSLR-ova, te da će ga MOŽDA u budućnosti konačno odmeniti kvalitetan MILC model, daćemo svoj što je moguće objektivniji sud, kroz pozitivne i negativne utiske:

DOBRO:

-Pristojan nivo detalja;
-Solidne high-ISO performanse;
-Pristojna izrada;
-Intuitivan sistem menija;
-Brz i tačan AF za svoju klasu;
-fullHD video zapis;
-Neograničena kontrola u LV modu;
-Integrisan Wi-Fi/NFC modul;

MOGLO JE BITI BOLJE:

-Suviše suptilne razlike u odnosu na prethodnu generaciju;
-Komanda za brisanje snimaka deli taster sa drugom bitnom komandom;
-Samo mono zvuk u video modu;
-Nedostatak IC prijemnika za daljinsko okidanje;
-Nema mogućnost ručne konverzije RAW snimaka u aparatu;
-Uklanjanje hromatskih aberacija nije dostupno u aparatu;
-Spor način promene aktivne AF tačke;
-Zastareo i spor CDAF u LV modu;

U prilogu pružamo originalno uputstvo za Canon EOS 1300D u PDF formatu na engleskom jeziku, brošuru za korišćenje Wi-Fi/NFC funkcije, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:

Canon EOS 1200D Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 14 MB)
Canon EOS 1200D Wi-Fi brošura na engleskom: LINK (PDF; 2 MB)