Na prvi pogled... Nikon D750

TIMELINE

Usamljen u kategoriji kojoj pripada, čak i ne naročito dobar proizvod može postati primamljiv. Ukoliko se desi da je pri tome i odlično osmišljen, sjajno realizovan i pošteđen slabog kvaliteta, oko njega se stvara mit nepobedivosti, koji s vremenom teško bledi i naposletku, prelazi u – legendu.

Nikon D700, legenda koja živi i dalje, po mnogim parametrima postao je referenca. Neke njegove karakteristike su ga izdigle iz dosadnog proseka, neke ga učinile unikatnim, ali je njegova glavna i najsvetlija tačka bila pouzdanost, bez obzira što je slavu stekao zahvaljujući senzoru nasleđenom iz šampionskog D3. Aparat koji će u svakom trenutku moći da odgovori na sve zahteve vlasnika, bilo da je u pitanju hobi ili ozbiljan posao, lako postaje omiljen alat. D700 nam je doneo pristupačno 35mm digitalno SLR telo, prvo u Nikon aromi koje je običan smrtnik mogao da kupi, bez potrebe pravljenja finansijske konstrukcije ravne investiranju na berzi i zasigurno prvo koje je moglo da se meri sa vrhunskim DSLR „sportistima“ u budžet klasi. Naravno, nije samo senzor bio zaslužan za uspeh – tu su i ostali podsistemi koji su D700 promovisali kao najuniverzalnije DSLR telo, pa je i kasniji uspeh malo koga začudio.

Srećna priča sa tužnim krajem... to bi bio neki sažet opis sudbine ljubitelja D700-tke. Aparat koji je postavio temelje pristupačne akciono-reporterske fotografije u FF segmentu, nikada nije otišao u penziju i, čak i sada, kada već odavno nije na proizvodnoj liniji, drži cenu na tržištu polovnih i odoleva vremenu. Možda je legenda, kao i mnoge druge, samo rezultat mentalnog preoblikovanja činjenica, jer je pojedincima prvi susret sa 35mm digitalcem bio praćen upravo sa D700. A možda cela ova priča i ne spada u hiperbolu? Kako god, naslednika čekamo već godinama, a svaka sledeća najava iz Nikona, bila je praćena uzdasima ljubitelja Nikona D700 i iščekivanjima da bi naslednik mogao biti tu, iza ugla. Na žalost, to se do danas nije obistinilo. Uz niz manje ili više uspešnih, konceptualno veoma različitih 35mm DSLR-ova ovog proizvođača, priliku je dobio i model čiji naziv nepogrešivo asocira na slavnog pretka, ali uz očigledne razlike koje ga u startu diskvalifikuju kao direktnog naslednika. Kao ni mnogo puta do sada, ni ovaj put nije mudro donositi ishitrene zaključke. Pre svega zato što je Nikon i ranije pokazivao da se veoma uspešno može izboriti sa izazovima tumbanja u hijerarhiji proizvoda. Nikon D600 nije postao zvanični naslednik D700, a to nije uspeo ni nezvanično, u praksi. D610, iako takođe sjajan fotoaparat, takođe je ostao na istoj liniji, dok je D800 nešto sasvim drugačije. Baš kao i Df. D4s da i ne pominjemo. Pored čak četiri različita 35mm DSLR tela, delovalo je da mesta za još jedno jednostavno nema. A onda nas je Nikon počastio novim igračem! Predstavljamo vam – Nikon D750!

PAR DETALJA

Ostaćemo pri tvrdnji da D750 nije direktan naslednik D700, a da je to tako, naslutićete uvidom u tabelu karakteristika, gde smo novi model upravo uporediti sa više godina starom legendom, upravo vođeni idejom da će D750 biti očigledno rešenje za vremešne D700-tke:

Tehničke karakteristike: Nikon D750 u poređenju sa D700

Bez obzira na iznad izneseno, D750 ipak deli dosta rešenja sa starim modelom, što je ujedno i povod da većina novi aparat svrsta u kategoriju „nove generacije poznatog proizvoda“, pre nego u potpuno novu klasu. Istina je da niko (barem van Nikona) ne zna sasvim precizno kakav je status D750, ali realno gledano, to nije ni bitno. Aparat kao aparat, kakav god da je, ima očigledan cilj, a to su fotografije i, u novije vreme, video. Samim tim, ukoliko zadovolji najveći deo potreba vlasnika postojećeg D700, nema sumnji da će biti uspešan.

Senzor je najveće unapređenje za one koji su ostali na D700, a odoleli Nikonu D600 i njegovom blizancu D610. Broji tačno dvostruko više megapiksela nego što je imao D700 - 24 MP prema 12 MP i time ukazuje na ogroman tehnološki jaz! Međutim, garancije uspeha nema. Najzad, specifične potrebe korisnika starog D700 i jesu razlog njegove popularnosti. Ta grupa korisnika skoro horski viče „nije sve u rezoluciji“ i kao takva, bila je potpuno imuna na opšti delirijum u koji je fotografska javnost upala nakon premijere modela D800(E). Retro model, Df, nije se baš naročito dobro primio kod ove kategorije fotografa, jer je na neki način pokušao da pomiri nepomirljivo. Ipak, Nikon je u međuvremenu marljivo radio na još nekim aspektima unapređenja, a tu pre svega mislimo na dinamički raspon. ISO performanse se (naravno) podrazumevaju, a toj sferi su i najveća očekivanja postojećih vlasnika D700, jer je dotični aparat svojevremeno bio skoro apsolutni vladar tame. Uklanjanje AA/LP (Anti-Aliasing/Low-Pass) filtera smo očekivali bez naročite pompe, imajući u vidu da su gotovo sve klase Nikon DSLR-ova, izuzev D610, izgubile ovaj filter sa spiska. Zbog toga smo se iznenadili kada nas je dočekala informacija da Nikon D750 ipak ima AA filter, čime se sugeriše da unapređenje po klasama nije uniformno, već prilagođeno ciljnoj grupi korisnika.

Nedovoljna pažnja može navesti na zaključak da je autofokusni sistem identičan ranijem. I dok on zaista jeste baziran na starom autofokusnom sistemu, poseduje 51-u AF tačku i istih 15 krstastih, u praksi je unapređenje daleko od simboličnog! Vreme će pokazati koliko je ono dovoljno da impresionira inače veoma zahtevne vlasnike D700, ali smo mišljenja da će taj zadatak D750 ispuniti lakše nego što mnogi očekuju. Prvenstveno, povećan je raspon delovanja, pa će D750 uspeti da fokusira i u uslovima u kojima prethodnik nije mogao, pri čemu je minimalni otvor blende na kojem AF senzor funkcioniše, smanjen na f/8! Ovo poboljšanje direktno utiče na upotrebljivost niza objektiva u kombinaciji sa telekonverterima, što nikako nije zanemarljivo!. Sjajna dopuna će biti i senzor merenja svetla, koji raspoznaje lica u kadru, čime kompenzuje i eventualne greške u trajanju ekspozicije, kada vremena za korekcije jednostavno nema dovoljno, a i novi mod merenja – Highlight-weighted, mnogima će doneti veću efikasnost u radu.

Dimenzije tela će gotovo sigurno naići na kritiku jednog broja ljubitelja D700, jer navode na zaključak da je situacija još nepovoljnija po ruke potencijalnih vlasnika, nego što je slučaj sa D610. Ipak, prvi utisci koje D750 ostavlja tiču se upravo drastično povećane udobnosti, a ona je rezultat upadljivo dubljeg useka između rukohvata i bajoneta, čime je postignuta veća relaksiranost prstiju, jer za njih ima više mesta. Nikon se i dalje drži istog tipa (za mnoge veoma spornog kvaliteta) gumene obloge, a ona, uprkos svim manjkavostima, veoma dobro prijanja i pruža osećaj udobnosti i odsustva mogućnosti da aparat iznenada isklizne iz ruku.

Konstrukciono rešenje koje je primenjeno na telo, u najvećem delu podseća na ono što smo već videli na nekim APS-C i FF Nikon DSLR-ovima. U pitanju je kombinacija karbon-fibera i legure magnezijuma, koja osigurava povoljan odnos zaptivenosti, robusnosti i niske cene izrade. Istina, o poslednjoj stavci bi se mogla voditi polemika, pošto se D750 odlikuje ne baš previše niskom inicijalnom cenom, ali za prve dve stavke možemo garantovati istinitost tvrdnji, barem po iskustvima sa prethodnih aparata koji primenjuju dotična rešenja.

Upotrebljeni procesor nam je poznat od ranije, a pod nazivom Expeed 4 smo ga već imali prilike videti u par prethodnih modela. Poslednji put u Nikonu D810. Radi se o veoma brzom procesoru koji je potekao iz Nikona i koji je zaslužan za mogućnosti i performanse koje pružaju DSLR-ovi ovog proizvođača. Zadužen je za praktično sve – direktnu kontrolu svakog podsistema, njihovu međusobnu koordinaciju i, povrh svega – za osećaj agilnosti koji prati Nikon DSLR-ove i njihov softver. Kao što nas je Nikon navikao u poslednje vreme, novi procesor ide ruku pod ruku sa unapređenim video mogućnostima, a D750 ovde nije izuzetak. Iako ne donosi 4k podršku, D750 dodatno usložnjava situaciju u konkurenciji DSLR aparata sa mogućnošću video snimanja, te čini da Nikon polako na sebe skreće pažnju ljubitelja pokretnih slika.

Neke stvari nam se baš i ne sviđaju. Bez obzira što je u pitanju tek prvi kontakt s aparatom, realno je za očekivati da se naredne stavke ne mogu ispostaviti drugačijima nego što to sugerišu specifikacije. Na prvom mestu, to je bafer koji je, smatramo, morao biti malo većeg kapaciteta, kako bi ispratio očigledno primarnu namenu aparata, a to je akciona fotografija. Osim toga, na listi se može naći i maksimalna brzina zavesice, limitirana na „svega“ 1/4000s. Bez obzira što je identičan limit nametnut i D600/D610, koji su vremenom postali simboli jeftinih, a veoma upotrebljivih alatki (čak i ako izuzmemo kontroverze oko prljanja senzora na D600), a koji nije u većoj meri ugrozio njegov kapacitet da bude korišćen u profesionalne svrhe, smatramo da bilo kakva degradacija u odnosu na prethodnika (pod pretpostavkom da D700 možemo smatrati prethodnikom), jednostavno ostavlja neki gorak ukus.

Displej je polovično unapređen. Ova kvalifikacija možda deluje zbunjujuće, pošto je očigledno da viša rezolucija definitivno predstavlja poboljšanje, ali postaje jasnija kada pomenemo da je odnos stranica ostao 4:3 (Nikon je, ako izuzmemo D5300, očigledno uporan u svojoj nameri favorizovanja 4:3 odnosa, uprkos 3:2 odnosu stranica senzora), da je uklonjen senzor ambijentalnog svetla, te da je obrtni mehanizam krajnje sumnjive upotrebljivosti i kvaliteta. Podrobnijim testiranjem ćemo se potruditi da potvrdimo ili demantujemo iznesene zamerke, a u međuvremenu možemo pohvaliti i izuzetnu autonomiju koja je navedena u specifikacijama aparata, što se uklapa u trend koji je nedavno započeo D810, koji sa identičnom baterijom uspeva da izvuče znatno više snimaka od prethodne generacije. Jedna od zaslužnih komponenti za to je i displej, zbog upotrebljene RGBW umesto RGB matrice, što je rešenje koje smo imali prilike videti na D810, a više o njemu ćemo pisati u konačnom testu. I drugi ekran na aparatu je privukao naše kritike – statusni displej je upadljivo manji u poređenju sa onim na D610, ali je interesantno da neveliki obim informacija obuhvata skalu svetlomera – nešto što ni najbolji APS-C-ovi iz Nikona, pa ni jedan D610 iz FF kategorije, nemaju.

Trend koji je upravo Nikon spustio u mase – korišćenje dve memorijske kartice simultano, očekivano je zahvatio i D750, pa su ponuđena dva ravnopravna SD (Secure Digital) slota. Mnogima koji su bili u situaciji da u odsudnom trenutku izgube snimljene fotografije u toku rada, ovo je beskrajno vredna opcija. Zlobnici (ili realisti?) kažu da krah SD memorijskih kartica nije pod znakom pitanja – pod znakom pitanja je samo trenutak kada će se to desiti.

Grip je potpuno nov i zbog oblika tela nekompatibilan sa prethodnikom, a čak i bez probe možemo da konstatujemo da je šteta što je Nikon i ovaj put propustio priliku da reši jednu od većih zamerki ovom aspektu upotrebe – simultanom korišćenju po jedne baterije u telu i baterijskom gripu, umesto logičnijeg rešenja koje podrazumeva samo dve baterije u samom gripu.

I NEŠTO KONKRETNIJE...

Moramo priznati da saznanje da senzor nije naročito menjan u odnosu na D610 (u tehnološkom smislu) ne ohrabruje previše u pogledu očekivanih rezultata. A opet, više puta smo bili svedoci da tehnički okvir ne mora biti nužno vezan i za krajnji rezultat – D750 se u tom smislu itekako može razlikovati od prethodnika. Ipak, zaključke o tome ćemo, kao i mnogo puta do sada, kada je ovaj tip članaka u pitanju, ostaviti za kasnije. Za sada, neka provizorni ISO test bude samo „trag“ onome što ćemo analizirati u bliskoj budućnosti:

Snimci u punoj rezoluciji: LINK (ZIP: 93 MB)

Kao i uvek, nezahvalno je da bez direktnog poređenja vršimo bilo kakvu evaluaciju kvaliteta senzora, bilo u smislu detalja, bilo u smislu ISO performansi, pa ćemo ovaj članak privesti kraju mini galerijom semplova u punoj rezoluciji – tek da vam damo uvid u ono što se od D750 može očekivati. Do konačnog testa – uživajte!

* Zvanični materijal ustupio Nikon Corp. Ilustracije označene zvezdicom (*), vlasništvo su Nikon Corp., a prilagođene su od strane autora članka.

Zahvaljujemo se kolegi Aleksandru Careviću, kao i modelima iz galerije fotografija, na nesebičnoj pomoći prilikom izrade prikaza.

Dragan Stanojević
Tamara Martinović
© 2014 pcfoto.biz