Inspiracija - Marko Šušnjar

Sa ove vremenske distance, mogu slobodno primetiti da su fotografija i turizam zapravo, na neki način vršnjaci. Između dagerotipije 1839.  i otvaranja prve turističke agencije, u Londonu pod imenom ‘’Cook’’ 1851. zaista nema puno godina razlike. Od tada, pa do danas turistička fotografija, iako ne predstavlja samostalan fotografski žanr, ima svoj kontinuirani napredak koji je usko vezan za razvoj foto opreme. Postoje čak i istraživanja iz onog doba koja povezuju drastičan porast turizma u Engleskoj sa pojavom Kodakovih kamera. Turističku fotografiju možemo podeliti u dve kategorije: onu koju prave turisti i onu koja je deo promotivnog materijala. Nama je svakako, daleko zanimljiviji ovaj prvi slučaj koji je možda najbolje definisao Donald Horne, u svojoj knjizi 'The great museum : the re-presentation of history'  kada tvrdi da je 'fotografija suštinski deo turističkog iskustva, jer dozvoljava da preobratimo mesta koja posećujemo u znakove koje zatim možemo da posedujemo.'

Međutim, ovo nije članak o turističkoj fotografiji već o Marku Šušnjaru, koga upravo prepoznajemo po ovom tipu  fotografije. Do sada smo već naučili da kad vidimo novu temu od Marka na forumu, unapred znamo da obiluje fotografijama sa nekih zanimljivih lokacija.  Razlog za ulazak u fotografske vode, Marko pronalazi u zauvek izgubljenim detaljima i motivima, poput jedne stare i trošne kuće koju je srušila ljudska ruka. Gledajući kako bager radi svoj posao, shvatio je da se nalazi u ulici koja ga po malo čemu podseća na onu u kojoj je odrastao, i da je ta trošna kuća austrougarskog stila postala još samo jedan u nizu iščupanih detalja iz njegovog sećanja. Kako Marko kaže: ‘’Život je samo skup uspomena, a da je fotografija najbolji način da te uspomene ne izblede u magli, i zapitao se da li išta na svetu vremenom toliko dobija na vrednosti kao fotografija...? Mogućnost da se da licni pečat svemu tome i da se zabeleži prostor i vreme onako kako ga mi vidimo i osećamo, svemu tome daje jednu neprocenjivu vrednost i postaje moja ideja vodilja kroz ceo fotografski put.’’
Do tada, fotoaparat je posmatrao kao još jednu tehnološku igračku a nije ni imao poseban odnos prema fotografiji. Iste godine (2010.) kupuje svoj prvi dSLR, polovan Canon 400d sa objektivom 28 – 135mm, i prepun samopouzdanja i volje za učenjem uplovljava u fotografske vode. Prelaskom na  Canon 40d i Canon 17-40  L shvata da nije sve u opremi, i da dobra fotografija u najvećoj meri zavisi od sposobnosti i znanju fotografa, što mu daje dodatni impuls da nastavi sa daljim usavršavanjem tehnike fotografisanja kroz ozbiljnu analizu svog rada. Marko se ozbiljno upušta u prikupljanje  novih saznanja u vezi fotografije - od same tehnologije, do fotografskih tehnika, teorija, filozofije, istorije umetnosti do besomučnog vežbanja postprodukcije, trendova i praćenja svetskih i domacih fotografa.  Danas, od opreme Marko koristi 5DMarkII, EF 17-40mm f/4 L, EF 24-105 mm f/4 L IS, EF 70-200mm f/4 L IS, EF 100mm Macro F/2.8, EF 135mm F/2 L, EF 50mm F/1.8, Speedlite 580 EX II.
Verujem da nisam jedini koji uživa u njegovim radovima, a za one koji tek počinju Marko ima i kratak savet: ‘’Ono što bih dao kao savet početnicima je da krajnji rezultat nikad nije linearan na gore i desiće se da se čini kako su fotografije gore nego što su bile. Iako izlazni rezultat nekad pokazuje pogoršanje, garantujem da je proces učenja i te kako linearna stvar, i da je svaka loša fotografija koju napravimo korak napred u fotografskoj evoluciji. Bice obeshrabrenja, loših fotografija, sumnje u sebe... ali samo napred, to samo sujeta progovara...’’

Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz