Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 064/23-16-580
  • 065/23-16-580
  • Kontakt

Forumi naši nasušni

Ono što je nekada predstavljao BBS-a (Bulletin Board System),  danas u velikoj meri zamenjuju internet forumi. Oni zapravo i predstavljaju njihov logičan nastavak, a svoje zlatno doba proživljavaju u periodu od 2000. do 2010. godine. BBS je lagano otišao u penziju, bez i najmanje šanse da bude konkurentan aktuelnim trendovima, za razliku od internet foruma koji se još uvek uspešno bore sa socijalnim mrežama, poput fejsbuka, instagrama, tvitera i sl. Štaviše, korisnika interneta je bilo manje nego danas, ali je bitno naglasiti da su oni u početku bili više grupisani oko velikih foruma opšteg profila. Vremenom se ispostavilo da su takvi projekti preglomazni pa se vremenom topio kvalitet, a ujedno i popularnost foruma tog tipa. Princip moderisanja i vođenja takvih foruma je takođe jedan od razloga, kao i velika koncentracija stručno obrazovanih članova okrenutih ka nekom od podforuma, gde nisu imali organizacionu slobodu, i slobode za korak dalje. Tako je počelo grananje, odnosno osipanje članstva i formiranje desetina usko stručnih foruma, okrenutih nekoj od specifičnih oblasti. Tako smo dobili zajednice koje okupljaju web dizajnere, fotografe, audiofile i sl. da ne nabrajam dalje. Te novoosnovane zajednice su bile kompaktnije a članstvo je vezivalo zajedničko interesovanje za određenu oblast, pa je uglavnom sva komunikacija išla u tom smeru.


Stvar je u osnovi krajnje jednostavna. Ako znaš, dođi, podeli ili pomogni, ako ne znaš – potraži odgovor. Međutim, ljudska priroda je takva da i proste stvari uspešno zakomplikuje. Forumaški život je zapravo pun projekcija, koje objašnjenje za neke situacije  traži u realnom svetu. Nije lako nadomestiti boju i jačinu glasa, pa se ponekad napisano pogrešno rastumači. Tu se javlja i problem razumevanja iščitanog, pa primera radi, pojedina istraživanja govore da ljudi pravilno rastumače primljenu e-mail poruku u tek nešto više od 50% slučajeva, dok je druga polovina bila ubeđena da je ispravno razumela tu poruku. Sa druge strane, procenat onih koji pišu a da su ubeđeni u to kako će njihova poruka biti ispravno rastumačena iznosi skoro 80%. Zamislite onda kako je to na forumima, gde svi misle da su bili jasni u pisanju, kao što ovi drugi misle da su rastumačili tekst baš onako kako je pisac zamislio. Da stvar bude gora, i pored činjenice da je čitanje  neizbežno kada su forumi u pitanju, evidentno je da veliki broj članova zapravo i ne čita sve što je napisano. Velike teme su naročito osetljive na ovu pojavu, pa se obično pročita prva i poslednja strana, dok se sredina nekako podrazumeva kao nebitna. Priznali to ili ne, većini korisnika zapravo i nije stalo do onoga što su drugi napisali, već je prioritet ostaviti svoj trag, ma kakav on bio. Vremenom, počinjemo da reagujemo na autora posta, umesto da obratimo pažnju na to šta je pisao. Počinju da se formiraju i uske grupe, odnosno klanovi gde nema previše istupanja i protivurečnosti u stavovima. Tako dolazimo do toga da pojedini članovi počinju da podržavaju stav većine, čak i u slučajevima kada se lično ne slažu sa njima. Logičan sled je i organizovanje forumaških susreta, gde se zadržava kompaktnost takve grupe.

 

wrong.jpg

 

Hvala nepoznatom autoru karikature. Da, ume biti baš ovako


A moderatori? U osnovi, obaveza moderatora jeste da poštuje pravilnik i da ga sprovodi u praksi. Pravilnik podrazumeva pravila ponašanja učesnika u diskusiji, ali i da ujedno moderator usmerava tok diskusije u pravom smeru, kao i da obavlja tehničke detalje poput premeštanja tema, postova, brisanje i sl. Teorija kaže da, ukoliko su moderatori dobri – nema svađe na forumu. Ali to kaže teorija, dok se u praksi na moderatore svaljuje zamašan deo odgovornosti i posla. Sa druge strane, praksa govori da i moderatori mogu biti izvor problema, i da njihov ego ponekad bude generator sukoba. A i moderatori su nekada bili obični članovi koji su se na osnovu svojih interesovanja pridružili već postojećoj grupi, odabrali nik i namestili avatar. Kako bilo, moderatori uglavnom imaju širu sliku i više su obavešteni o dešavanjima, članovima, njihovim odnosima i ranijim radovima.


Sve do sada napisano je u neku ruku osmišljeno zapravo kao uvod, na temu kako doživljavamo forume, kako se odnosimo prema njima i kako se ponašamo dok diskutujemo.


Dakle, ustanovili smo da biramo forume koji odgovoraju našem interesovanju, hobiju. Razlozi mogu biti različiti, u zavisnosti da li tražimo rešenje za trenutni problem ili prostor za razmenu informacija,  diskusiju i u našem slučaju, predstavljanje fotografskih radova. Da bi ostali na forumu i uzeli značajnije učešće u njegovom radu, osoba najpre mora da se oseti prihvaćenom na neki način. Reakcija na koju naiđe, biće presudna za njegovo dalje prisustvo na forumu. Ako novopridošli član oseti da je primećen, i da utiče na tok diskusije u meri koja već prisutne članove motiviše da ga smatraju konstruktivnim, velike su šanse da će novi član i sam postati deo grupe. Fotografski forumi imaju tu prednost da novi član može zadobiti naklonost, poverenje i poštovanje tako što postavlja kvalitetne fotografije. Viđali smo članove koji za ceo svoj forumaški staž nisu izneli ni jedan stav, ili ostavili bilo kakav komentar. Smatrajući da fotografija vredi hiljadu reči, izabrali su taj vid komunikacije. Drugi će se opredeliti isključivo za komentarisanje radova drugih fotografa, dok će se neki najbolje snaći u diskusijama tehničkog tipa.


Već duži niz godina pokušavam da dokučim koji je najkompleksniji i najkomplikovaniji forum, barem što se tiče članstva. Fotografi ili audiofili, teško je razlučiti. Te dve grupe se uspešno prepliću godinama, pa nije retko da neko uzima aktivno učešće na oba tipa foruma. Jedan broj foto blogera, čak ima odeljak za audio opremu ili za muzička izdanja. Diskusije na temu foto ili audio opreme, već mogu imati zajedničke odlike u načinu iznošenja, zastupanja i branjenja stavova. Ali postaviti fotografiju, i primiti kritiku… to je već nešto drugo.


Fotograf je snimio fotografiju, obradio je i odlučio da je TO zapravo TO. Iz njegovog ugla, ona je dobro eksponirana, dobro je kadrirana, horizontale i vertikale su u vinklu… boje su dobre, pa i sam izbor motiva na kraju krajeva. Takva fotografija se sa nekom dozom ponosa postavlja na forum. E, sada se postavlja pitanje, šta on očekuje kao povratnu informaciju. Retki su oni koji postavljanje fotografija posmatraju kao prezentaciju na izložbi gde je ona je takva kakva jeste, isprintana i uramljena. Zašto bi njega zanimala bilo kakva kritika u nekom tehničkom smislu? Možda ga više zanima kakav je utisak prenela fotografija i kako je shvaćena priča? Međutim, fotografski forumi ne vrve od akademski školovanih umetnika, spremnih da analiziraju fotografiju na način sličan onom koji čujemo na otvaranju neke izložbe. Više je izvesno da će komentar biti više usmeren na tehničke detalje, od izbora žižne daljine, eksponiranosti ili obrade uopšte. A priznaćemo, ta eksponiranost i podeksponiranost skaču po živcima baš kao onomad, sugestije o donjim i gornjim lagama. A i taj horizont… zašto mora biti ravan? I kako to mislite… isprane boje? Komentar za komentarom,  a ego sve u težoj situaciji. Ko ste pa vi da meni solite pamet, kako se fotografiše???… zapitaće se autor.

 

keyboardwarriors.jpg


A sve to zavisi od temperamenta autora i uopšte, razloga zbog kojeg je postavio fotografiju. Ako je početnik, svestan svog neznanja… onda će ćutke upijati svaki komentar, i naknadno postavljati pitanja kako bi do kraja razjasnio problem. Biće tu komentara koji ga mogu poterati da kroz google potraži koju reč više. Stariji članovi već pomalo mogu zvučati nadrndano, jer se eto pojavio još jedan početnik… ponekad začuđeni kako posle toliko godina, uopšte ima još početnika… a oni su toliko toga već ispisali na tom forumu. A možda samo tako  ’’zvuče’’, jer ako se vratimo na početak ovog teksta, setićemo se da na forumu imamo pisanu reč, a ne boju i jačinu glasa, kao i da pomalo patimo od nejasnog pisanja i razumevanja iščitanog. Ukoliko je istrajan u svojoj želji da napreduje, on neće obraćati pažnju na te anomalije, stroge i prevejane forumaške džombe ili trolove – ’’univerzalne stručnjake’’. Ovo ipak nije samo teorija, jer nije retka pojava da se od apsolutnog početnika, u periodu od par godina napravi suvi profesionalac koji zarađuje od fotografije. Forumi imaju sačuvanu bazu svi postova, pa je ponekad pravo zadovoljstvo vratiti se u rane početke nekog člana, sada već ozbiljnog fotografa. Ima li šta lepše nego konstatovati da je neka tvoja reč usmerila i pomogla u nečijem fotografskom razvoju?


Ali šta sa onima koji nemaju baš previše takta u slušanju kritika? Pa ništa, najpre će podizati tenziju sve dok ostatak članstva ne shvati da je najbolje ništa ne komentarisati. Loša stvar ovakvog pristupa je u tome što se negde izgubi osećaj za razlikovanje takvih od onih koji su spremni na kritiku. Tu se lako dođe do generičkog tapšanja po ramenu za svaku objavljenu fotografiju. Kada vidite evidentno lošu fotografiju u svakom mogućem smislu, a iza nje sijaset komentara u stilu: ’’Bravo’’, ’’Samo nastavi tako’’, ’’Sjajno’’, ’’Super’’ i sl. onda znajte da je forum u nekom skorijem periodu preživeo mali nuklearni forumaški rat, i da su svi krenuli linijom manjeg otpora. Obično izbije globalni sukob koji se završava odlaskom nekoliko članova, uz jednog ili dva koji su viđeniji. Ovi, viđeniji su razočarani načinom diskusije, razmenom uvreda i sl. šokirani činjenicom da su tu uopšte i obitavali. Preostalo članstvo previja rane, i do neke sledeće detonacije, pažljivo bira reči kako ne bi uvredili nekoga. A zapravo, taj period je najgori za fotografe početnike, jer dobijaju lažne kritike, i počinju preozbiljno da shvataju sami sebe. Nos počinje da se izdiže do neslućenih visina, pa će u nekom momentu dobiti iskren komentar koji će im ’’srušiti sneška’’ do temelja. Tada kreću pripreme za sledeću detonaciju atomske bombe, i tako u krug. Naravno, treba izuzeti radove onih kojima naprosto i ne možeš reći ništa osim: BRAVO!!! Ali, to je valjda jasno, čim pogledate fotografiju. Zar ne?


Setićemo se priče sa početka gde se opšti forumi urušavaju, a iz njega izdvajaju usko stručno definisani forumi. Ovde možemo imati situaciju da se jedan deo članstva izdvoji, i napravi isti takav usko stručni forum u nadi da će kod njih biti bolje. Na žalost, neće! Nakon idiličnog početka, za koju godinu i njih čeka identična sudbina. Dobra stvar u tim slučajevima jeste činjenica da neki članovi dobiju prostora, pa internet zajednici pruže sadržaj koji nije imao prilike da se predstavi na starom forumu. Ostaje samo pitanje energije i istrajnosti.


Pitanje komentarisanja fotografija nije baš jednostavno.  Postavlja se pitanje, ko komentariše, sa koliko iskustva, i sa kojim  referencama. Manje više kreće se od osnovnih stvari koji su opšte poznate, pa će one možda biti sasvim dovoljne. Kako bilo, treba biti umeren i pažljivo birati reči, bez ličnih primesa i karakteristika, fokusiran isključivo na fotografiju. Čim zađemo u ocenu znanja i umeća, imamo ogromnu šansu da zapalimo iskru netrpeljivosti. A tada prestajemo da čitamo napisano, već post negativno doživljavamo čim vidimo ime autora.  Pazite kako komentarišete! I vi ste nekada bili početnik.
Tehničke rasprave? U osnovi, tu bi stvari trebale biti crno bele, jasne kao dan jer postoje jasno definisane tehničke karakteristike i zvanični pisani tragovi. Međutim, nije. Na svu sreću, sve je manje ostrašćenih diskusija tog tipa. Epski sukob titana Canon vs Nikon, razvodnjen je gerilskim lokalnim mirrorless ratovima, gde poput frakcija i milicija na bliskom istoku ne shvatate baš najbolje, ko je kome pretnja. Tehnika je napredovala u meri gde nije baš jasno razgraničeno zašto je A bolje od B, osim u nekom pogledu ergonomije ili vizuelnog identiteta.


Rasprave o načinu obrade? One su opet ograničene na uži broj članova, jer većina ipak spartanski obrađuje fotografije, ili u najboljem slučaju koriste neki plugin. Dobro je da postoje, ali bih rekao da se najkorisniji tutorijalni ipak nalaze na sajtovima gde se pregled takvog sadržaja naplaćuje. Pravljenje tutorijala iziskuje mnogo vremena i znanja, pa se po forumima uglavnom nalaze tek neki osnovni saveti.
O forumima se može još puno pričati, ali se nadam da sam preneo neku osnovnu sliku šta se može očekivati  i kako izvući maksimum iz njih. Takođe, nadam se da će neki shvatiti kako se treba ophoditi prema drugima i na koji način valja komentarisati.

 

bomb.jpg

Pazite šta pišete!


I pored činjenice da su mladi danas više okrenuti socijalnim mrežama, mišljenja sam da stručni forumi nisu u krizi. Na fejsbuku siguno nećete saznati ni detalj onoga što može pružiti forum, niti postoji organizovana baza i pretraga pojmova. Stručni forumi nisu ni pre 10 značajno briljirali sa posetom i brojem postova. Njihova snaga upravo i leži u tom malom odabranom članstvu koje na ovaj ili onaj način ostavlja pisan trag, koji će biti koristan nadolazećim generacijama. Primetio bih da na ovim našim forumima, prosečni aktivni učesnik ima više od 40 godina, što na neki način sugeriše kako možemo očekivati sve konstruktivnije diskusije i smirenije tonove. Ili ćemo sa godinama postati sve džangrizaviji? Ko će ga znati.
 

Tagovi

Komentari (3)

avatar

Zoran Rodic


Zoran Rodic | 20. Dec, 2016, 09:49

Hvala! Pa eto, drug general nas potera da malo analiziramo gde smo, i sta radimo. U svakom slucaju, zivopisna smo mi skupina. ;)

avatar

igortehno


igortehno | 18. Dec, 2016, 23:33

A, svaka ti cast :) procitao sam svaku rijec...
Svaka rijec je na mjestu, tako da, evo ja cu:
BRAVO :)

avatar

Zoran Rodic


Zoran Rodic | 18. Dec, 2016, 19:39

[font=arial>[size=10pt>Ono što je nekada predstavljao BBS-a (Bulletin Board System),  danas u velikoj meri zamenjuju internet forumi. Oni zapravo i predstavljaju njihov logičan nastavak, a svoje zlatno doba proživljavaju u periodu od 2000. do 2010. godine. BBS je lagano otišao u penziju, bez i najmanje šanse da bude konkurentan aktuelnim trendovima, za razliku od internet foruma koji se još uvek uspešno bore sa socijalnim mrežama, poput fejsbuka, instagrama, tvitera i sl. Štaviše, korisnika interneta je bilo manje nego danas, ali je bitno naglasiti da su oni u početku bili više grupisani oko velikih foruma opšteg profila. Vremenom se ispostavilo da su takvi projekti preglomazni pa se vremenom topio kvalitet, a ujedno i popularnost foruma tog tipa. Princip moderisanja i vođenja takvih foruma je takođe jedan od razloga, kao i velika koncentracija stručno obrazovanih članova okrenutih ka nekom od podforuma, gde nisu imali organizacionu slobodu, i slobode za korak dalje. Tako je počelo grananje, odnosno osipanje članstva i formiranje desetina usko stručnih foruma, okrenutih nekoj od specifičnih oblasti. Tako smo dobili zajednice koje okupljaju web dizajnere, fotografe, audiofile i sl. da ne nabrajam dalje. Te novoosnovane zajednice su bile kompaktnije a članstvo je vezivalo zajedničko interesovanje za određenu oblast, pa je uglavnom sva komunikacija išla u tom smeru.


Stvar je u osnovi krajnje jednostavna. Ako znaš, dođi, podeli ili pomogni, ako ne znaš – potraži odgovor. Međutim, ljudska priroda je takva da i proste stvari uspešno zakomplikuje. Forumaški život je zapravo pun projekcija, koje objašnjenje za neke situacije  traži u realnom svetu. Nije lako nadomestiti boju i jačinu glasa, pa se ponekad napisano pogrešno rastumači. Tu se javlja i problem razumevanja iščitanog, pa primera radi, pojedina istraživanja govore da ljudi pravilno rastumače primljenu e-mail poruku u tek nešto više od 50% slučajeva, dok je druga polovina bila ubeđena da je ispravno razumela tu poruku. Sa druge strane, procenat onih koji pišu a da su ubeđeni u to kako će njihova poruka biti ispravno rastumačena iznosi skoro 80%. Zamislite onda kako je to na forumima, gde svi misle da su bili jasni u pisanju, kao što ovi drugi misle da su rastumačili tekst baš onako kako je pisac zamislio. Da stvar bude gora, i pored činjenice da je čitanje  neizbežno kada su forumi u pitanju, evidentno je da veliki broj članova zapravo i na čita sve što je napisano. Velike teme su naročito osetljive na ovu pojavu, pa se obično pročita prva i poslednja strana, dok se sredina nekako podrazumeva kao nebitna. Priznali to ili ne, većini korisnika zapravo i nije stalo do onoga što su drugi napisali, već je prioritet ostaviti svoj trag, ma kakav on bio. Vremenom, počinemo da reagujemo na autora posta, umesto da obratimo pažnju na to šta je pisao. Počinju da se formiraju i uske grupe, odnosno klanovi gde nema previše istupanja i protivurečnosti u stavovima. Tako dolazimo da pojedini članovi počinju da podržavaju stav većine, čak i u slučajevima kada se lično ne slaže sa njima. Logičan sled je i organizovanje forumaških susreta, gde se zadržava kompaktnost takve grupe.>>> nastavak na blogu

[/size>[/font>


[center>[center>
[/center>[/center>

Podelite svoja iskustva ili postavite pitanje

Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Forumi naši nasušni

Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.

Podelite sa prijateljima!