Prva i najbolja opcija, odnosno inicijalna kapisla za kupovinu objektiva jeste jasno izražena potreba. Kada je posao u pitanju tu nema dileme, jer se kupuje ono što nedostaje, a dileme mogu ići samo u smeru odabira među sličnima.
Kako to obično biva, najlakše i najprostije rešenje ne rešava problem, jer nemaju baš svi jasno izražene potrebe, već su u fazi lutanja. Učenje na tuđim greškama, odnosno iskustvima ovde očigledno ne daje rezultat, pa je sve okrenuto ka ličnom iskustvu. Realno gledano, ne možemo ni zameriti na tome jer je malo onih koji na početku svoje fotografske pustolovine znaju šta koji objektiv nosi sa sobom. Uostalom, svi znaju kako izgleda Ajfelova kula, pa opet kreću put Pariza da je vide svojim očima. E tako vam je i sa objektivima. Slično.
''Rupu'' valja nečim zapušiti, zar ne?
Druga karika u lancu je novac. On pravi razne dileme, počev od one poznate: ’’Skupio sam nešto novca, pa bih kupio neki objektiv… imate li predlog… koji?’’, pa do malo određenije dileme: ’’Potreban mi je makro objektiv, pa imam dilemu između Canon EF 100mm f/2.8 Macro USM za 540 evra, ili da dodam još novca pa se ispružim za Canon EF 100mm f/2.8L Macro IS USM od 880 evra?’’. Svote novca koje se izdvajaju za foto opremu nisu male, dok sa druge strane više uloženog novca se može višestruko vratiti kroz upotrebnu vrednost, kvalitet izlaznog rezultata i zadovoljstvo pri upotrebi, odnosno manjkom servisnih problema.
Treća dilema ide u smeru odabira APS-C ili Full frame objektiva. Zavisno od brenda, ova dilema može biti ozbiljna. Korisnici micro four thirds mirrorless sistema nemaju tu dilemu, baš kao ni Fuji vlasnici sa svojim APS-C senzorima. Generalno, najveću dilemu imaju korisnici Canon, Nikon ili Sony sistema, jer oni u svojoj ponudi imaju APS-C i Fullframe senzore i objektive. Kupovina Canon objektiva koji nosi oznaku EF-S vas vezuje za APS-C senzor, dok bi prelazak na veći format senzora učinio takav objektiv neupotrebljivim na njemu. Ako mislite da jednog dana pređete na full frame senzor, možda je najbolje da od početka krenete sa nabavkom i odgovarajućih objektiva za njih, jer će oni odlično raditi i na manjem senzoru. Obratno, NE!!
Novo ili polovno?
Stara dilema, ali ne i nepremostiva. Na sreću, tržište polovne robe je dosta razvijeno, a kako su fotografi uglavnom svesni vrednosti svoje opreme, vrlo je brižljivo čuvaju. Kada kupujete polovnu robu, potrudite se da je nabavite od nekog ko vam je koliko toliko poznat na neki način, makar preko foruma i sl. Na taj način znate da li je objektiv bio u funkciji beleženja porodičnih dešavanja, ili je bio na svadbama. Fizička oštećenja su prvi pokazatelj da je bilo udaranja i padanja, što na kraju možda rezultira manjom oštrinom ili nekom drugom optičkom anomalijom. Svakako, ponesite fotoaparat sa sobom pa isprobajte na licu mesta, i ukoliko ste u mogućnosti pregledajte fotografije preko laptopa ili tableta na licu mesta. Tako izbegavate neprijatna iznenađenja.
Žižna daljina, zum ili prajm
Još jedna stara dilema, koja je usko vezana za vašu neodlučnost ili želju da se sa što manje novca izvuče što više. Pristupačni zumovi su obično manje svetlosno jaki od prajmova, dok će ovi drugi nuditi obično lepši bokeh, ali će takođe iz vas kao fotografa izvući najviše. Generalno, rad sa prajmovima je lako donekle simulirati tako što će te fiksirati žižnu daljinu na neku vrednost, i fotografisati najmanje 2 nedelje. Tako spoznajete rad sa jednom žižnom daljinom. Ali, svetlosna jačina nije sve i ne igra uvek glavnu ulogu. Bitka se vodi između širokog i ultra širokog raspona, srednjeg ili telezum raspona, a kako još nisu napravili 10 – 300mm objektiv, biće da dilema opstaje. Usko profilisani fotografi imaju manji problem u odabiru, pa će fotograf ptica imati manju dilemu od početnika kome je glava kao suncokret, spremna da se očas okrene u drugom smeru.
Ako novac nije problem, brutalno rešenje uvek levitira kao opcija
Subjekt fotografisanja, ili… buduća namena objektiva
Ukratko rečeno, morate znati da li vas zanima portretna fotografija, landscape, macro, arhitektura, ulična fotografija ili slično, pa se prema tome odrediti. To nas vraća na početak teksta, i ovde morate biti jasno određeni. Naprosto, nema vam druge, a ukoliko niste sigurni najbolje je novac staviti pod jastuk do prve jasne vizije. Ugledajte se na makro fotografe, oni tačno znaju šta žele. A vi?
Gabariti
Ovaj detalj je od skoro ponovo postao bitan. Tržište mirrorless fotoaparata je nastalo na temeljima potrebe za manjim dimenzijama opreme. Nositi 1 kg opreme u odnosu na 4 kg i nije toliko loša ideja ukoliko postižete odličan izlazni rezultat. Međutim, od skoro smo svedoci pojave objektiva za mirrorless koji imaju skoro 900g pa i 1,5kg, koji u svojoj osnovi obesmišljavaju prelazak na manji sistem. Sa druge strane, imamo pojavu jako moćnih ’’palačinka’’ objektiva za dSLR sistem, koji sasvim nezasluženo bivaju skrajnuti, poput EF 40mm f/2,8 STM. Ovo nas vraća na pažljiv odabir sistema koji imate nameru koristiti, i prema tome pristupiti nabavci objektiva. Drugi bitan detalj oko gabarita, jeste i odgovarajuća veličina filtera, pa oni veliki mogu preći i cenu od preko 100 evra. Zaštitni ili CPL filter imaju cenu usko vezanu za veličinu, pa povedite računa i o tome.
Kvalitet, zaptivenost, izrada i autofokus
Jako bitna stavka, na koju svakako da treba obraćati više pažnje. Kada uzmete u ruke neki objektiv, pokušajte da ga zamislite kako će izgledati za dve ili tri godine. Da li će guma na fokus prstenu izbledeti, ili će se metalni delovi izguliti… to su detalji koji će vam otežati prodaju jednog dana ili ga vama učiniti neprikladnim za upotrebu. Nije svejedno da li se zum prsten vrti glatko ili zapinje, baš kao što valja obratiti pažnju na veličinu fokusnog prstena za manuelno fokusiranje. Naravno, isprobajte AF, njegovu preciznost i brzinu. Oslušnite, možda vas bude nervirao zvuk AF motora kod nekih starijih modela. A možda na vašem fotoaparatu AF ne radi identično kao na drugom modelu. Zaptivenost je takođe jedan simpatičan i koristan detalj. Sve je više zaptivenih fotoaparata, pa i objektiva koji se lako sa njima mogu upariti. Fotografisanje po kiši može biti zanimljivo.
Stabilizacija
Treba li vam stabilizacija? Još jedna stvar o kojoj valja razmisliti, a usko je vezana za vaše potrebe. Ukoliko fotografišete u uslovima gde ne manjka svetla, ili koristite rasvetu odnosno blic, odabir nestabilisane verzije u odnosu na stabilisanu vam može uštedeti koji evro. Sa druge strane, ako vam manjka svetla, stabilizacija baš kao i velika blenda mogu biti jako korisni u pozorištu ili na koncertu. Neki brendovi nude stabilizaciju na senzoru, poput Sony i Pentaxa što u svakom slučaju olakšava stvar.
Brand name ili third party objektiv
U osnovi, najbolje će raditi Canon objektivi na Canon fotoaparatu, baš kao i Nikon na Nikonu. Međutim, njihovi razvojni timovi kriju neke detalje kao zmija noge, pa dolazimo do činjenice kako su third party objektivi skloniji mašenju fokusa nego brand name, odnosno OEM (Original Equipment Manufacturer). To naravno, ne mora biti univerzalni problem, baš kao što ni kontrola kvaliteta nije jednaka za svaki primerak. Third party proizvođači po nekom nepisanom pravilu, imaju labaviju kontrolu kvaliteta ali se mora priznati da pojedini brendovi podižu lestvicu sami sebi. Sigma je najbolji primer, kako stvari mogu krenuti na bolje u svakom pogledu. Servisna mreža je takođe bitan detalj, jer Canon i Nikon uglavnom elegantno rešavaju problem kvara. Sa druge strane, vas kao krajnjeg kupca i ne zanima naročito kako će vaš Fuji, Sony, Olympus , Sigma ili Tamron doći do ovlašćenog servisa čak i u nekoj drugoj zemlji, ukoliko to reši problem na brz i zadovoljavajući način.
Dobar izbor, zadovoljstvo u fotografisanju
Sve u svemu, mislim da ste i sami do sada spoznali kako je fotografija skup hobi, odnosno zanimanje. Opremu valja pažljivo birati, a prema potrebama i finansijskom stanju. Univerzalni savet ne postoji, ali se nadam da je ovaj tekst makar malo skrenuo pažnju početnicima na neke detalje. Uostalom, stara poslovica kaže: Ne može da svane pre zore! … tako da je moguće da neke stvari ipak morate da prođete sami.