Canon EOS 600D Test

2. DETALJI, JPEG

Uprkos tome što je vodeći format distribucije snimaka, JPEG ipak ne drži primat u digitalnoj fotografiji kao izvorni format. Najčešći razlog je agresivna obrada u aparatu, koja odnosi detalje i donosi prisustvo artefakta, naročitih brljotina kao rezultata kompresije. Drugi razlog je i „flat“ obrada, koja ne obraća pažnju na specifičnosti pojedinih snimaka i uslova u kojima su nastali, već kompletnu obradu izvodi korišćenjem univerzalnih parametara, jednakim intezitetom.

I pored toga, jedan broj fotografa najradije koristi JPEG jer, sem toga što se workflow (proces od snimanja do isporuke) primetno skraćuje, obezbeđuje i prilično bolje brzinske performanse aparata, pa i to može biti razlog „za“. Zato ćemo i ovom formatu pružiti šansu u testu detalja. Test scena je istovetna, a snimci su dobijeni u paketu sa RAW:

Opet ćemo uporediti učinke sva tri tela. JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:

Ako izuzmemo skoro očajan kvalitet isečaka sva tri aparata, naspram onoga što smo videli u prethodnom bloku, rezultati su manje/više očekivani. JPEG beleži upadljivo manju količinu detalja nego RAW, a prilično nategnut odnos iz prethodnog testa je ovde potpuno isčezao, pošto agresivna obrada efikasno odnosi detalje. Mala prednost koju je 600D u RAW poređenju imao u odnosu na konkurentski D5100, sada je potpuno isčezla, a izlišno je i pominjati nekakve razlike u komparaciji sa 550D.

Uporedićemo razlike između RAW i JPEG formata i u studijskim uslovima:

Iluznorno je očekivati da bi JPEG iz aparata na bilo koji način mogao konkurisati onome što se u obradom može izvući iz RAW-a, ali jedno je sigurno – kada prvi put uvide prednost RAW-a, mnogi trajno zaborave da aparat uopšte poseduje JPEG. Na primeru 600D je takvu odluku bespredmetno obrazlagati – njegov JPEG nije lošiji nego kod većine ostalih aparata, ali je jaz među formatima više nego ubedljiv. Mekane i slabo detaljne rezultate je eventualno moguće zamaskirati upotrebom jačeg unutrašnjeg oštrenja. Svaki Canon raspolaže sa sedam nivoa oštrenja JPEG-a, a podrazumevani nivo je treći:

JPEG iz aparata, bez oštrenja

Nivo oštrenja 1

Nivo oštrenja 2

Nivo oštrenja 3 (podrazumevana vrednost za Standard stil)

Nivo oštrenja 4

Nivo oštrenja 5

Nivo oštrenja 6

Nivo oštrenja 7

Oštrenje spada u destruktivni vid obrade, što znači da se jednom primenjeni, njegovi efekti ne mogu poništiti, a to posebno važi za JPEG, koji i inače ne trpi previše „natezanja“. Postupak unutrašnjeg oštrenja treba posmatrati pre svega kao instrument kompenzacije za optički slabije objektive. Laike će efekat jačeg oštrenja najčešće impresionirati. Međutim, ako sa njim preterate, dobićete više negativnih, nego pozitivnih posledica. Algoritam oštrenja potencira jak mikrokontrast, ali obavezno naglašava i šum, dok će ekstremniji oblici izazvati i pojavu korone, naročite senke oko konstrastnih površina, što je naknadno vrlo teško (ako ne i nemoguće) ukloniti. Zbog toga se preporučuje da oštrenje, dok god je moguće, držite na podrazumevanoj vrednosti (3), pojačavate samo kada za tim postoji opravdana potreba, a i tada ne više od petog nivoa. Za preciznije doziranje oštrenja, RAW je ipak daleko kvalitetnije rešenje.