Fuji X-T30, Test
DETALJI, JPEG
Opšte je poznata stvar da JPEG-u, najpopularnijem formatu distribucije fotografija, Fuji poklanja veću pažnju nego većina ostalih proizvođača, a to ima svoje pozitivne implikacije kako među početnicima, tako i među iskusnijim korisnicima. Obrada RAW snimaka mnogima je zadovoljstvo. Ali, ponekad čak i najvećim entuzijastima prija kvalitetan JPEG, pogotovo kada se radi o svakodnevnim fotografijama, čija bi naknadna obrada zahtevala suviše vremena. JPEG-a smo se samo dotakli u prethodnom poglavlju, pa ćemo mu u ovom pokloniti veću pažnju.
Iskoristićemo istu scenu, a snimci su nastali u istom paketu kada i RAW:
Snimci u punoj rezoluciji: X-T30 i X-T2
JPEG iz aparata, 100% kropovi bez dodatne obrade:
Rast rezolucije retko proizvodi odgovarajuće implikacije na JPEG, kao što to čini u slučaju RAW-a. Takav je epilog i u ovom poređenju. Razlike postoje, ali svoj koren nemaju u rezoluciji, već u drugačijem procesiranju. Istina, kako je i u RAW formatu kvalitativni pomak bio pravo iznenađenje, od JPEG-a nismo previše ni očekivali. Ipak, prednost je na mikro nivou moguće uočiti, ali nije vredna razmatranja, ukoliko bi vam motiv nabavke novog modela bio samo izlazni kvalitet u JPEG formatu.
Uporedićemo još jednom RAW i JPEG Fuji-ja X-T30, ovaj put u studijskim uslovima:
Kod Fuji-ja je ponekad teško pogoditi šta je RAW, a šta JPEG, što smo imali prilike da vidimo u prethodnom bloku testa, ali je prednost RAW-a bitno lakše uočiti u kontrolisanim uslovima. Prevedeno na jezik fotografije, ovo u praksi znači da će od novog senzora u pogledu zabeleženih detalja, najviše profitirati fotografi čiji žanrovi podrazumevaju kontrolisane uslove (čitaj: studio). Ostali će se morati zadovoljiti napretkom u nekim drugim sferama. Eventualno, za upečatljiviji efekat može se upotrebiti algoritam internog oštrenja, koji iz sirovih informacija može iscediti još koji detalj.
Oštrenje je u slučaju Fuji aparata pomalo kontroverzna stavka. Umesto da kao i svi, nude opciju podešavanja od 0 do neke proizvoljne vrednosti, autori softverskog dela aparata su se radije odlučili da nulta pozicija bude na pola između maksimuma i minimuma, time sugerišući da je oštrenje isključeno, onda kada je ono zapravo na polovini skale. Ne nalazimo nijedno logično objašnjenje za ovakvu skalu, osim da je to verovatno sugerisano iz marketinške kuhinje. Evo kako to izgleda:
Na većini drugih aparata je podrazumevana vrednost uglavnom dosta uzdržana, pa se često čak i minimalno pojačanim oštrenjem mogu dobiti bolji rezultati od onih na podrazumevanim vrednostima. Kod Fuji-ja je stvar malo drugačija. Njegova podrazumevana vrednost oštrenja (0) je malo jača nego što bismo želeli, iako se ovo može podvesti pod kategoriju subjektivnog. Pošto Fuji u startu već izvodi pojačanje mikrokontrasta, čak i na RAW snimku, efekat oštrenja je još jači, pa se čak i minimalnim smanjenjem postiže umereniji i na oko prijemčiviji rezultat. Mnogi bi rekli da Fuji skuplja poene na (JPEG) marketingu, ali – sagledamo li stvari iz drugog ugla – nije li zadovoljan korisnik upravo i poenta svega?