Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 065/23-16-580
  • Kontakt

Fuji X-T30, Test

 

fotoTEST

Iako smo, ne tako davno, već bili u prilici da vršimo komparaciju ovog senzora sa onim iz prethodne generacije, nije zgoreg da još jednom proverimo kako se četvrta generacija X-Trans-a kotira u odnosu na treću. X-T30, bez dileme, možda kao i najjači adut ima upravo senzor. Ne zbog toga što ostatak aparata nije na zadovoljavajućem nivou, već prosto zato što je se senzor već pokazao izvanrednim, kako za fotografiju, tako i za video.

S obzirom da X-T30 deli senzor sa X-T3, komparaciju ćemo izvesti korišćenjem snimaka nastalih na modelu X-T2, budući da dotični nosi identičan senzor kao i X-T20. Kako bismo uticaj optike sveli na najmanji mogući nivo, koristili smo referentni prajm objektiv iz reda „normalaca“ – Fujinon XF 56mm f/1.2R. Na taj način je uticaj optike na konačne rezultate i praktično irelevantan za međusobno poređenje. Na samom kraju testa je i galerija semplova u visokoj rezoluciji, pa... krenimo redom!

 

DETALJI, RAW

Kao i mnogo puta do sada, test počinjemo RAW formatom, kao neprikosnovenim i primarnim na DSLR i MILC aparatima. Ovaj format je nezamenjiv u situacijama koje nisu limitirane u smislu brzine isporuke fotografija. Kao sirov oblik zapisa, RAW je zanimljiviji za analizu, jer je najbliži onome što je senzor „video“, bez uplitanja (ili barem bez preteranog uplitanja) interne obrade koju aparat sprovodi. Fuji aparati su po ovom pitanju praćeni određenim kontroverzama, a s obzirom da ne pretendujemo da dokazujemo pozadinu koja se ne može faktografski prezentovati, zadržaćemo se na onome što možemo, a to su konkretni primeri dobijeni neposrednim poređenjem.

Studijska scena koju smo eksploatisali u prethodnim testovima, poslužiće nam i ovaj put, a isečci su dobijeni razvijanjem u Adobe Camera RAW-u (u daljem tekstu ACR), podrazumevanim (default) parametrima, iz kojih je isključeno uklanjanje šuma (zbog uticaja na detalje), i primenjen istovetni stepen oštrenja. Temperatura svetla postavljena na 2850K, izlazni kvalitet je maksimalan (12, na skali od 1-12), a upotrebljen je lossless krop, kako bi bilo kakvi gubici bili potpuno suzbijeni.

Kao što smo u uvodu već napomenuli, Fuji X-T30 ćemo ukrstiti sa istovetnim snimcima sa modela prethodne generacije, Fuji X-T2, jer dotični nosi isti senzor kao i prethodnik modela X-T30, dobro poznati X-T20.

Naredni snimak predstavlja test scenu, a fajlove u punoj rezoluciji možete preuzeti pomoću linkova ispod naredne fotografije:

037_T51_1-detaljiRAW_studio_resize.jpg
Snimak u punoj rezoluciji: X-T30, X-T2

100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez uklanjanja šuma, istovetno oštrenje:

040_T51_1-detaljiRAW_studio_X-T30_krop.jpg 041_T51_1-detaljiRAW_studio_X-T2_krop.jpg

Ako izuzmemo poslovične probleme sa praćenjem ISO standarda po pitanju osetljivosti senzora, koji u slučaju Fuji-ja deluju kao nekakva empirijska mera, ne bismo mogli reći da razlike u detaljima ne postoje. Istina je da nisu velike, ali su ipak evidentne i lako bismo se prevarili i rezoluciju novog modela procenili na više od 26MP, koliko zaista ima. Da li je razlog ovome neka promena u internom procesiranju ili na količinu detalja uticaj ima i novija (BSI) tehnologija, nismo sigurni, ali je sigurno jedino to da je render drugačiji. Opet vidimo pojavu nekonzistentnosti u pogledu osetljivosti senzora, koja i dalje ne prati okvire standarda, pa čak ni onog internog, u okviru samog brenda. Tako imamo veoma različitu eksponiranost snimaka, od modela do modela, pri čemu se nekad ona veoma jasno vidi i seže do nekih 1/3 EV, a možda i neki procenat više.

Detalji u senkama su renderovani istovetno, što će reći da formula tonalnog balansa nije značajno menjana, a isto bi se moglo reći i za kolorit. Veća količina detalja nije rezultat većeg mikrokontrasta, što se lepo može uočiti na trećem isečku, na kojem dva aparata jedva da se i razlikuju. S druge strane, prvi i drugi isečak pokazuju jasniju prednost X-T30 nad starijim modelom.

Prelazimo na uslove koji nisu kontrolisani i poredimo RAW u odnosu na JPEG. Napominjemo da Fuji u tom smislu gaji malo drugačiji pristup i JPEG neguje do nivoa da RAW često biva nepotreban, ukoliko je snimak korektno eksponiran i ne postoji potreba za nekom ozbiljnijom obradom od proste konverzije. Test scenu znamo od ranije:

042_T51_1-detaljiRAW_outdoor_resize.jpg
Snimak u punoj rezoluciji: RAW (konvertovan) i JPEG

100% kropovi (levo RAW konvertovan u JPEG, razvijen na standardnim podešavanjima, a desno JPEG iz aparata, u standard kolornom stilu, „default“ setovanja):

045_T51_1-detaljiRAW_outdoorRAW_krop.jpg 046_T51_1-detaljiRAW_outdoorJPEG_krop.jpg

X-T30 je još jedan fotoaparat ovog proizvođača, čiji JPEG u nekim situacijama može ozbiljno da porazi prosto konvertovan RAW. Ovo nipošto ne znači da je RAW slab, već da njegova prosta konverzija u JPEG, bez dodatnih podešavanja, jednostavno nije dovoljno dobra da bi bilo opravdano posvetiti joj se umesto angažovanja JPEG-a koji je dostupan u aparatu, pa čak i sa podrazumevanim parametrima. Svako ko je iole imao dodira sa Fuji sistemom, zna da ovo nije novost i da Fuji internom JPEG algoritmu poklanja mnogo veću pažnju nego drugi proizvođači. Koliko je ovakva politika opravdana, oduvek je bila tema žučnih diskusija. Ipak, opšte je mišljenje da dobra interna konverzija itekako može imati primenu. O tome u sledećem poglavlju testa.

 

Komentari

Podelite sa prijateljima!