Fuji X-T30, Test

 

TELO

Retro koncept je u Fuji gami faktički i jedini, pa nije naročito čudno što nastavlja da živi i sa X-T30. Raspoloživo je u tri kolorne varijante (crno, srebrno i grafit), deluje veoma skladno i rasporedom komandi tek minimalno odudara od prethodnika. Zapravo, razlike su uočljive samo na zadnjoj strani, desno od glavnog ekrana.

Izuzev profila (dubine), dimenzije su veoma bliske sa X-T20 – 118 x 83 x 47mm, a masa sa baterijom iznosi istovetnih 383 grama. Na žalost, višak milimetara u profilu nije utrošen na dublji rukohvat, ali je srećom redizajniran prihvat palca desne ruke, što rezultuje sigurnijim držanjem u ruci. Kao i svaki Fuji i X-T30 je obložen tvrđom, a opet sasvim udobnom gumenom oblogom, koja prekriva veći deo tela i time ga čini sigurnim u rukama. Primećujemo da nedostatak prethodne dve generacije – navoj stativa sa donje strane, koji se nalazi van uzdužne ose objektiva (odnosno centra senzora). Ovakvo rešenje je karakteristično za jeftinije kompakte nevelike mase, čije težište je jasno pomereno na neku stranu. Međutim, broj ozbiljnih modela koji imaju takav nedostatak, nevelik je, a posledice po udobnost korišćenja su najblaže rečeno nemerljive. Pogotovo ukoliko volite panorame.

Fuji X-T30, kao ni prethodnik, ne spada u zaptivene aparate, što i ne čudi, budući da nije ni namenjen profesionalnoj upotrebi. Ipak, izrada je takva da se čini da bi bez problema podneo uobičajene atmosferske izazove.

Bajonet je Fuji X, što podrazumeva kompatibilnost isključivo sa Fuji APS-C sistemom u nativnoj varijanti, a s obzirom na izbor objektiva, to teško možemo uzeti kao nedostatak.

 

SENZOR, PROCESOR I JOŠ PONEŠTO

Za razliku od DSLR sistema, kod kojih je senzor samo jedna u nizu komponenti koje moraju funkcionisati komplementarno sa ostalima, kod MILC aparata je senzor apsolutno najbitniji deo, koji se stara o čitavom nizu parametara, tokom celog procesa kadriranja, fokusiranja ili merenja svetla. Njegova uloga je ključna, pa se u priči o podsistemima aparata on najčešće nameće kao primarni element.

Isto važi i za Fuji X-T30.

S obzirom da je nasleđen iz X-T3, senzor predstavlja najvažniji adut ovog modela. Radi se o X-Trans senzoru četvrte generacije, koji nas je već uverio u svoje potencijale, a sada ga vidimo i u jeftinijem pakovanju. Za slabije upućene, X-Trans kolorni filter je jedan od načina na koji Fuji postiže svoju unikatnost, a ona se tiče veoma uspešne borbe sa pojavom moiré efekta, uprkos činjenici da ovi senzori nemaju Anti-Aliasing/Low-Pass (AA/LP) filter. Konvencionalna, Bayer matrica je, zbog svog uniformnog rasporeda kolornih ćelija, znatno podložnija pojavi moiré-a. Kao i prethodna generacija, i ova se izrađuje u Sony pogonima, s tim da Fuji ističe kako je kompletan razvoj i dizajn uradio sopstvenim kapacitetima. Kako Bayer i X-Trans IV matrice izgledaju, možemo videti na sledećoj ilustraciji:

X-Trans IV RGB matrica senzora *

Kako god, radi se o četvrtoj generaciji X-Trans senzora APS-C formata, dimenzija 23.5 x 15.6mm koji je, zahvaljujući tome što je baziran na Sony CMOS tehnologiji (koja u ovom trenutku svakako važi za najnapredniju), sada smešten u red tzv. BSI (BackSide Illuminated) senzora, kod kojih su, u cilju efikasnijeg sakupljanja svetlosti, elementi koji čine foto-receptor, raspoređeni drugačije u odnosu na uobičajene FSI (FrontSide Illuminated) varijante. Naime, konvencionalan (FSI) dizajn je konstruisan po ugledu na ljudsko oko, sa sočivom koje je prva barijera svetlosnim zracima koji padaju na površinu senzora, da bi nakon prolaska kroz njega zraci prvo morali proći kroz kolorni filter, pa zatim provodnički sloj i tek onda stigli do samog substrata koji registruje informaciju. Takav dizajn beleži određene gubitke u prikupljenoj svetlosti, budući da se deo iste reflektuje o metalni provodnički sloj, te na taj način ostaje neiskorišćen. Tu na scenu stupa BSI dizajn, koji svetlost, nakon prolaska kroz sočivo i kolorni filter, odmah propušta do substrata, dok je ožičenje smešteno iza. Ovaj dizajn, osim što je nešto skuplji, obezbeđuje bitno veću efikasnost u prikupljanju svetlosti, kako zbog izostanka refleksije ožičenja, tako i zbog veće iskoristive površine svake od fotodioda. Samim tim, BSI dizajn utiče i na bolju osetljivost, ali i dinamički raspon. Koliki je dobitak u praksi, videćemo u praktičnom delu testa, a s obzirom da simbolična razlika u rezoluciji neće previše uticati na sveukupni IQ (Image Quality), može se reći da će poređenje dvaju dizajna biti više nego ravnopravno.

Ukupna raspoloživa rezolucija iznosi 26MP (precizno – 6240 x 4160 piksela), što je u apsolutnim okvirima tek za oko 8% više od 24MP koje nudi X-T20. Linearno gledano, dobitak je najblaže rečeno simboličan (4%) i očigledno je tu kako bi otklon u odnosu na stariji model bio jasniji. APS-C format u slučaju Fujifilm-a ukazuje na FOV (Field-Of-View) faktor 1.5x, što u prevodu znači da objektivi nakačeni na ovaj aparat imaju efektivni raspon koji se dobija množenjem krop faktora i naznačene žižne daljine po 35mm standardu. To znači da kit objektiv, XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS ima efektivni raspon od 27-83mm, ekvivalentnih 35mm senzoru.

Bazni ISO raspon novog Fuji-ja počinje od neuobičajenih ISO 160, što smo već videli na X-T3. Maksimalna vrednost iznosi relativno skromnih 12800, a raspon se softverski može proširiti u oba smera. U donjem se softverske ISO vrednosti kreću od ISO 80 – 125, dok u gornjem opsegu aparat nudi ISO 25600 i 51200.

Fuji X-T30 je i sistemski procesor preuzeo od X-T3, a njegova oznaka je X Processor 4. Nove video mogućnosti predviđaju znatno veće angažovanje, pa je i angažovanje najbržeg procesora iz ponude sasvim logično. Razlozi, naravno, nisu samo brzinske prirode. Nova generacija procesora donosi i veću energetsku efikasnost, pa se za iste performanse angažuje bitno manje energije.

Fuji X Processor 4 *

Čišćenje prašine sa senzora povereno je integralnom sistemu samočišćenja razvijenom u Fuji kompaniji, a u osnovi se radi o klasičnom rešenju koje podrazumeva vibriranje senzora u nekoliko različitih frekvencija, kako bi uklonio čestice prašine sa površine senzora. Naravno, pod uslovom da iste nisu zalepljene na površinu. Ono što zameramo Fuji-ju i MILC aparatima generalno je to što je senzor gotovo non-stop izložen prašini, čak i kada je aparat isključen, a objektiv skinut sa tela. Mislimo da bi neka vrsta zaštite senzora u momentima zamene objektiva bila poželjna, kao što je to Canon implementirao u svoju EOS R seriju.

Merenje svetla je preuzeto sa prethodnika (a istovetno je kao i na X-T3), vrši se u 256 zona, koje pomoću uzoraka sa glavnog senzora vrše procenu potrebne eksponiranosti. X-T30 se može pohvaliti sa četiri moda merenja: Multi (slično Matrix modu sa Nikona, recimo), Average, Center-weighted i Spot. Multi mod merenja će većini korisnika biti dominantan u svakodnevnom radu, jer vrši merenje cele scene, a u obzir uzima kolorit i očuvanje što šireg tonalnog opsega. Center-weighted mod takođe meri celu scenu, ali stavlja akcenat na središnji deo kadra, dok Average mod računa prost prosek. Iako zvuči banalno, ovaj mod merenja će za dosta situacija biti verovatno i podesniji nego Multi mod. Spot je poslednji mod merenja, a bitno je drugačiji u odnosu na prethodno pobrojane, jer se kao uzorak uzima veoma mala površina od svega 2% kadra sa centrom u izabranoj AF tački/zoni, čime se obezbeđuje korektna eksponiranost ovog dela kadra, uz zanemarivanje svega ostalog. Izborom odgovarajuće opcije u sistemu menija, X-T30 nudi mogućnost vezivanja spot merenja za aktivnu AF tačku, umesto forsiranja centralne tačke kao referentne tačke.

Electronic level, Fuji-jeva verzija elektronske libele kojom aparat fotografu asistira u poravnanju aparata u odnosu na horizont, unapređena je za rad u dve ose. Registruje i vizuelno predstavlja nagib po horizontali, ali i azimut, odnosno vertikalni ugao u odnosu na uzdužnu osu objektiva. Vizuelni deo ove korisne alatke je doveden na estetski prihvatljiv nivo, jer umesto tek proste horizontalne linije koja postaje zelena kada je aparat korektno poravnat, sada imamo daleko prikladniji grafički prikaz, s kojim je bitno lakše raditi. Ova funkcija je dostupna u svim režimima rada, što uključuje prikaz na glavnom ekranu, ali i elektronskom tražilu, nezavisno od toga da li se fotografiše ili snima video zapis. Međutim, sve ovo je dostupno samo ako pozovete electronic level komandu koja će aktivirati poboljšani prikaz, koji nudi i vertikalnu osu, jer je podrazumevana varijanta identična staroj. Zbog čega u opcijama ne postoji mogućnost da ovakav prikaz bude permanentno aktivan, nije nam sasvim jasno, a više se ne nadamo ni da će ova nelogičnost biti ispravljena nekom budućom verzijom firmware-a, s obzirom da se to nikad nije dogodilo ni sa X-T3, koji je već neko vreme na tržištu. Dodatni problem u vezi ovoga je i manjak direktnih komandi, jer je Fujifilm predvideo da se aktivacija tzv. 3D prikaza elektronske libele izvodi programabilnom komandom. Drugim rečima, ne postoji dovoljno programabilnih tastera da biste jedan odvojili za ovo, a komanda za aktivaciju kroz sistem menija nije dostupna. Logika? Nije bila dostupna u momentu dizajniranja interfejsa. Očigledno.

 

AUTO-FOKUS

Sistem autofokusa je još jedan od elemenata koji u MILC sistemima nema svoj namenski senzor, već se oslanja na usluge glavnog senzora, vršeći svoju funkciju neposredno pre okidanja. Fuji X-T30 spada u red aparata koji poseduju hibridni fokusni sistem, što znači da osim kontrastne (Contract Detection AutoFocus; u daljem tekstu CDAF), nudi i faznu (Phase Detection AutoFocus; PDAF) komponentu fokusiranja, oslanjajući se na namenske fazne tačke implementirane na površinu glavnog senzora.

X-T30 nudi bitno napredniji sistem fokusiranja, takođe preuzet iz prestižnijeg modela X-T3. Intelligent Hybrid AF, kako ga Fujifilm zove, fokusiranje vrši pomoću mreže od ukupno 425 AF polja, sačinjenih od 25 x 17 pojedinačnih segmenata, koja zauzimaju praktično 100% ukupne površine kadra. Sam senzor je pokriven sa preko 5000 faznih fotodioda po jednom polju, što znači da je čitav senzor pokriven sa preko 2 miliona faznih ćelija! Poređenja radi, X-T20 poseduje četvorostruko manje faznih ćelija (oko 500.000)!

Novi procesor obezbeđuje veću brzinu merenja i fokusiranja, mada se sigurno ne može računati na brzinu koju nudi X-T3.

Aktivnim fokusnim poljem ili zonom se može upravljati ručno ili automatski, u zavisnosti od izabranog fokusnog metoda. Kako sve to izgleda, možemo videti na sledećoj ilustraciji:

Prikaz AF tačaka u elektronskom tražilu i na glavnom displeju, u varijanti sa 425 i sa 117 AF tačaka

Fuji X-T30 nudi i mogućnost svođenja fokusne zone sa maksimalnih 425 na svega 117 AF polja, u cilju lakše manipulacije i bržeg rada. Time se delimično gubi na fleksibilnosti odabira aktivnog AF polja, ali je selekcija nedvosmisleno brža. Upravljanje AF poljima i zonama se vrši namenskim džojstikom na zadnjoj strani tela. Komanda je precizna i veoma intuitivna, baš kao i na drugim modelima koji je poseduju.

Od fokusnih modova, Fuji nudi standardne opcije: Single mod služi za pojedinačno, jednokratno fokusiranje i neophodno ga je ponavljati za svaki snimak, dok je Continuous namenjen praćenju pokretne mete i konstantnom refokusiranju. Na raspolaganju je i „nefokusni“, tj. manuelni mod, koji je na jednom ovakvom aparatu prava poslastica za koristiti. Naravno, ukoliko vam manuelni fokus nije odbojan.

Spisak metoda selekcije tačaka nije suviše dugačak, ali se odlikuje sa više različitih varijacija, koje mogu biti korisne od slučaja do slučaja. Single Point AF - klasična pojedinačna selekcija AF tačaka/polja se veoma jednostavno vrši korišćenjem namenskog džojstika, dok se pritiskom na isti aktivno AF polje automatski resetuje na centar kadra. Fokusno polje se u ukupno šest koraka može povećati do 150%, odnosno smanjiti na 50% originalne veličine, te na taj način olakšati fokusiranje u zavisnosti od potreba.

Zone AF - zonski sistem selekcije funkcioniše malo drugačije. Kadar je podeljen na ukupno 91 polje, sačinjeno od mreže 13 x 9. Ovaj metod se od prostog povećanja pojedinačnog polja/tačke razlikuje po tome što se u slučaju zone, fokusiranje vrši usrednjavanjem težišta svih tačaka koje zona pokriva, umesto da polje bude posmatrano integralno, kao jedna velika fokusna tačka. U suštini, zona funkcioniše kao automatska selekcija ograničene površine. Zona se može definisati u nekoliko veličina: 3x3 je najmanja, a može biti i dimenzija 5x5 ili 7x7 tačaka.

Poslednji metod je Wide/Tracking, a način funkcionisanja se razlikuje u zavisnosti od toga da li je izabran pojedinačni ili kontinualni mod fokusiranja. U modu pojedinačnog fokusiranja, ovaj metod selekcije je potpuno automatski. Obuhvata celu fokusnu površinu, a aparat samostalno procenjuje težište kadra u zavisnosti od kontrasta, distance i kolorita. U praksi, ovaj metod funkcionisanja je najbliži klasičnom „kompaktovskom“, gde aparat prosto „nabada“ fokus, u nadi da će vam se njegov izbor svideti. Učinak je polovičan – nekad će aparat fokusirati baš ono što ste naumili, ali često to neće biti slučaj (npr. u situacijama kada je objekat previše sitan). Ukoliko je aktivno prepoznavanje očiju ili lica, njegova upotrebljivost je na mnogo višem nivou, a posebno iz razloga što je ovaj algoritam kod X-T30 znatno unapređen u odnosu na prethodnika. U kontinualnom modu, Wide/Tracking će nastojati da permanentno prati unapred izabranu metu i procenjuje njenu poziciju na osnovu kolorita. Tracking u kontinualnom modu funkcioniše dobro, ali uz ograničenja u pogledu veličine objekta (sitni objekti nisu pogodni) i brzine njihovog kretanja. Što je kretanje nepredvidivije i brže, to je i tačan fokus manje izvestan.

X-T30 nudi još jednu poziciju u listi raspoloživih metoda. Ona je kratko označena sa „All“, ne predstavlja fokusni metod sama po sebi, već kombinuje prvobitna tri, tako da je brza promena olakšana i vrši se zadnjim kontrolnim točkićem, dok je aktivan režim promene AF tačke/zone.

Kao što maločas pomenusmo, fokusni sistem je sposoban za prepoznavanje lica, ali i očiju što, barem u teoriji, u mnogome može olakšati rad sa velikim blendama i u situacijama kada za preterano osmišljavanje kompozicije nema vremena. Face/Eye Detection opcija je ponuđena u nekoliko varijacija. Osnovna prepoznaje lica i dostupna je kako u pojedinačnom, tako i u kontinualnom fokusnom modu, u sva tri metoda selekcije. Pored nje, ponuđena je i sofisticiranija verzija koja prepoznaje i oči. Eye-Auto samostalno bira za težište fokusa oko najbliže aparatu, dok se izborom Eye-right ili Eye-Left može ručno precizirati koje je oko u datoj situaciji bitnije za fokus. Ukoliko aparat nije u stanju da iz bilo kojeg razloga prepozna oči (naočare, previše širok kadar, nedovoljno svetla i tome slično), usredsrediće se na lice, čime se izbegava izostanak fokusa. U kontinualnom modu, dostupno je isključivo praćenje lica, bez mogućnosti davanja prioriteta očima, što ne treba da čudi, budući da je izdvajanje očiju u kadru i inače veoma težak zadatak, iz mnoštva razloga, zbog kojih centralni procesor nema dovoljno vremena da se sa time izbori u paketu sa simultanom korekcijom fokusa. Ukoliko se, tokom korišćenja metoda automatske selekcije, u kadru nađe više lica, algoritam će prioritet dati onima koja su najbliža centru. Iako u eksploataciji tokom testiranja nismo imali prevelik procenat promašenih snimaka koji su fokusirani korišćenjem ove funkcije, od X-T30 svakako ne treba očekivati performanse skupljeg X-T3. Najzad, zato i jesu u različitim klasama.

Od dodatnih opcija za prilagođavanje autofokusa, X-T30 nudi niz mogućnosti za fino prilagođavanje, kao što su Pre-AF (permanentna korekcija fokusa, nezavisno od toga da li je okidač pritisnut na prvo koleno ili ne) ili AF-Illuminator (pomoćno svetlo za fokusiranje). X-T30 nudi i prilagođene scenarije za različite tipove fotografisanja, baš kao i X-T3. Pet različitih scenarija kombinuje tri primarna parametra, kojima se definiše ponašanje autofokusnog sistema. Ukoliko postoji potreba za dodatnim prilagođavanjem, šesta pozicija omogućava ručno definisanje osetljivosti praćenja, brzine praćenja i brzine kojom se menja aktivno fokusno polje ili zona:

Opcije prilagođavanja ponašanja autofokusa

 

TRAŽILO I DISPLEJ

Standard u MILC kategoriji fotoaparata, elektronsko tražilo (EVF; od Electronic ViewFinder), na X-T30 je dostupno u obliku koji ne odstupa od onoga što je nudio prethodnik. To znači da rezolucija minijaturnog ekrana dijagonale 0.39 inča, izrađenog u OLED (Organic LED) tehnologiji, iznosi 2.360.000 piksela, što je daleko od kvaliteta koji nudi X-T3, a opet – sasvim dovoljno za neke prosečne potrebe.

Faktor uvećanja je 0.62x, a pokrivenost kadra 100%. Eyepoint, odnosno minimalna distanca od tražila, sa koje je moguće sagledati ceo kadar, iznosi skromnih 17.5mm, na šta ukazuje i veoma plitak profil gumene obloge, koja jedva da ima prepust u odnosu na optički element okulara. Ovo utiče na nevelik potencijal u pogledu korišćenja tražila bez skidanja naočara, pa to treba imati u vidu ukoliko točkić za korekciju dioptrije ne pokriva vaše potrebe. Tražilo raspolaže i senzorom primicanja lica, pa će (u slučaju da tako podesite) biti sposoban da sam uključi/isključi glavni ekran ili tražilo, u zavisnosti od toga da li ste aparat primakli ili udaljili od oka. Način interakcije se može ciklično menjati tasterom lociranim sa desne strane tražila.

 

Prikaz u elektronskom tražilu, odnosno glavnom displeju Fuji-ja X-T30

Obim dostupnih informacija je u nekim momentima čak i prevelik, a srećom, Fuji je predvideo mogućnost selektivnog izbora prikazanih informacija, do nivoa izbora bukvalno svakog pojedinačnog parametra. Sama projekcija je solidnog kvaliteta. Nije uporediva sa onim što nude X-T3 ili X-H1, ali je na dosta visokom nivou. Nominalna frekvencija osvežavanja prikaza je 60fps, što je za većinu uobičajenih situacija i više nego dovoljno. Ukoliko je Power Management postavljen na High Performance, tražilo će biti osvežavano učestalošću od čak 100fps, što će trošiti više energije iz baterija, ali i dati bitno fluidniji prikaz.

Imajući u vidu način rada, EVF predstavlja vernu kopiju glavnog displeja, kako po pitanju tehnike prikaza, tako i po pitanju obima pruženih informacija i svega drugog. S toga ne treba da čudi što opis funkcija elektronskog tražila većinom pokriva i glavni ekran. Naravno, neke specifičnosti ostaju, ali su posledica razlike u veličini prikaza. Pa je tako glavni displej svakako prikladniji za upotrebu sa stativa, dok je tražilo pogodnije za rad iz ruke.

Iako je tražilo minijaturno, zapravo je kvalitetom superiornije od glavnog ekrana. Ako izuzmemo pitanje dijagonale, koje je prirodno na strani glavnog displeja, sve drugo zaostaje za elektronskim tražilom.

Kao i tražilo i displej je u celini preuzet sa prethodnika. Radi se o vertikalno pokretnom TFT-LCD ekranu dijagonale 3 inča (7.6cm), ukupne rezolucije 1.040.000 piksela i proporcija 3:2, zbog čega je iskorišćenost prikaza maksimalna, budući da je odnos stranica istovetan senzoru. Iskorišćena je RGBW matrica, koja nudi nižu potrošnju u odnosu na konvencionalnu RGB, a ugao vidljivosti je u rangu 170°. Senzor ambijentalnog svetla nije na raspolaganju glavnom ekranu, pa se intenzitet mora podesiti ručno. Displej je osetljiv na dodir, poseduje kapacitivni panel, pa je interakcija veoma precizna i laka.

Mehaničko rešenje obrtnog ekrana ne spada u naše omiljene, budući da je primenjen tzv. „vertikalno tiltabilni“ mehanizam, koji omogućava ograničenu vertikalnu rotaciju na gore i dole, tek toliko da je rad olakšan sa fotoaparatom u nivou struka ili iznad glave. Kompleksniji uglovi posmatranja nisu na raspolaganju. Vertikalno se ekran može rotirati do 90° na gore, 60° na dole. Uvek napominjemo kako nam se klasičan sistem rotacije u jednom zglobu i sa pokretljivošću od gotovo 360° i dalje mnogo više sviđa. Kako zbog gotovo neograničene pokretljivosti, tako i zbog mehaničke superiornosti. Ako ništa drugo, X-T30 barem nije u cenovnom rangu X-T3.

Permanentno prisustvo režima živog prikaza (tzv. Live-View; LV) omogućava da se neke funkcije koriste nezavisno od toga da li više volite tražilo ili glavni displej. Uvećanje prikaza je jedna od poslastica koja prilično olakšava precizno kadriranje i manuelno fokusiranje. Pritiskom na zadnji kontrolni točkić, direktno se dolazi do 100% uvećanja, a njegovim rotiranjem je stepen uvećanja moguće korigovati u oba smera.

Uvećanje u LV režimu

Opremljen je i prikazom standardnih parametara u foto i video režimu rada, a koje je po potrebi moguće isključiti:

Prikaz pomoćne mreže i elektronske libele u tražilu i na glavnom ekranu

X-T30, kao i svi ostali Fuji MILC-evi, poseduje Quick meni, kojim se najbitniji parametri, među onima koji nemaju dodeljenu direktnu komandu na aparatu, mogu podešavati interaktivno, nakon pritiska na Q taster. 16 funkcija poređano je pravilno formirajući tabelu od 4 x 4 polja. Kretanje po njima se vrši džojstikom, dok se zadnjim kontrolnim točkićem vrši selekcija između ponuđenih postavki svake od njih. Kako to u praksi izgleda, možemo videti na sledećoj ilustraciji:

Prikaz osnovnih parametara u Quick meniju

Budući da je glavni ekran osetljiv na dodir, većinu parametara je moguće korigovati i na taj način, interaktivno.

 

KOMANDE I OSTALI DETALJI

Fuji retro koncept je u svom začetku možda delovao kao prolazna moda, ali je praksa pokazala da on bez dileme ostaje okosnica dizajna ove kompanije. Od modela do modela, razlike postoje u obimu i rasporedu komandi, ali je koncept istovetan i uključuje kombinaciju tastera, poluga i točkića, koja neodoljivo podseća na stare analogne aparate iz prošlog veka. Način manipulacije komandama nije isključiv, te je omogućeno da mnogi od parametara budu korigovani na više različitih načina. I dalje ostaje zamerka što određeni nedostaci nestaju ili opstaju od modela do modela, te da Fuji na taj način očigledno vrši svojevrstan balans među klasama.

Gledano u odnosu na prethodnika, pogled spreda, ako zanemarimo jasnu oznaku, deluje gotovo identično. Centralnim delom dominira Fujifilm X bajonet sa jasno označenim crvenim markerom za preciznu montažu objektiva. Sa njegove leve strane je dosta plitki, ali iznenađujuće udoban rukohvat, a sasvim gore prednji kontrolni točkić za kontrolu primarnih parametara (poput otvora blende) i LE dioda namenjena AF-assist funkciji i signaliziranju odloženog okidanja. Sasvim dole, uz bajonet, nalazi se taster za deblokadu objektiva radi njegovog uklanjanja. S desne strane situacija nije nimalo živopisnija, pa se u donjem uglu nalazi samo rotacioni prekidač za izbor fokusnog moda, koji nudi pojedinačni, kontinualni i manuelni fokus.

Pogled odozgo nudi čitav set raznih mehaničkih polugica i točkića i samo dve komande u formi tastera! Centralnu poziciju zauzima kućište elektronskog tražila i interni blic, na čijem je vrhu smeštena ISO-518 papučica eksternog blica. Levo je selektor režima okidanja koji, kao i kod svih Fujifilm MILC-eva koji ga poseduju, kombinuje i režime okidanja i neke specifične funkcije, dok neke bitne izostavlja bez logičnog objašnjenja. Tako imamo pozicije pojedinačnog (S) i rafalnog okidanja u dve brzine (CL i CH), dve bracketing pozicije za uzastopno okidanje različitim parametrima srodnog tipa (BKT1 i BKT2), zatim ADV1 i ADV2 pozicije namenjene primeni filtera u realnom vremenu, višestruko preklapajuće eksponiranje (multiple exposure), poziciju namenjenu kreiranju panorama i, konačno, video režim. Zašto u celoj ovoj zbrci svoje mesto nije mogao da nađe režim odloženog okidanja, nije nam sasvim jasno, ali iskreno govoreći, ovaj nedostatak predstavlja sastavni deo Fujifilm logike od samih početaka MILC sistema ovog proizvođača. Jednostavno, oni ne nalaze da je logično da režim odloženog okidanja bude u istoj grupi kao i ostali režimi, ali je kombinovanje ekspozicija i primena filtera opravdano tu. U osnovi ovog selektora je i polugica čijim se povlačenjem inicira podizanje internog blica. Blic se podiže mehanički i potrebno je pritisnuti ga odozgo, kako bi bio vraćen u zaklopljeni položaj.

Desno od kućišta tražila je situacija malo složenija, pa osim dvostepenog okidača kojim se vrši fokusiranje, merenje i okidanje, imamo rotacioni prekidač za uključivanje u čijem se središtu nalazi dvostepeni okidač. Nedaleko je i jedan programabilni (Fn1) taster, čija je inicijalna funkcija dodeljena brzoj kontroli power managementa, tj. prelaska iz normalnog u „boost“ režim i obratno, radi postizanja viših performansi prikaza u tražilu i na glavnom ekranu, na uštrb trajanja baterije. Tu su i dva veća mehanička točkića. Onaj bliži tražilu služi za direktnu kontrolu trajanja ekspozicije, ili odabir pozicije kojom se aparat postavlja u Bulb mod, automatski mod ili mod prioriteta ekspozicije. U njegovoj osnovi je još jedna polugica, kojom se aktivira klasični Auto mod, u cilju potpuno automatske kontrole parametara, namenjene početnicima koji ne vladaju osnovnim parametrima i njihovim međusobnim odnosom. Auto mod je podeljen na čak 15 podvrsta, prilagođenih nizu najrazličitijih uslova rada, a Advanced SR Auto je (kao jedan od ponuđenih) dodatno podeljen na još 16 modova, čime je automatika obuhvatila baš sve moguće i nemoguće situacije. Sasvim desno, nalazi se još jedan točkić, namenjen direktnoj kontroli kompenzacije ekspozicije u rasponu od ±3 EV. Na točkiću postoji i C pozicija (od Custom), koja omogućava da se kompenzacija kontroliše prednjim kontrolnim točkićem, i to u rasponu od ±5 EV. Ukoliko je aktivan mod kod kojeg se prednjim kontrolnim točkićem kontroliše otvor blende, a izabrana je C pozicija, funkcija prednjeg kontrolnog točkića se između blende i kompenzacije menja pritiskom na njega.

Zadnja strana je pretrpela najveće izmene, mada ni one nisu toliko drastične. Dominira glavni ekran, a iznad njega je elektronsko tražilo sa pridruženim senzorom primicanja lica. Na njegovom levom boku postavljen je točkić za korekciju dioptrije okulara, a na desnom se nalazi View Mode komanda, kojom se ciklično bira između kontrole samo putem tražila, putem glavnog ekrana ili kombinovano, sa senzorom primicanja lica ili uz njegovo zanemarivanje. Levo od tražila nalaze se komande za brisanje postojećih snimaka i prelazak u režim pregleda, dok se sa desne nalazi programabilna AE-L komanda za zaključavanje izmerene ekspozicije, kao i zadnji kontrolni točkić koji (kao i prednji) poseduje mogućnost pritiska i čija se funkcija može remapirati. Sasvim desno je još jedan taster, AF-L, a služi za zaključavanje pozicije fokusa i čija se namena takođe može remapirati.

Desno od displeja imamo još četiri komande. Jedna od njih je Q, kojom se aktivira interaktivni meni za kontrolu parametara i funkcija putem glavnog ekrana. Druga je osmosmerni džojstik, koji menja pređašnju grupu od četiri tastera koji obrazuju krug i služili su kretanju kroz sistem menija, selekciji parametara i funkcija i tome slično. Džojstik omogućava sve to, samo što drastično olakšava i manipulaciju aktivnim AF tačkama i zonama. Džojstik dodatno reaguje i na pritisak, a njegova namena je takođe podložna remapiranju. Sasvim dole se nalaze Menu/OK i Disp/Back tasteri, kojima se ulazi u sistem menija ili vrši potvrda izbora, odnosno menja prikaz na glavnom ekranu ili u tražilu, tj vrši povratak za jedan korak u sistemu menija.

 

MEMORIJA

Secure Digital (SD) kartice su poslednjih godina apsolutno dominantan standard, pa ne čudi što je i Fujifilm jedan od proizvođača koji im je maksimalno naklonjen. X-T30 poseduje jedan memorijski slot koji prati SD standard, a podržane su sve revizije, kao što su SDHC i SDXC, i brzinske klase do UHS-I. Uprkos sve većem prisustvu, UHS-II kartice nisu podržane, pa će iste raditi brzinom UHS-I klase, ukoliko ih budete koristili.

Odeljak memorijskog slota spada u stavke koje veoma ozbiljno zameramo ovom aparatu. Nalazi se ispod istog poklopca ispod kojeg je i odeljak baterije, a pozicioniran je tako da je veoma teško prići kartici, budući da prostora nema dovoljno, a dubina slota je takva da prsti moraju biti dosta tanki, kako bi uspeli da se izbore sa oprugom mehanizma. Da sve bude još neugodnije, slot je smešten bliže šarki poklopca, što dodatno otežava ionako već problematičnu manipulaciju karticom. Prstima odrasle osobe je doslovno nemoguće da normalno priđu kartici, pa ostaje dovijanje noktima, pincetom ili nekim sličnim alatom. Deluje kao trivijalnost, ali se u praksi pokazalo dosta nezgodnim. Osim toga, blizina navoja za stativ prosto garantuje blokadu od strane pločice stativa, pa ukoliko postoji potreba za kopiranjem snimaka dok se aparat nalazi na stativu, to će biti praktično neizvodljivo, osim direktnim povezivanjem fotoaparata na računar, što je retko kad elegantno rešenje.

Odeljak SD memorijskog slota i baterije

Memorijska zahtevnost Fuji-ja X-T30 je praktično identična onoj sa X-T3, ali samo kada govorimo o fotografijama. Na karticu kapaciteta 8GB u proseku će stati oko 128 RAW snimaka u nekompresovanom, odnosno otprilike dvostruko više (220) u lossless kompresovanom formatu, dok će u JPEG-u maksimalnog kvaliteta, na istu karticu biti moguće smestiti oko 500 snimaka. Ukoliko se koristi kombinovani RAW+JPEG upis u maksimalnom kvalitetu, 8GB će biti dovoljno za otprilike 100 snimaka, odnosno 180, ukoliko se koristi kompresovani RAW. Kompresija JPEG-a donosi oko 50% manje fajlove, a isto važi i JPEG-ove srednje rezolucije. Odlučite li se za najmanju rezoluciju, možete računati na oko četvrtinu zauzeća u odnosu na snimak maksimalnog JPEG kvaliteta. Kombinovanjem kompresije i rezolucije, moguće je postići značajne uštede, ukoliko vam izlazni kvalitet nije od značaja.

Video zapis je, naravno, daleko zahtevniji, ali je usled slabijeg kvaliteta, ipak bitno skromniji nego na X-T3. Na istu 8GB karticu je moguće snimiti oko devet minuta materijala u maksimalnom kvalitetu (DCI 4K/2160p, brzinom od 30fps, u 200MBit) i jednako toliko ukoliko se odlučite za brži fullHD zapis (1920 x 1080p, brzinom od 60fps, 200MBit).

U pogledu brzine, zahtevnost kartica se ne sme zanemariti. Da bi video zapis bio ispraćen u kontinuitetu, neophodno je obezbediti memorijske kartice UHS-I klase i brzinskog indeksa 3. Kod fotografija takvog uslova nema, ali će od brzine kartica svakako zavisiti spremnost aparata za fotografisanje, budući da ga sporije kartice mogu učiniti na momente potpuno neupotrebljivim, a naročito onda kada se bafer prepuni.

BATERIJA

Negujući vertikalnu kompatibilnost, Fuji se tokom godina pokazao kao pouzdan partner svojih potrošača, izbegavajući da neke elemente menja bez očiglednog razloga. Tako je X-T30 još jedan u višegodišnjem nizu modela, koji koriste već dobro poznatu bateriju pune oznake NP-W126S, premda će aparat bez problema raditi i sa starijom baterijom bez „S“ sufiksa. U pitanju je punjiva, Li-Ion baterija, radnog napona standardnih 7.2V i kapaciteta solidnih 1260mAh. Njena masa je 47 grama, a dimenzije dovoljno male, da se uvek pitamo da li je Fujifilm ipak mogao da poradi na njenom povećanju, što bi nesumnjivo uticalo na poboljšanje autonomije.

NP-W126S Li-Ion „pametna“ baterija i AC/USB adapter sa pripadajućim priborom za punjenje baterije u aparatu

CIPA (Camera & Imaging Products Association) standardi, koji se smatraju referentnima za evaluaciju performansi fotoaparata, predviđaju posebna merenja za upotrebu elektronskog tražila, a posebno za korišćenje glavnog ekrana. Iako bi, gledano u odnosu na dijagonalu i potreban kontrast, bilo logično da je ekran veći potrošač, upravo je suprotno – zbog izrazito više rezolucije, EVF angažuje više energije, pa je i autonomija u skladu sa tim. Tako će Fuji X-T30, uz korišćenje EVF-a, uspeti da snimi oko 380 snimaka, pre nego li baterija ostane prazna. To je ipak bolji rezultat od onoga što postiže X-T20 sa identičnom baterijom, ali i manje od nekih konkurentskih modela. DSLR-ove je izlišno i pominjati. Njihova optička tražila važe za daleko najštedljivija. Ukoliko pretežno koristite displej, umesto tražila, možete računati na oko 450 snimaka, dok će prebacivanje u „boost“ režim, drastično degradirati i autonomiju i to na oko 300 snimaka uz korišćenje ekrana i svega 260, ukoliko preferirate EVF.

Video zapis svakako ne pomaže u pogledu autonomije, pa će aparat teško moći da izdrži više od 45 minuta efektivnog snimanja u najvišem kvalitetu, uz pauze za promene parametara, podešavanja i tome slično. Zapis nižeg kvaliteta će doneti koji minut više, a na značajno bolja vremena (oko 75 minuta) može se računati jedino ukoliko snimanje izvodite u kontinuitetu, bez prestanka. Odlučite li se na high-speed zapis, jedna baterija će biti dovoljna za oko pola sata snimanja.

Nivo kapaciteta baterije je moguće pratiti u 7 nivoa pomoću grafičkog indikatora i to je uglavnom sve – dobro poznatog procentualnog nivoa napunjenosti nema, mada je to i najmanje bitan nedostatak vezan za bateriju. Mnogo veći predstavlja izostanak klasičnog, namenskog punjača, kojim bi se baterija mogla puniti van aparata, kao što je to i do sada bio slučaj. Umesto toga, uz aparat je priložen AC/USB adapter, kojim se baterija puni dok je u aparatu, putem USB-C konektora. Ovaj način punjenja, osim što nije elegantan i zahteva da aparat stoji u neposrednoj blizini utičnice (i samim tim – van torbe), mnogo duže traje i praktično onemogućava korišćenje aparata sa drugom baterijom, dok se prva puni. Da biste imali ideju o kojem se gubljenju vremena radi, reći ćemo samo to da se ista ova baterija u konvencionalnom punjaču puni nešto više od dva sata. U aparatu, putem USB kabla, puni se celih pet sati i ne zavisi od jačine USB/AC adaptera! Nesmotreno, nelogično i iznad svega neobjašnjivo. Nadajmo se da je ovo poslednja ovakva egzibicija iz Fujifilm kuhinje, jer prosto ne ide da toliko dobro zaokružen sistem bude degradiran ovakvim besmislenim uštedama.

 

KONEKTORI

X-T30 ne nudi naročito veliki broj raspoloživih konektora. Ne poseduje PC-Sync za kontrolu eksterne rasvete, a nema ni mogućnost korišćenja vertikalnog baterijskog gripa, pa samim tim ni odgovarajućeg konektora za tu svrhu.

Tu je kombinovani 2.5mm konektor koji se koristi kako za daljinsko okidanje, tako i kao stereo mikrofonski ulaz; zatim USB 3.1 tip C, koji služi za punjenje baterije u aparatu, komunikaciju sa računarom, a uz poseban adapter, može služiti i kao audio izlaz za monitoring audio komponente video zapisa posredstvom slušalica. Poslednji od tri konektora je Micro-HDMI tip D, kojim se aparat može povezati na eksterni displej ili se putem njega video signal poslati na eksterni uređaj za snimanje. Konektori su smešteni ispod gumom obloženog i kvalitetno izrađenog poklopca na levom boku aparata.

Konektori: – 2.5mm kombinovani remote/stereo mikrofonski ulaz,
Micro-USB 3.1 Type-C i Micro-HDMI Type-D

 

VIDEO

X-T3 je po mnogim parametrima redefinisao Fuji-jevu poziciju u video sferi, pa smo bili radoznali da vidimo kako se niže rangirani X-T30 kotira u odnosu na prestižniji model.

Ponuđen je video zapis u sve četiri rezolucije koje nudi i X-T3, u više brzina, a tu je i novi algoritam kompresije. Standardna 4K rezolucija (3840 x 2160px), kao i njena DCI varijanta (4096 x 2160) snimaju se progresivnom tehnikom, brzinama u rasponu od 23.98 do 30 fps (X-T3 može dvostruko brže) bez ikakvog krop faktora, dok se dve fullHD rezolucije – standardna 16:9 formata (1920 x 1080px) i proširena 17:9 formata (2048 x 1080), mogu snimati celim rasponom brzina od 24 do 60 fps.

Krop faktora, na žalost, nije pošteđen high-speed video, baš kao u slučaju X-T3. On se i dalje snima rezolucijom od 1920 x 1080, progresivno, brzinom od 100 ili 120fps, dok se reprodukcija može vršiti u rasponu od 24 do 60 fps, čime se efektivno dobija usporenje od 1/2 do 1/5.

Trajanje 4K snimaka je ograničeno na svega 10 minuta, najverovatnije da bi se sprečilo preterano zagrevanje senzora. Niže rezolucije limitirane su na 15 minuta, dok je high-speed video ograničen na svega 6. Ove limite ne treba mešati sa tehničkim ograničenjima koje nameće FAT32 fajl sistem. Njegov limit od 4GB i dalje postoji, ali nije u korelaciji sa samim komandovanjem započetog/zaustavljenog snimanja. Koliko god snimanje trajalo, rezultujući snimak će biti isečen na 4GB, a snimanje nastavljeno u novom fajlu, bez znanja korisnika.

Zapis se enkoduje u realnom vremenu, a na raspolaganju je samo jedna vrsta kompresije - AVCHD/MPEG-4 (H.264). Kažemo „samo jedna“, jer je X-T3 uveo i kvalitetniju HEVC/H.265. Naravno, bilo je i za očekivati da jeftiniji model neće biti počašćen video režimom koji je napredan poput onog na X-T3, ali smo se mi ipak nadali. H.264 je, da podsetimo, tzv. Interframe (IPB) kompresija, koja se vrši po ciklusima, tako što izvodi predikciju nedostajućih frejmova, kako na osnovu prethodnog, tako i na osnovu sledećeg frejma u nizu. Na taj način se dobija precizna komparacija razlika u odnosu na ostale frejmove, što rezultira zapisom koji sadrži samo neophodne promene, a ne i celokupan frejm. Zbog toga je IPB prostorno manje zahtevan, a kompresija se vrši za više frejmova simultano. Na taj način se produžava maksimalna dužina trajanja pojedinačnog snimka, ali po cenu kvaliteta.

Video komponenta se zajedno sa nekomprimovanim Linear PCM stereo zvukom, pakuje u 24-bita/48KHz i smešta u MOV kontejner. Kvalitativno gledano, kompresiju je sada moguće birati u maksimalno tri nivoa (obim zavisi prvenstveno od rezolucije, ali i upotrebljenog tipa kompresije), a na raspolaganju je 50, 100 i 200Mbps, što ovaj aparat izjednačava sa npr. X-H1!

Kolorna paleta zavisi od medija, pa je interno snimanje na SD karticu praćeno 8-bitnim (4:2:0), dok je za eksterno (HDMI) rezervisan 10-bitni zapis (4:2:2). X-T30 je prvi model iz ove klase Fujifilm ponude, koji je dobio interni F-Log, logaritamski kolorni profil koji, nasuprot uobičajenog linearnog, nudi veći dinamički raspon i daleko veći potencijal u obradi. Opcije vezane za reprodukciju boja uvek podrazumevaju i kolorne profile, pa je X-T30 još jedan model koji nudi i Eterna-Cinema simulaciju filma (kako Fujifilm to voli da kaže), koju smo se prvi put sreli na X-H1. Prema zvaničnoj dokumentaciji, ova simulacija filma postiže 12 EV dinamičkog raspona, čak i bez korišćenja F-Log-a. U odnosu na uobičajene profile deluje desaturisano, što obezbeđuje širi prostor za kvalitetnu postprodukciju. Za razliku od minimalne osetljivosti od ISO 800, koja je ranije važila za baznu vrednost sa Eterna profilom, novi model je nudi već na ISO 640, što znači da je idealni dinamički raspon postignut na nižoj osetljivosti.

Kontrola snimanja je fleksibilna, mada ne i neograničena. Kompenzacija se, kada je aktivan mod prioriteta blende, može vršiti u toku snimanja, u rasponu od ±2EV, a u manuelnom je dozvoljena i korekcija ekspozicije. Blenda se može korigovati i tokom snimanja, ukoliko je aktivan neki od modova koji to predviđa, a izmene se mogu vršiti putem ekrana osetljivog na dodir, što je najtiša i najbrža varijanta. Ipak, to je i jedna od stavki koja doprinosi konfuziji, usled prisustva mehaničkih komandi, koje često mogu biti (i jesu) u koliziji sa faktičkim stanjem u pogledu izabranih parametara. Ovo je, barem u slučaju Fuji-ja, postalo gotovo permanentno stanje, pa nije čudo što i X-T30 održava određeni stepen konfuzije u pogledu mehaničkih spram digitalnih komandi.

S obzirom da ni prestižniji X-T3 ne poseduje namenski „record“ taster, nije previše čudno što je izostao i na ovom modelu. Započinjanje i zaustavljanje snimanja se vrši okidačem, što nije baš praktično rešenje, ali ni preterano problematično, ako imamo u vidu ciljnu grupu ovog fotoaparata. S druge strane, „zebra“ je ipak tu. Radi se o naročitom pomagalu koje, u realnom vremenu, šrafurom naglašava partije snimka koje izlaze van okvira zadatih granica osvetljenosti, tj onda kada su preeksponirane. X-T30 je od prestižnijih modela preuzeo još neke korisne stvarčice. Jedna od takvih je i „tally light“, funkcija signaliziranja statusa aparata, kako za operatera, tako i za prisutne ispred i iza objektiva. Aparat koristi uobičajenu LE diodu na zadnjem delu rukohvata i onu koja se nalazi u prostoru između rukohvata i bajoneta s prednje strane, kako bi (po potrebi) signalizirao trenutni status snimanja. Može se namestiti tako da ove LE diode permanentno svetle, trepću u pravilnim intervalima ili budu potpuno ugašene, pojedinačno ili zajedno.

X-T30 nudi sjajan video. On definitivno nije na nivou koji nude X-T3 ili X-H1, ali je svakako više nego konkurentan.

BLIC

Fujifilm X-T30 poseduje i minijaturni interni blic, kao i ISO-518 kompatibilnu papučicu blica za montažu eksternog. Interni blic se aktivira polugicom koja se nalazi u osnovi točkića za izbor režima okidanja i odmah je spreman za rad. Njegove karakteristike nisu naročito impresivne, ali može poslužiti za prvu pomoć, u situacijama koje su neplanirane, a zahtevaju više ambijentalnog svetla. Vodeći broj (Guide number) je GN7 na ISO 200, odnosno GN5 na ISO 100. Maksimalna brzina sinhronizacije je skromnih 1/180s, a kompenzacija se može podešavati u rasponu od ±2 EV.

Može raditi u nekoliko režima. Podrazumevani je automatski (TTL) režim, kada blic određuje potrebnu snagu na osnovu izmerenog svetla na sceni, a od opcija je na raspolaganju samo kompenzacija snage bljeska i trenutak okidanja, koji može biti vezan za prvu ili drugu zavesicu. Osim standardnog TTL-a, blic se može podesiti i tako da radi u Auto režimu, kada na osnovu scene određuje hoće li uopšte bljesnuti, a tu je i slow-sync, mogućnost spore sinhronizacije, kada se bljesak blica kombinuje sa dužom ekspozicijom, radi postizanja efekta intenzivnijeg ambijentalnog svetla. Tu je i TTL-Lock mod, koji nam je poznat sa prethodnih Fuji modela, a služi za zaključavanje izmerene snage blica i upotrebu iste za sve naredne fotografije, što je recimo zgodno kada se uslovi neće u većoj meri menjati tokom perioda fotografisanja. Informacije o potrebnoj snazi bljeska se mogu preuzeti iz prethodnih snimaka ili se izmeriti uoči snimanja, serijom kratkih bljesaka. Fuji navodi da je ovo dobar način za postizanje bolje konzistentnosti u istim uslovima, a mi se sa tom ocenom možemo složiti samo donekle, pošto se termin „isti uslovi“ može veoma fleksibilno tumačiti. Interni blic može raditi i u manuelnom modu, pri čemu se snaga može podesiti od minimalnih 1/64 do pune snage (1/1).

Na žalost, prisustvo internog blica nije iskorišćeno za mogućnost bežične kontrole kompatibilnih eksternih bliceva, pa je za tu svrhu neophodno nabaviti namenski okidač ili iskoristiti neki od eksternih modela koji nude mogućnost komandovanja drugim blicevima. Bežična kontrola spada u optičke, što će reći da je neophodno da blicevi imaju međusobnu optičku vidljivost ili barem uslove da registruju inicijalni predbljesak.

Korišćenje klasičnog eksternog blica upotpunjuje raspon mogućnosti, pa je osim svega pobrojanog za interni, lista proširena i na funkcije kao što su serijsko bljeskanje (multi/repeating flash) i high-speed sync, kojim se limit sinhronizacije može prevazići na uštrb emitovane efektivne snage.

 

 

WI-FI

Fuji X-T30 poseduje Wi-Fi modul za bežičnu komunikaciju, a kao i kod većine fotoaparata, njegova namena je višestruka, s tim da se mahom koristi za daljinsku kontrolu posredstvom pametnih telefona, ali i za prenos snimaka na kompatibilne uređaje. Za razliku od modela X-T20, novi aparat poseduje i Bluetooth modul, u verziji 4.2.

Da bi povezivanje bilo moguće, neophodno je najpre instalirati namensku aplikaciju na kompatibilni uređaj. Podržana je komunikacija sa Android i Apple IOS uređajima u smislu daljinske kontrole i promene parametara, dok se transfer snimaka sa aparata na PC računar može ostvariti besplatnom aplikacijom Fujifilm X Acquire ili PC AutoSave, za automatski transfer u realnom vremenu.

Sa telefona/tableta je moguće kontrolisati samo primarne parametre, uz tek po koju sporadičnu opciju, kao što je izbor simulacije filma ili kompenzacije ekspozicije. Nekoliko drugih indikatora je prikazano na ekranu aplikacije, ali sve drugo, uključujući čak i izbor moda, nedostupno je za promenu i zahteva fizički kontakt s aparatom. Komunikaciju sa pametnim uređajima je moguće ostvariti kako putem Wi-Fi, tako i putem Bluetooth veze.

Ukoliko se za transfer snimaka koristi neki od pametnih uređaja, aparat nudi opciju automatskog smanjivanja rezolucije na 3MP, kako bi prenos bio brži, jer na malim ekranima i tako nije moguće proučavati nekakve detalje ili vršiti obradu. Naravno, smanjeni snimci su namenjeni isključivo prebacivanju i ni na koji način ne utiču na originalne snimke na memorijskoj kartici. U slučaju da vreme nije kritična stavka, snimke je moguće prebacivati i u punoj rezoluciji. Link sa Android/IOS uređajima donosi još jednu pogodnost, a to je automatski EXIF geo-tagging na osnovu informacija sa telefona. Aparat je, drugim rečima, sposoban da iskoristi GPS modul pametnog uređaja i upiše trenutne koordinate u EXIF odgovarajućeg snimka. Ova funkcija radi, ali kao i na svim drugim aparatima u kojima je implementirana sličnom tehnikom, radi relativno sporo i ponekad nepouzdano. Jednostavno, ne vidimo neku naročitu uštedu koju je donelo izostavljanje internog GPS modula u samom aparatu, budući da je potrošnja baterije svakako veća, jer i bežična komunikacija ne spada u red štedljivih, pri čemu ćete u nekom trenutku ostati i bez baterije telefona.