Canon EOS 1300D, Test

 

fotoTEST

Došli smo i do praktičnog dela testa. Canon 1300D ćemo u nizu različitih testiranja uporediti sa prethodnikom, modelom 1200D, bez obzira što ne očekujemo bilo kakva iznenađenja u bilo kom smislu. Na žalost, do zaključenja testa nismo imali na raspolaganju kompletan materijal sa najnovijim Nikonovim predstavnikom najniže klase DSLR-ova, modelom D3400, koji pretenduje na isti segment tržišta, pa ćemo tu komparaciju ostaviti za neku drugu priliku.

Dakle, test se, kao i uvek, sastoji od snimaka načinjenih u studijskim, ali i vanstudijskim uslovima, pri čemu je na oba aparata korišćen referentni objektiv, Canonu EF 50mm f/1.4 USM. Tehnika obrade RAW snimaka je identična, a detalji su navedeni svuda gde je to bitno. Pa, krenimo redom...

DETALJI, RAW

Praktični deo testa počinjemo pričom o detaljima. Pošto je RAW neprikosnoveni i primarni format na DSLR aparatima, što se posebno odnosi na situacije koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija, na njemu će biti težište testa. Dok JPEG ponajviše zavisi od kvaliteta internog procesiranja, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade.

Studijska scena koju smo eksploatisali i u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (kao faktor narušavanja detalja), i primenjen istovetni stepen oštrenja. Temperatura svetla je merena ručno pomoću referentne sive karte, a izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Canon 1300D ćemo uporediti sa istovetnim snimcima sa prethodnika, Canonovog 1200D, više zbog toga da utvrdimo teoriju da je senzor identičan, nego iz neke naročite potrebe.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a snimke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 1300D, 1200D

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

 

Ako je ikakve nade za nekim skrivenim unapređenjem i bilo, sada je potpuno razvejana – u pitanju su senzori istog porekla i verovatno u potpunosti identične izvedbe. Ostaje da poređenje izvršimo i u drugim testovima, ali ako je sudeći po prvim primerima, teško da će se odnos promeniti i minimalno, a kamoli značajno.

Pošto su studijski snimci urađeni u strogo kontrolisanim uslovima, kao takvi izostavljaju čitav niz sporednih uticaja, koji nepovoljno mogu uticati na razlučivost senzora i/ili objektiva. Zbog toga ćemo pogledati kako se ovaj model snalazi u jednoj svakodnevnoj situaciji, koja nije kontrolisana i koja ponekad podrazumeva niz potencijalnih problema – od nepovoljnog svetla do slabe atmosferske prozračnosti. Zatim ćemo uporediti istovetne isečke razvijenog RAW-a nasuprot JPEG-a iz aparata, što će ujedno biti i uvertira za sledeće poglavlje testa:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

 

Ni procesiranje fotografija u aparatu ne deluje kao da je naročito unapređeno, pa i sve vrline i mane ostaju manje-više aktuelne. Detaljnost je solidna, ne i izvanredna, oštrina je očigledno manja, a slabiji je i mikrokontrast. Potpuno je jasno da za maksimalne rezultate morate posegnuti za RAW-om, što baš i nije posebno popularno kod ciljne grupe korisnika ovog modela. U narednom poglavlju ćemo se JPEG-u posvetiti malo detaljnije.