REZIME
"Najbolji APS-C sistem"... zvuči kao mastan reklamni pamflet, ali u konačici ipak više deluje objektivno, nego li subjektivno. Ako zastanemo, na trenutak promislimo i utrošimo svega par minuta na analizu aktuelne ponude u ovom segmentu, nezavisno od toga da li se radi o MILC ili DSLR klasi, uvidećemo da je jedna činjenica neporeciva - od svih brendova, merodavnog tržišnog udela ili ne, jedini je Fuji u potpunosti okrenut sam sebi. Što bi poljoprivrednici rekli - "kopa svoju vrstu i ne mari za druge". Pritom, ne mislimo na poslovnu politiku koja ignoriše ostala dešavanja, nego na činjenicu da je Fuji celokupnu optičku podršku izneo sam i to tako što je najpre pogurao čitav set beskompromisnih (i zašto ne reći – veoma skupih) objektiva, a tek onda odlučio da poradi i na omasovljenju, ponudom jeftinijih i optički nešto skromnijih modela. Lako je primetiti da je Fuji svoj, sada već veoma dobro razvijen sistem, koncipirao tako da najzahtevniji korisnici imaju prednost, dok svi drugi brendovi, uključujući i Canon i Nikon, u nekoj meri mogu zahvaliti 3rd party proizvođačima, što podržavaju sistem svojom optikom. Fuji je svoje mesto pod suncem izborio sopstvenim resursima, te na taj način, uprkos inicijalnim poteškoćama, uspeo da ponese oreol stabilnog sistema, u koji korisnici veruju.
Delimično se lišavajući interesovanja manje upućenih amatera, Fuji insistira i na retro elementu. Iako mnogo puta kritikovan tokom proteklih godina, retro koncept je opstao, ne popuštajući agresivnosti modernog i beskompromisnog. I možda, ali samo možda, taj šmek i čini formulu koja je Fuji održala na površini, uprkos velikim iskušenjima, koja su se pred ovu kompaniju ukazala u povoju X sistema.
Novi aparat donosi pregršt unapređenja, uprkos fasadi koja to vešto skriva. Dizajn je, kao nešto što Fuji smatra uspešnim, dosledno zadržan i na najnovijem modelu, pri čemu je akcenat unapređenja u najvećoj meri stavljen na video mod. To nije preterano čudno, uzevši u obzir kritike upućene prethodniku, ali i modelu X-H1, kojima je veoma malo falilo da se nametnu kao izuzetno ozbiljni modeli u video segmentu. Fuji-jev odgovor na kritike u pogledu video moda, takav je da lako razoružava i najveće skeptike. Istina, nedostataka i sada ima, ali su jedva vidljivi pored plejade dobrih rešenja, uklopljenih tako da zadovoljavaju skoro svačiji ukus. 4K, 4K DCI i 1080p formati, stepen kompresije, kolorni prostor, dinamika, implementiran F-Log i Eterna/Cinema simulacija filma, high-speed video, zebra i simultano snimanje na SD karticu i eksterni HDMI uređaj… sve su to argumenti koji izbijaju kritičarima i poslednji adut kojim bi Fuji mogao biti smešten u podređeni položaj u odnosu na direktne konkurente. Neupućenima ovakav agresivan zaokret Fuji-ja u smeru videa može delovati kao iznenađenje, ali treba znati da Fuji u rukama ima najmanje dva dobra razloga za ovo – prvo, već neko vreme je prisutan u high-end segmentu, optičkim rešenjima (čitaj: Fujinon CINE objektivima) namenjenim Arri PL i Sony E bajonetu, a drugo, neopterećen je prisustvom u sekciji produkcijskih kamera, što je za većinu ostalih brendova ozbiljan kamen oko vrata, koji u značajnoj meri utiče i na sračunato i skromno inoviranje u kategoriji proizvoda mainstream segmenta. Samim tim, jasno je da Fujifilm nema šta da izgubi investiranjem u razvoj naprednog videa. Može samo da dobije, ukoliko u celoj zamisli ne zapostavi fotografski segment, koji i dalje donosi najveće prihode.
Naravno, kako to biva u svim sferama tržišnog nastupa, Fuji se sada nalazi u poziciji koja nije suviše sjajna, kada je video segment u pitanju, jer je dugo bio po strani, a osim toga, često specifikacije, pa ni vrhunska izvedba, nisu dovoljne da se potencijalnim kupcima skrene pažnja sa već uhodanih koncepcija i sistema dokazanih u praksi. Gledajući ono što Fuji X-T3 nudi na tanjiru, mišljenja smo da će proces ubeđivanja potencijalnih kupaca biti nešto lagodniji, jer je spisak pozitivnih novina takav, da je čak i najjačim igračima na ovom polju verovatno zastala knedla u grlu. Opet, postoji i ono što zovemo periodom adaptacije tržišta, analize ponuđenog i pravljenje kombinatorike za eventualni prelazak na novi sistem. Niko se na promenu sistema ne odlučuje "preko kolena", jer je hirovitost i dalje rezervisana samo za amatere. S druge strane, to zna i Fuji, a neko nepisano pravilo kaže da upravo amateri donose i najveći profit, uprkos činjenici da ih na odluku o nabavci vrlo često animiraju upravo utisci koje prenesu profesionalci, ovako ili onako. U međuvremenu, Fuji X-T3 će taj period lako nadomestiti sjajnim foto potencijalom koji je, ne treba smetnuti s uma, i dalje jedna od primarnih namena ovog modela.
Novi senzor, iako simbolično veće rezolucije, uspeva da iscedi veću količinu detalja, ali uz slične ISO performanse. Dinamički raspon, iako ne u rangu liderskih, nalazi se u samom vrhu industrije, što u kombinaciji sa odličnom optičkom podrškom unutar sistema i jasne konzistentnosti u pogledu dizajna, čini novi aparat veoma primamljivim izborom. Ne treba zaboraviti ni X-Trans matricu četvrte generacije, koja je još jednom utvrdila svoju superiornost u borbi protiv moiré-a. Autofokusni sistem je doživeo značajno unapređenje na svim nivoima. Brži je, precizniji, odlučniji, nudi izuzetnu pokrivenost i znatno je teže zbuniti ga. Prepoznavanje očiju i lica je brže i tačnije, a sve to prati memorijski bafer izuzetnog kapaciteta, kojeg se ne bi postideli ni nekadašnji top modeli industrije. Merenje svetla… ne bismo mogli reći da nas je nešto kod njega naročito impresioniralo, ali i njegov neprimetan rad govori sam za sebe. Pouzdano je i potrebu za kompenzacijom svodi na minimum. Ergonomija je poboljšana, a tu je i sjajna, mada ne i neograničena programabilnost komandi.
Nakon salvi hvalospeva, red je da pređemo i na one, manje popularne utiske – nedostatke.
Glavni displej spada u red solidnih, ali i od strane Fuji-ja delimično zapostavljenih elemenata novijih modela. Kao što stalno ponavljamo, X-T3 je, uz X-T2 i X-H1, još jedan u nizu modela koji je dobio ekran niže rezolucije od one koju poseduje X-Pro2, što smatramo jednostavno nerazumnim. Osetljivost na dodir je tu i znatno olakšava rad, ukoliko se naviknete na neke nedoslednosti i sporadične paradokse koje Fuji nije predvideo, a koji se tiču nehotične potpune blokade parametara u video modu, bez očiglednih razloga. Očigledno je da u fazi realizacije Fuji svesno izostavlja obimno testiranje, jer ne shvatamo kako se može dogoditi da aparat naprosto ne dozvoljava bilo kakve manipulacije parametrima u ovom modu? Sve i da su neka podešavanja zaslužna za to - kako je uopšte moguće na tržište pustiti proizvod koji može zapasti u konfliktna podešavanja koja onemogućavaju normalno korišćenje?
Donekle slična problematika već godinama prati i daljinsku kontrolu putem bežične veze… ma šta pokušavali, sa pametnog telefona možete kontrolisati samo manji skup osnovnih parametara, dok je za (recimo) mod fotografisanja neophodno posegnuti za aparatom. To i ne bi bio (baš toliki) problem, kada bi takva promena bila moguća, jer je aparat – blokiran. Mora se raskinuti Wi-Fi veza, promeniti željene opcije i onda nanovo uspostaviti vezu, što je i sama po sebi već dovoljno stresna operacija.
Već smo pominjali hronični problem niže osetljivosti senzora (u odnosu na referentnu), a teško je ne pomenuti i sveprisutnu pojavu buđenja na gurku, u momentima kada aparat ode u "sleep" mod. Ranije iznete zamerke jesu rezultovale delimičnim poboljšanjem na ovom polju, ali na žalost, i dalje je to na nivou koji staro rešenje (iskljući/uključi) favorizuje po efikasnosti. U pojedinim situacijama smo naivno poverovali da će reakcija biti brža i tako propustili zgodan kadar. Znamo, problem zvuči trivijalno... dok ne iskusite upravo ovo o čemu govorimo. Osećaj trivijalnosti tada veoma brzo biva zamenjen rezigniranošću i tihim besom. Ako na sve pobrojano dodamo i iritantnu pojavu da se odloženo okidanje automatski isključuje, kada se isključi i aparat, lako je utvrditi da deo projektnog tima, zaduženog za softver, nema baš previše dodira sa fotografijom, jer je zaista zamorno kada u sred fotografisanja, dok ste fokusirani na sam kadar i primarne parametre, svetlo i tome slično, nakon promene objektiva pritisnete okidač i shvatite da se upropastili snimak time što ste se uhvatili za aparat koji je ekspoziciju od par minuta započeo uz veselo drmusanje stativa. Neke situacije se mogu ponoviti, neke baš i ne, pa bi ovakve funkcije morale biti bolje prilagođene ili barem samo prilagođavanje ostavljeno korisnicima na izbor.
S druge strane, može se reći da su mahom softverski nedostaci čak i dobra vest, budući da se Fuji tokom godina pokazao kao izdašan po pitanju softverskih unapređenja, pa nije neobično da njihovi modeli dobijaju periodična softverska unapređenja, koja popravljaju uočene nedostatke i čak - model na zalasku tržišnog veka, dovode na nivo nekog bitno novijeg. Ipak, teško je ne zapitati se u pojedinim trenucima - da li bi ispeglan inicijalni firmware možda bio korisniji, nego ciklična unapređenja koja nadograđuju nekakav beta firmware?
Na kraju dolazimo do onog ključnog pitanja – kome je ovaj aparat namenjen? Ukoliko se iole pronalazite u sferi video produkcije, amaterske ili profesionalne, X-T3 je, bez sumnje, odličan izbor, ma sa kog brenda prelazili. Ukoliko ste već na Fuji sistemu, čak i ako koristite svež model, kao što je X-H1, postoji pregršt veoma ubedljivih argumenata u korist X-T3. O prelasku sa starijih modela, kao što su X-T1, X-Pro1 ili čak nekih modela nižih kategorija, izlišno je i govoriti. Možda ste na DSLR-u još uvek? U tom slučaju, veoma je malo modela koji opravdavaju svoje postojanje u eri agresivnih MILC-eva, a jedan od retkih je Nikon D500. Ukoliko njega posedujete, veoma je problematično dati preporuku za promenu sistema. Ali, ukoliko koristite bilo koji drugi model, Nikon, Canon ili čak nešto treće, X-T3 je zasigurno sposoban da ga zameni, bez ikakvih negativnih posledica takve odluke. I budimo iskreni – nije samo video argument – i fotografski segment aparata, a tu posebno mislimo na senzor i AF sistem, svrstavaju Fujifilm X-T3 u sam zenit trenutne APS-C ponude. Preporuka? Da, svakako!
Kao ni ranije, ni sada nećemo ocenjivati aparat, već ćemo izneti najbitnije pozitivne i negativne utiske:
DOBRO:
-i dalje najuspešniji primer efikasne borbe protiv moiré efekta na senzoru bez AA filtera;
-odlične ISO performanse;
-visok nivo detalja;
-rafal i memorijski bafer u rangu najboljih aparata današnjice;
-izuzetan AF u svim fokusnim modovima, zahvaljujući faznim AF tačkama na glavnom senzoru;
-odlične performanse prepoznavanja očiju/lica;
-video mod koji redefiniše standarde klase;
-EVF visoke rezolucije i relativno solidne dinamike;
-ekran osetljiv na dodir;
-elektronska libela;
-kombinovani mehanički+elektronski zatvarač konačno radi na logičan način;
-programabilnost komandi sa brzim pristupom listi funkcija;
-veoma kvalitetna izrada;
-dva memorijska slota;
-visok kvalitet JPEG izlaza;
-procesiranje RAW-a u aparatu;
-real-time korekcija optičkih anomalija objektiva u JPEG formatu;
-simulacija čuvenih Fuji filmova pomoću kolornih profila;
MOGLO JE BITI BOLJE:
-osetljivost senzora niža od referentne;
-u nekim situacijama ne baš funkcionalan retro dizajn;
-glavni displej krasi niža rezolucija u odnosu na X-Pro model iste generacije;
-elektronska libela sklona minornim greškama u pojedinim situacijama;
-nema namenske komande za započinjanje/zaustavljanje snimanja video zapisa;
-mogućnost izazivanja paradoksalnih situacija, kombinovanjem određenih opcija u sistemu menija;
-ograničena pokretljivost obrtnog ekrana;
-„buđenje“ iz uspavanosti je vremenski daleko sporije nego isključivanje i ponovno uključivanje;
-daljinska kontrola putem bežične veze pati od neobjašnjivih ograničenja;
-marketinški manipulativna funkcija redukcije šuma;
-nedovoljno ispoliran sistem menija sa gotovo nasumično nabacanim opcijama;
U prilogu pružamo originalno uputstvo za Fuji X-T3 u PDF formatu na engleskom jeziku, kao i mini-galeriju fotografija samog tela:
Fuji X-T3 Uputstvo na engleskom: LINK (PDF; 7 MB)