Canon EOS 600D Test

fotoTEST

Došli smo i do dela testa u kojem na praktičnim primerima treba pokazati domet aparata, kako u borbi sa konkurencijom, tako i u poređenju sa modelom prethodne generacije. Specifičnost EOS-a 600D je u tome što on suštinski, tj. kada je sam kvalitet izlaza u pitanju, ne donosi ništa novo u odnosu na EOS 550D. Ta činjenica nije defakto negativna u konkretnom slučaju, jer novi aparat upošljava već dokazanu tehnologiju, senzor koji se već probio na tržištu u okviru nekoliko prethodnih Canon APS-C modela. Međutim, to je ujedno i razlog zbog kojeg se od 600D ne očekuje čak ni evolutivni pomak napred, a konačni rezultati su unapred poznati.

Set testova obuhvata standardnu bateriju studijskih i testova u realnim uslovima, a većina pruža uvid u RAW i JPEG rezultate, gde god je to relevantno. Poređenje smo izvršili prema već utvrđenoj koncepciji, gde je obuhvaćena analiza napretka u odnosu na prethodnu generaciju (bez obzira na ranije iznete pretpostavke), kao i sučeljavanje sa konkurentskim modelom. S toga će Canon EOS 550D i Nikon D5100 biti glavni takmaci u narednom delu detaljnog testa. Za gro testova je korišćen referentni objektiv, Canon EF 50mm f/1.4 USM (i Nikonov ekvivalent, AF-S 50mm f/1.6G), a zahvat u obradi je pojašnjen u okviru svakog pojedinačnog bloka.

Krenimo redom...

1. DETALJI, RAW

Kao i uvek, prvi na redu je test detalja u RAW formatu. Kao primarni format u eksploataciji DSLR aparata, RAW je glavno merilo dometa nekog aparata (ili preciznije – senzora), jer iz konačne fotografije izopštava sve negativne efekte koje uniformna JPEG obrada u aparatu podrazumeva, a pored toga pruža i daleko veću marginu u obradi.

Poznata studijska scena će i ovaj put biti poprište poređenja, a isečci su dobijeni razvijanjem u verziji 6.4 Adobe Camera RAW-a (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma, oštrenje pojačano na 50, a temperatura svetla postavljena na 2850 Kelvina. Izlazni kvalitet je maksimalan (12 na skali od 0-12) i upotrebljena je loseless tehnika isecanja (bez gubitka kvaliteta).

Canon 600D ćemo sukobiti sa istovetnim snimcima prethodnog aparata – EOS-a 550D, ali i direktnog konkurenta iz suparničkog tabora – Nikona D5100. Naredni snimak predstavlja test scenu, a primerke u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod same fotografije:

Snimak u punoj rezoluciji: 600D, 550D i D5100

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, standardno oštrenje:

Nismo iznenađeni onim što vidimo. Poređenje sa prethodnikom je, moramo priznati, zbog istog senzora gotovo besmisleno. Možda je i postojao tračak nade da su neke stvari unapređene na polju A/D konvertora, ali su rezultati iz prakse potvrdili da je kvalitet fotografije poslednja stvar koja 600D odvaja od prethodnika. Jedina razlika koju uočavamo tiče se kolorita, pa se novi aparat može pohvaliti malo uzdržanijom saturacijom u delu toplijih tonova.

Poređenje sa direktnim konkurentom ponovo aktuelizuje zaključke koje smo već doneli u dva navrata – jednom testirajući 60D protiv D7000, a nedavno i D5100 protiv 600D, upravo u testu Nikonovog pulena. Pošto su aparatima samo zamenjena mesta, ni utisci ne mogu biti drugačiji nego u testu D5100 – Canon 600D pokazuje tek „mikronske“ prednosti u pogledu detalja, a drugo i nije za očekivati, s obzirom na svega 10% rezolucijske prednosti. Budući da je oštrenje izvedeno u obradi i istim stepenom, pokazuje skoro jednake efekte, što u biti pokazuje da su dva aparata ravnopravna u pogledu senzora, a čak se ni objektivi iste klase ne razlikuju u bitnijoj meri. Sve u svemu, rezultat vredan pažnje i to posebno ako znamo da je 18 MP CMOS već par godina na tržištu!

Pošto studijski snimak, kao materijal dobijen u kontrolisanim uslovima, ne može biti univerzalni reprezent, u nastavku ćemo videti kakvu razlučivost detalja Canon 600D obezbeđuje kada oni zavise i od atmosferske prozračnosti, temperature, pa i izbora parametara. Istovremeno, iskoristićemo priliku da pokažemo kako se interno dobijeni JPEG nosi sa detaljima pažljivo obrađenog RAW-a, što će poslužiti i kao uvod u sledeće poglavlje testa:

Snimak u punoj rezoluciji: RAW konvertovan u JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG u standard kolornom stilu):

Gro korisnika okrenutih isključivo JPEG-u neće primetiti ovakve razlike u svakodnevnoj eksploataciji. Ipak, zgodno je videti gde se JPEG danas nalazi, čak i ako se nekad te razlike mogu primetiti samo na 100% uvećanju. JPEG iz aparata ne bismo mogli nazvati idealnim, ali ni lošijim od onoga što se može dobiti na drugim aparatima. Mora se priznati da JPEG već godinama ostaje u zapećku razvoja DSLR-ova i polako posustaje u težnji da se sa novim senzorima postigne sve više i više detalja. Najgore je to što su i isečci na levoj strani zapravo predstavljeni u JPEG formatu, ali sa bitno slabijom kompresijom koja kvalitet favorizuje pre nego fizičku kompaktnost rezultujućeg fajla. Rekli bismo da je vreme da se odgovorne kompanije pozabave boljom kontrolom izlaznog kvaliteta JPEG formata, makar malo detaljnijom od prostog izbora između Fine i Normal, koji očito više ne pruža dovoljno da bi opravdao rezoluciju senzora.