Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 065/23-16-580

Mobilni telefoni i fotografija

Malo ko je 1973. godine mobilni telefon zamišljao kao idealno rešenje za beleženje fotografija ili video zapisa. Sprava teška preko kilogram, sa 20 puta većom minutažom za punjenje od same autonomije rada, bila je uglavnom vezana za automobile. U tim prvi danima, mobilna telefonija je bila usko usmerena na razvoj bežične komunikacije. Prva generacija je bila ograničena na glasovnu komunikaciju, dok se 1993. godine pojavljuje i pojam razmene tekstualnih poruka, što predstavlja drugu generaciju. Telefoni postaju međusobno sve sličniji, a razmena SMS poruka i glasovna komunikacija, očigledno da nisu bili konačni zacrtani cilj mobilne telefonije. 2000. godine broj fiksne i mobilne telefonije se izjednačava, a iste godine je Sharp u saradnji sa J-Phone predstavio prvi mobilni telefon sa kamerom pod nazivom J-SH04.

 

sharp_j-sh04-900x600.jpg

 

Prodavao se isključivo na teritoriji Japana, i kao takav nije ostvario neki značajan uspeh. Neki mesec ranije, Samsung je predstavio SCH-V200, tako da priča o prvom telefonu sa kamerom zahteva dublju analizu dešavanja iz tog doba. Telefon koji pamtimo je svakako Nokia 7650 iz 2002. sa 0,3 megapiksela, kao i Sony T68i model. Nešto kasnije, 2005. godine stvari počinju dobijati ozbiljniji izgled, pa se svako sećamo Sony Ericsson K750i sa 2 megapiksela. Nokia u periodu od 2005. i 2007. godine izbacuje tri značajna modela, N90, N93 i N95 koje pamtimo po saradnji sa Carl Zeiss kompanijom. To su neki značajni modeli koji su obeležili evoluciju kamere unutar mobilnog telefona, a u dalje nabrajanje nema potrebe da idemo.
2006. više od polovine mobilnih telefona ima ugrađenu kameru. U međuvremenu su mobilni telefoni dobili status ’’pametnih’’ sprava, koje omogućavaju dodatnu obradu snimljenih fotografiju i njihovo deljenje preko društvenih mreža. Mobilni telefoni su dobili i svoj operativni sistem, i neverovatan broj aplikacija raznih namena, a ni igrice nisu bile zapostavljene. Proizvođači mobilnih telefona su nametnuli jedan neverovatan ritam ubeđivanja kupaca kako im je ponuđena novotarija neizostavno potrebna, sada i odmah. Osim interneta, navigacije i brze razmene informacija značajan deo resursa je usmeren na fotografiju, odnosno video. Gabariti mobilnih telefona uslovljavaju veličinu senzora i objektiva unutar njih, čime provociraju zakone fizike, odnosno optike… praveći tako jasnu distancu u odnosu na profesionalne ili amaterske dSLR, mirrorless ili ozbiljnije kompakte.

 

IMG_8975.jpg

Samsung S4 i Sony Nex 3n



Prva i osnovna mana mobilnih telefona jeste njihova ergonomija, odnosno način na koji ih držimo prilikom fotografisanja. To rezultira strešenim fotografijama, naročito u slabijim svetlosnim uslovima. Druga mana ide u pravcu zumiranja, jer optički zum nije nešto što se podrazumeva u ovom svetu. Naravno, postoje mobilni telefoni sa optičkim zumom, ali oni više podsećaju na kompaktni fotoaparat sa mogućnošću telefoniranja nego obratno. Prvi mobilni sa 2x optičkim zumom je napravio Sharp još 2004. godine (Sharp V602SH), a zatim mu se ubrzo pridružio i Samsung sa modelom SPH-S2300 i 3x zumom. Današnji mobilni telefoni sa kamerom koji ima optički zum izgleda ovako:

 

 

samsung-galaxy-k-zoom-announcement-2014-02-450x344.jpg



 raspon od 24 – 240 (10x zum) i otvorom blende od f/3.1-6.3


Moram spomenuti i jedno krajnje zanimljivo rešenje za ovaj problem. Sony je ponudio DSC-QX10 Lens-Style Camera sa 18MP senzorom. Da, dobro ste pročitali… on i već ima svoj senzor, procesor, Wifi/NFC podršku i odeljak za SD karticu, ali ne poseduje ekran i standardne kontrole. Zapravo, nemoguće ga je koristiti bez mobilnog telefona ili tableta, odnosno Android ili iOS uređaja. Zanimljiv hibrid u svakom slučaju.

 

sony DSC-QX10.jpg

Sony  DSC-QX10 Lens-Style Camera


Treći nedostatak je manjak svetla. Senzor i objektiv na mobilnim telefonima, naprosto nisu sposobni u ovom slučaju da se nose sa manjkom svetla kao što to rade fotoaparati sa većim senzorom, odnosno svetlosno jakim objektivima. Podizanje ISO vrednosti takođe postaje kamen spoticanja, a posezanje za HDR kao rešenjem obično daje nestvarne boje, a usko je vezano i za strešenost. ’’Blic’’ kod mobilnih telefona, takođe nije briljantno rešenje … ali se kompromis može javiti u obliku ’’Photojojo Pocket Spotlight’’, kao dodatnog led osvetljenja.

 

Photojojo Pocket Spotlight.jpg


Od svoje pojave pa do danas, mobilni telefoni su napravili značajan iskorak van svoje osnovne funkcije, ali ujedno i veliki napredak. Najveći udarac će svakako podneti obični kompakt fotoaparati, dok će zakoni fizike zauvek mobilne telefone držati podalje od fotoaparata sa većim senzorom i većim objektivima. Ostaje mogućnost veštačke kreacije bokeha, ali cenim da će ona kao takva biti dobra samo onima koji ne znajući za bolje, takvo rešenje vide kao prihvatljivo. Sa druge strane, većina prosečnih korisnika mobilnog telefona kao fotoaparata, nije ni opterećena igranjem sa dubinskom oštrinom, baš kao što i nemaju pretenziju zalaska u umetničku zonu fotografije. Kažu da je najbolji fotoaparat onaj koji vam se u pravom trenutku nalazi pri ruci, što je uslovno rečeno… i tačno. Ono što značajno remeti balans u fotografskom svetu, jeste poimanje odnosa novinskih kuća naspram fotografa reportera. Svedoci smo pojave gde je sve veći broj fotografija potpisan kao ’’Photo: Printscreen’’, što značajno narušava autorska prava. Takvi snimci su zapravo istrgnuti frejmovi iz video snimka koji su slučajni prolaznici napravili na mestu događaja, i postavili na internet preko neke od društvenih mreža. Ovih dana smo imali prilike da gledamo snimke sa lica mesta, na kojima su se dogodili teroristički napadi, a koji su uglavnom preuzimani sa Twitera. Ti snimci su, pogodićete… napravljeni uglavnom mobilnim telefonima, i u suštini su tehnički odradili svoj deo poslao, prilično valjano. Postoje momenti kada sadržaj značajno stavlja formu u neki drugi plan, a skoro da nema onih koji će povući argument kvaliteta izlaznog rezultata u tom trenutku. Podsetimo se samo poslednjih trenutaka života Moamera Gadafija, koji su zabeleženi upravo mobilnim telefonom. Novinske agencije su prepoznale ovaj momenat, i bacile težište na pronalaženje brzog izvora bez obzira na tehnički kvalitet, dok su otpuštanja fotografa sve učestalija. Instant informacija, novindžije i žuta štampa na žalost preuzimaju primat na ovom našem informativnom nebu.
Ono što takođe bode oči jesu članci i uporedni testovi koji izlazne rezultate mobilnog telefona porede sa dSLR ili mirrorless fotoaparatima. Takva poređenja nisu daleko od onih gde ’’merimo’’ stepen poznavanja književnosti,  između učenika osnovne škole i profesora književnosti, tako što im damo da pročitaju prvi pasus u dnevnim novinama. Daleko od toga da mobilni telefon nije u stanju napraviti fotografiju, ali su takva poređenja krajnje neumesna pa ne bih ni davao previše značaja toj pojavi.


Sa druge strane, sve bolji izlazni rezultat kao i sveopšta prisutnost fotoaparata unutar mobilnih uređaja, u krajnjem ishodu daju i ogroman broj fotografija na internetu. Određen procenat njih zaslužuje pažnju, jer sa punim pravom mogu završiti i uramljene na zidu vašeg doma ili galerije. Ako pogledamo statistiku koju vodi Flickr, onda bi lista izgledala ovako:


1.    Apple, iPhone 6, iPhone 5s, iPhone 6s
2.    Samsung, Galaxy S5, Galaxy S6, Galaxy S4
3.    Canon, EOS 5D Mark III, EOS 6D, EOS REBEL T3i
4.    Nikon, D7100, D7000, D3200
5.    Sony, Xperia Z3, Xperia Z2, A6000
6.    Motorola, Moto X, Moto G, Moto G2
7.    HTC, One, One M8, One M9
8.    LG, G3, G4, G2
9.    Panasonic, DMC-FZ200, DMC-GX7, DMC-FZ1000
10.    Fuji, X-T1, X100T, X-T10

U prvi mah sam pomislio da tabela nije u redu, a najviše zbog rednog broja 5 na listi… ali kada sam video i mirrorless A6000 u nastavku, bilo mi je jasno da mobilni telefoni po brojnosti i zastupljenosti apsolutno dominiraju kao uređaji za fotografisanje.


Kada pogledamo tabelu najpopularnijih telefona, onda je nedvosmisleno jasno kako iPhone dominira:

 

flicr telefoni.JPG



Završiću ovaj tekst informacijom, da na našim prostorima postoje i kursevi fotografije koji za početak traže posedovanje mobilnog telefona ili fotoaparata, koji vas na kraju osposobljava da osim fotografisanja, naučite i korišćenje “selfi stika”, kao i Instagrama. Prethodno osnovno znanje rukovanja telefonom i/ili fotoaparatom, se podrazumeva.

Tagovi

Komentari

Podelite sa prijateljima!