Fuji X-T3, Test
TEST AF SISTEMA
MILC aparati su pre nekoliko godina bili percipirani kao skromni aparati velikog senzora i sa mogućnošću izmene objektiva. Svaka pomisao na bilo kakav vid akcione fotografije, podrazumevala je salvu podsmešljivih komentara iz ugla prosečnog DSLR korisnika. Srećom, to odavno nije tako, pa se top modeli iz MILC kategorije itekako mogu pohvaliti beskompromisnim AF sistemima, što pre svega duguju hibridnoj tehnologiji, koja uspešno kombinuje hitrost faznog i preciznost kontrastnog modela izoštravanja.
Fujifilm X-T3 predstavlja najnapredniji Fuji aparat, kada govorimo o sistemu autofokusa, a koliko je teorija bliska praksi, pokušali smo da odgonetnemo standardnom serijom snimaka u situacijama koje od aparata traže sjajnu koordinaciju raznih podsistema. Kako se MILC, kao koncept, najviše oslanja na glavni senzor i centralni procesor, jasno je da se od njih najviše očekuje.
Mod pojedinačnog fokusa je odavno prevaziđen kao potencijalan problem, pa smo AF test bazirali pre svega na kontinualnom, kombinujući ga sa raspoloživim metodima selekcije tačaka. Metod pojedinačne, ručne selekcije, spada u najčešće korišćene, a budući da nudi maksimalnu kontrolu nad time šta će biti fokusirano, kao jedini problem se može javiti nedovoljna spretnost fotografa, da valjano isprati metu u kadru. Kako bismo s lakoćom nanišanili, izabrali smo dovoljno krupan objekat i pustili ga da priđe objektivu, kako bismo isprovocirali dosta teške uslove za praćenje, uprkos dobrom svetlu i odličnoj atmosferskoj prozračnosti:
Continuous/Single-Point AF, pojedinačno fokusiranje ručno izabranim fokusnim poljem u lošim svetlosnim uslovima
(Fujifilm XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR @140mm f/2.8)
X-T3 je rutinski ispratio kamion koji se približavao i tako je bilo sve dok nije došao u zonu minimalne fokusne distance, sa tu i tamo ponekim promašajem. Više uzastopnih proba je potvrdilo da se kontinualnom fokusu i metodu pojedinačne selekcije može skoro bezrezervno verovati, dok god se koristi u kombinaciji sa brzim objektivom.
Isprobali smo i metod praćenja mete u kadru, izabravši objekat koji nije ni previše upadljiv, ali ni previše utopljen u pozadinu. Objekti koji su ulazili u zonu fokusa su bili vrlo dobro ignorisani od strane fokusnog sistema, koji je po svaku cenu nastojao da isprati markirani objekat:
Continuous/Wide-Tracking AF, kontinualno praćenje prethodno izabrane mete;
(Fujifilm XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR @140mm f/2.8)
Ipak, treba reći da se u pojedinim situacijama, baš kao i kod gomile drugih modela, itekako može desiti da vas ovaj fokusni metod „izda“. Za to je dovoljno da se svetlomer zbuni, te da zbog nepovoljnog ugla svetlosti ili refleksije, ne uspe da prepozna da se radi o istom objektu i onda prioritet da nekom drugom. Probali smo da utvrdimo i kolika je korist od maksimalne pokrivenosti kadra faznim fokusnim tačkama, dozvolivši markiranoj meti da gotovo izađe iz kadra:
Continuous/Wide-Tracking AF, kontinualno praćenje prethodno izabrane mete;
(Fujifilm XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR @140mm f/2.8)
…i, uz (istina) nešto slabiji procenat uspešnosti, Fuji je i ovaj zadatak završio sasvim solidno. Kada bi objekti bili nešto bliži objektivu ili bi prošli znatno brže, i postotak pogođenih snimaka je bio srazmerno manji. Ukoliko se nalazite u kontra svetlu, situacija se dodatno komplikuje, pa tako i procenat uspešnih snimaka opada. Ono što je evidentno je da prostora za spore i neodlučne objektive nema i moraju se koristiti oni koji su za ovakve scene i predviđeni. Probali smo da isprovociramo više promašaja u graničnim situacijama, ali nismo uspeli:
Continuos/Zone AF, fokusiranje pomoću zone;
(Fujifilm XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR @140mm f/2.8)
I pored nastojanja da ga nateramo na grešku, AF sistem je funkcionisao veoma dobro, sa tek sporadičnim promašajima, koji se uklapaju u prosek karakterističan za ovu klasu aparata.
Jedna od stvari koje je Fuji naveo kao bitno unapređene, tiče se funkcije prepoznavanja očiju i lica, a druga je operativnost u uslovima slabijeg ambijentalnog svetla. Sa svakim novim modelom, Fuji podiže lestvicu pouzdanosti, a X-T3 nas nije razočarao:
Single/Auto AF, Eye-focus/Face-Detection, prepoznavanje očiju/lica u uslovima lošeg osvetljenja;
(Fujifilm XF 50-140mm f/2.8 R LM OIS WR @135mm f/2.8)
Iako je ambijent takav da se i golim okom teško razaznaju detalji i teksture (prirodu svetlosti da i ne pominjemo), AF sistem je bespogovorno pratio komande i tek sporadično težište stavljao na lice, umesto na oči. U pojedinim situacijama se događalo da oko bliže objektivu ne dobije prioritet (kao što je za očekivati na Eye/Auto podešavanju), ali to ne smatramo prevelikim problemom. Eye-af i face detection su, po rečima Fuji-ja, sada dvostruko efikasniji, što podrazumeva kako veću brzinu, tako i veću tačnost prepoznavanja. U pojedinim trenucima se čini da je rad na unapređenju algoritma prepoznavanja očiju forsiran čak i preko mere, jer su nam se tokom fotografisanja dešavale situacije da aparat prepoznaje mete udaljene toliko da ih je golim okom na ekranu nemoguće uočiti, pa do toga da oči nalazi i tamo gde ih uopšte nema u kadru! Sasvim smo sigurni da u pitanju nisu nečiste sile, te da su se aparatu samo priviđale oči, čak i tamo gde ih nije bilo.
U svakom slučaju, prepoznavanje očiju drastično pojednostavljuje fotografisanje u uslovima gde ne kontrolišete situaciju, a gde je potrebno brzo rekadrirati, menjati poziciju i okidati.