Koliko dobro morate da se zagledate da bi uočili razlike između dva fotoaparata? Ako ste kojim slučajem ljubitelj hevi metal muzike, vrlo je verovatno da vam sav jazz zvuči jako slično i da tu nema baš neke preterane razlike između izvođača. Isto važi i obratno, a samo će bliže upućeni prepoznati razliku unutar nekog muzičkog pravca, pa čak i secirati kompletan opus nekog od izvođača. Posmatrajući stvari na ovaj način, verujem da su većini ljudi svi fotoaparati identični, sa nekom grubom podelom na male i velike. dSLR fotoaparati su klasifikovani već dugi niz godina, a od skoro su se u priču umešali i mirrorless modeli, koji opet… imaju neku svoju podelu. Nekome ko povremeno prati dešavanja u foto industriji, stvari ni malo jednostavne za posmatranje.
Dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja i fantastičan napredak na polju senzora, pa će tačno prepoznavanje izlaznog rezultata biti nemoguća misija za mnoge. Oduvek sam se divio ljudima koji tvrde da na prvi pogled prepoznaju i prave razliku između fotografije napravljene APS-C, odnosno full frame senzorom. Ovo ne znači da razlike ne postoje, već da prepoznavanje ne ide baš tako lako kao što neki misle. Međutim, neminovno je da prosečan kupac u jednom momentu shvati kako je senzor najmanje problematičan detalj u izboru pravog fotoaparata, a da je nužno ozbiljno sagledati i neke druge aspekte. Da je tako, svedoči i činjenica da se neki senzori godinama ’’vuku’’ kroz osnovnu ponudu, pa tako čak i vrapci na grani znaju za Canonski 18mp ili Fuji 16mp X-trans senzor. Sa druge strane, neka razlika ipak mora da postoji. Pardon, ne mora… jer smo bili svedoci modela za koje smo bili ubeđeni da im je u novoj iteraciji samo promenjen stiker sa imenom (Canon 650d/700d, 750d/760d – da ne bude zabune), ali hajdemo da se ipak pozabavimo normalnijim delom priče.
Poslednji u nizu ’’identičnih’’ a dijametralno različitih fotoaparata, jesu dva vodeća Fuji mirrorless modela koji dele identičan senzor, procesor i firmware. U pitanju su Fuji X-Pro2 i Fuji X-T2, gde oba fotoaparata nose titulu ’’flagship’’ modela, odnosno sam vrh ponude. Možda će vam pomoći paralela sa lampama, koje u osnovi imaju identičnu sijalicu, fasung i potrebnih 220 volti, dok mi izbor pravimo na osnovu abažura, veličine, dizajna ili toga da li je u pitanju stona, odnosno zidna.
Odmah primećujemo razliku u dizajnu i ergonomiji, pa shvatamo da su oba modela targetirala različite kupce. X-Pro2 je nesumnjivo svoj vizuelni identitet izgradio po ugledu stariji model - Fuji GSW690II, sa jakim osvrtom na Leica rangfindere novije generacije. Sa druge strane, Fuji X-T2 neguje određenu dozu retro rešenja, i to najviše u odnosu prema manuelnim kontrolama. Međutim, i pored toga evidentno je da za uzor ima Canon 7dmk2, i da time zapravo u mirrorless svetu zauzima mesto koje pomenuti Canon ima u dSLR svetu. APS-C senzor, upakovan u ergonomski za ruku prijatno telo, sa mogućnošću dodavanja gripa sa baterijama, i sa vrhunskim AF performansama.
Ali, krenimo redom:
Tražilo u svakom slučaju predstavlja jednu od osnovnih razlika između ova dva fotoaparata. Fuji X-Pro2 u najvećoj meri i jeste to što jeste, zahvaljujući prisustvu optičkog tražila, odnosno hibridnog. Fuji X-Pro2 neguje tradiciju rangefinder fotoaparata, ulazeći tako u mali broj digitalnih fotoaparata koji to danas poseduju. Ono ima svojih prednosti ali i mana, pa će konačna odluka zavisiti od afiniteta. Fuji X-T2 poseduje samo elektronsko tražilo, ali vrhunsko. Njegovo uvećanje od 0,77x je impresivno čak i poređenju sa Canon EOS-1D X modelom. Novo elektronsko tražilo je podiglo lestvicu i po pitanju osvežavanja slike, pa se doseglo do 100 fps. Fuji X-Pro2 ima 85fps, a lagovanje i blinkajući crni ekran pri rafalu postaju prošlost za elektronska tražila.
Drugi detalj se odnosi na LCD ekran, koji je kod X-Pro2 modela fiksiran a pokretan kod X-T2. Štaviše, Fuji je prevazišao klasičan tilt, i prešao na ekran pokretan u 2 strane. Sličan pristup smo videli u slučaju Pentax K1 modela sa njegovim "Cross-Tilt" ekranom. Oba fotoaparata nemaju ekrane osetljive na dodir, što je i logično jer bi to verovatno unosilo konfuziju uz već pregršt manuelnih komandi.
Nešto ozbiljniji adut ide u smeru mogućnosti koje pruža autofokusni sistem. Za AF sistem koji poseduje X-Pro2, slabo da se mogu pronaći mane, ali X-T2 očigledno da ima ponuditi nešto više. Broj fokusnih tačaka kod X-T2 modela je 325 je nešto veći u odnosu na 273 koje nudi X-Pro2. Algoritam je kompletno drugačiji, ali će novi firmware za X-Pro2 donekle izjednačiti stvari. Kažem donekle, jer će napredna podešavanja za AF-C mod ostati privilegija za X-T2, i on u najvećoj meri liči na Canon napredna podešavanja ovog dela. Generalno, to i jeste logično jer ako pođemo od osnovne namene i izbora objektiva shvatićemo da X-Pro2 nije ni predviđen za sport i brzu akciju, kao i da nije baš najbolje rešenje za velike objektive. X-Pro2 je nekako više usmeren ka manjim svetlosno jakim prajmovima, dok Fuji X-T2 ergonomski bolje podnosi veće objektive, naročito ako mu se doda battery grip. Uz postojeći brz AF sistem, pojačanu autonomiju rada i mogućnost lagane upotrebe većih zum objektiva, ovo zaista postaje mašina sposobna za hvatanje brzih kretanja.
Video nikada nije bio detalj na koji je Fuji obraćao previše pažnje, pa čak i sada kada nudi 4K video snimanje, on ne nudi prepoznatljivi crveni REC taster. X-Pro2 je očigledno sposoban da izvuče 4K video, ali na njegovo odsustvo su uticala dva razloga. Osnovni razlog su istraživanja koja su ukazivala na činjenicu da je vlasnicima takvog modela veoma malo stalo do video mogućnosti, što se uopšteno odnosi i na sve Fuji korisnike. Drugi problem je pregrevanje senzora pri snimanju, što bi se generalno moglo rešiti ali na način koji bi podrazumevao drugačiji vizuelni identitet. U tom slučaju… previsoka cena. Fuji X-T2 jeste napravio veliki iskorak u video mogućnostima Fuji mirrorless fotoaparata, ali cenim da bi tu još trebalo dosta toga da se uradi. Pokupiti podešavanja od Sony A6300 modela, napraviti više širih prajmova sa stabilizacijom i uopšte poći putem koji forsira Canon sa svojim STM objektivima. Koliko to uopšte zanima Fuji i njegove korisnike, pokazaće vreme.
Vizuelni identitet je svakako prvi i najupečatljiviji detalj koji uočavamo kao razliku između ova dva modela. Fuji X-Pro2 ne predviđa grip sa dodatnim baterijama, što je samo još jedan pokazatelj koliko je vizuelni identitet bitan pri izboru. Fuji X-T2 poseban točkić za kontrolu ISO vrednosti, što je po mojem mišljenju daleko bolje rešenje nego postojeće na X-Pro2. Baterija koja pogoni ova dva modela je identična, a kada govorimo o podršci za memorijske kartice, onda je i ovde Fuji X-T2 u blagoj prednosti jer za razliku od X-Pro 2 daje podršku za UHS-II na oba slota.
Kao što vidimo, moguće je napraviti dva sasvim različita fotoaparata, čak i ako dele isti senzor, procesor, firmware… pa čak i donekle AF mogućnosti. Fuji X-Pro2 aposlutno nema takmaca, osim u daleko skupljim Leica rešenjima. Sa druge strane Fuji X-T2 pretenduje da postane definitivno najbolji APC-C mirrorless fotoaparat, koji je sposoban da se uhvati u koštac sa velikim delom dSLR ponude. Kako bilo imamo ispred sebe dva izvanredna fotoaparata, sa jasno definisanim razlikama, gde je dilema o izboru nepostojeća. Samo treba spoznati svoje potrebe, i odgovor je tu.