Na prvi pogled... Nikon D5300

TIMELINE

Vreme definitivno “leti”! Uprkos činjenici da je od predstavljanja modela D5200 prošlo gotovo godinu dana, promocija Nikon D5300 nekako nam se čini preuranjenom... kao da smo prethodnika tek nedavno ugledali prvi put. Očigledno je da je ubrzan tempo koji je već neko vreme aktuelan u svim domenima fototehnike (i ne samo nje!), učinio da vreme naizgled brže prolazi, pa i smena generacija deluje češća nego što zapravo jeste. Izloženost potrošača proizvodima koje krase nevelika unapređenja, vremenom je kreirala uslovni refleks koji izaziva vrlo negativne reakcije na učestalo “štancovanje” novih modela. Nesrećne okolnosti su Nikon D5300 automatski svrstale u grupu neinventivnih „imitatora“ prethodne generacije, zajedno sa Canonovim EOS-om 700D i Nikonovim D610. Iako sva tri aparata imaju neke dominantne zajedničke crte modelima koje su zamenili, činjenica je da za razliku od ostala dva, Nikon D5300 itekako ima razloge da bude prihvaćen malo drugačije i prigodno ispitan, bez predrasuda bilo koje vrste.

Već smo u prethodnih par navrata zamerili vodećem dvojcu (Canon i Nikon) da previše testiraju strpljenje svojih poklonika i da u nedostatku ideja besomučno podgrevaju stare ili barem nedovoljno sveže tehnologije. U svetlu dešavanja na fotografskoj sceni, gde konkurencija nikad nije bila oštrija i kada se borbe vode na više frontova istovremeno, pomalo indiferentna poslovna politika može biti mač sa dve oštrice. Dok se u jednom momentu demonstrira istrajnost i imunost na poteze manjih igrača, u drugom se sve to može vratiti poput bumeranga i nastup na tržištu preko noći učiniti gotovo patetičnim. I pored svega što smo videli, Nikon je odlučio da tranziciju među generacijama učini nešto manje atraktivnom, barem na prvi pogled, a korisnici, kako budući, tako i oni postojeći, to su dočekali “na nož”.

Naravno, da proizvođač svojim potezima ne daje povoda za takav opšti stav, sigurni smo da nezadovoljstva ne bi ni bilo. Ipak, Nikon je sam sebe postavio u nezavidnu poziciju, svojevremeno se trudeći da smenu generacija odradi što je moguće češće, da bi sada došao u poziciju udaranja u tehnološku barijeru, kada napredak, barem trenutno, više nije moguć. Trend rezolucijskog rasta je nezadrživo napredovao u poslednjih par godina i čini se da je 24 MP dosegnuto mnogo ranije nego što je to iko mogao da nasluti u vremenima iza nas. Ako čak i izuzmemo top model, Nikon D800(E), rezolucija je višestruko uvećana i u kategoriji početničkih (“entry-level”) aparata, a razlozi su, složio se neko ili ne, mahom marketinške prirode. Bez obzira što među svima nama sigurno ima onih koji će s lakoćom uspeti da materijalizuju prednost mamutskih fajlova, veći je broj onih koji će, barem u ovom cenovnom razredu, svoju pažnju pokloniti nejakom JPEG formatu i potpunoj automatici. Da li je umesto ovakvog tehnološkog razvoja bilo moguće baciti karte na unapređenja u drugim domenima? Svakako da! S druge strane, kompaniju Nikon, koja nikad u potpunosti nije stala iza svojih senzora u svim fazama nastajanja, ne možemo jedinu kriviti kada je ovaj aspekt unapređenja u pitanju, jer ne zavisi sve od njih. Usvajanje senzora poslednje generacije je obaveza koju Nikon nije morao da preuzme, ali bi se na taj način svesno odrekao nemalih prihoda koji se u ovoj klasi aparata generišu, nezavisno od tržišta na kojem nastupa. I, što je još gore, na taj način bi sebi napravio teško nadoknadiv zaostatak, čije je kompanija posledice već imala prilike da konzumira u ne tako dalekoj prošlosti. Da je o celoj problematici oko senzora odlučivao isključivo Nikon, smeli bismo da se opkladimo da bi rezolucijski rast bio postepen. Ovako, realno je reći da se krivac ne može pronaći samo u dotičnoj kompaniji. Kako svaka priča ima dve strane, ne možemo staviti po strani ni ogroman napredak koji je ostvaren na polju dinamičkog raspona, čemu je Nikon doprineo na svoj način, izbacivši svoje proizvode u prvi plan, ispred svih ostalih.

Sada, kada je tempo već ustanovljen, teško je objasniti i zašto sada izlazi novi model, kad ni stari nije dostigao maksimalne prodajne parametre, isto kao što bi teško bilo objasniti zbog čega kasni, da kojim slučajem nije predstavljen. Nejasnoća je mnogo, entuzijazma u projektnim timovima kao da nedostaje, a tržište nikad surovije. Nikon je zbog toga prinuđen da sa D5300 donese neke velike promene, čije će implikacije na industriju biti veće nego što se pretpostavlja. Zanimljiv početak jeseni, rekli bismo.

PAR DETALJA

Novina možda nema previše, ali moramo priznati da je njihov obim ipak nemerljivo iznad tragikomičnih tabela kakve smo videli u slučaju Canona EOS 700D i Nikona D610. Ovde se, ako ništa drugo, o nečemu da diskutovati:

Tehničke karakteristike: Nikon D5300 u poređenju sa D5200

Ovaj senzor je bio ponuđen i u prethodnom modelu, ali je u ovoj formi, bez AA/LP (Anti-Aliasing/Low-Pass) filtera, ponuđen još samo u modelu više klase, Nikonu D7100. Tokom promocije D5200, konstatovali smo da je zadržavanje LP/AA (Low-Pass; Anti-aliasing) filtera imalo za cilj održavanje određene distinkcije u odnosu na model više klase, kako prodaja skupljeg modela ne bi trpela i kako bi on imao adut više na svojoj strani. Ovim potezom sa D5300, kada je senzor u potpunosti preuzet sa D7100, opet dolazimo u situaciju da imamo mini-verziju skupljeg aparata, ali za manje novca i u manjem i skromnijem pakovanju. Nema razloga da ne verujemo da D5300 može da ponudi isti izlazni kvalitet kao i napredniji model, a kako ništa ne bi prepustio slučaju, Nikon je u novom pakovanju ponudio i neke izmene, čija je svrha da izazove više pažnje i možda čak animira i postojeće vlasnike starog modela da razmisle o unapređenju.

Da podsetimo, radi se o Toshiba CMOS senzoru formata 3:2 i dimenzija 23.5 x 15.6mm, čija rezolucija iznosi tačno 24 MP (6000 x 4000 piksela). APS-C (Advanced Photo System type-C) format u ovom slučaju označava krop faktor 1.5x (DX u Nikonovoj terminologiji), što se odnosi na vidni ugao (tzv. FOV; Field-of-view), tj. faktor množenja u odnosu na senzor punog formata (Full-frame, odnosno 35mm „Lajka“ format). Množenjem žižne daljine naznačene na objektivu multiplikatorom 1.5, dobijamo ekvivalentnu žižnu daljinu objektiva na FF senzoru. U prevodu, kada raspon kit objektiva, AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G ED VR, pomnožimo sa krop faktorom 1.5, dobijamo da taj objektiv na Nikonu D5300 pruža vidni ugao ekvivalentan objektivu raspona 27-82mm na full-frame senzoru (36x24mm).

Jednu od važnijih premijera predstavlja glavni procesor koji stoji iza imena Expeed 4. Iako njegovo predstavljanje jeste važno i za ovaj konkretni aparat, mnogo je bitnije ono što nam ovaj procesor donosi na budućim modelima aparata ovog proizvođača, jer unapređenja nisu samo kozmetička, već i praktična. Jedno od bitnijih poboljšanja tiče se video moda i rastućih apetita tržišta kada je ovaj domen upotrebe u pitanju. Tako Nikon sada prednjači po pitanju “slowmotion” mogućnosti u najvišoj (1080p) rezoluciji u odnosu na direktnog rivala, a da bi sve to bilo moguće, pobrinuće se upravo novi procesor. Ipak, iako je zadužen za brzu koordinaciju svih podsistema aparata, novi procesor u ovoj klasi aparata retko kad biva iskorišćen, pa je takav slučaj i sa D5300, koji uz istu brzinu rafalnog okidanja od 5fps, beleži nešto slabiji niz uzastopnih snimaka bez usporenja.

Pogled na dizajn otkriva nešto veća odstupanja u odnosu na stariji model, a prvenstveno se tiču novih, oštrijih linija, čija je forma takva da skladnije prati postavljene komande i oblik prosečne šake. Tako se pozitivne promene mogu osetiti i pod prstima. Dimenzije 125 x 96 x 76mm su prva uočljivija razlika, pošto je novo telo sada nešto manje, ali ipak jednako udobno za držanje u ruci. Čak, mogli bismo reći da je i udobnije nego ranije, budući da je prostor za prste između bajoneta i rukohvata sada dublji za par milimetara. Razlika deluje beznačajno u teoriji, ali u praksi se može osetiti, posebno sa iole masivnijim objektivima. Telo je, uobičajeno za ovu klasu, izrađeno od plastike, ispod koje se krije metalna konstrukcija, kojom se postiže dovoljna strukturna čvrstoća.

Promene se mogu videti i na bokovima, pa se novi model može pohvaliti gumenom oblogom koja pokriva skoro celu visinu desnog oboda aparata (gledano spreda). To znatno olakšava držanje i u slučaju korišćenja težih objektiva, kao i onda kada zbog višesatnog nošenja ponestaje snage za jači stisak. Bez obzira što je novi i veći displej zauzeo veću površinu na zadnjoj strani, to se nije odrazilo na udobnost korišćenja, pa su komande dislocirane tako da su sada još bolje pozicionirane nego ranije. Promenjen je i tip mikroprekidača na tasterima, pa novi daju jasniji zvuk “klika” i imaju plići hod prilikom pritiskanja. Kakvi su u praksi, potrudićemo se da saznamo tokom perioda detaljnog testiranja.

Obrtni displej pokretljiv u 180° horizontalno i 360° vertikalno, predstavlja značajan evolutivni korak, pogotovo kada je Nikon u pitanju, a kažemo to zbog činjenice da je ovo prvi aparat ovog proizvođača koji poseduje displej formata 3:2. Površina ekrana je na taj način konačno dovedena na format senzora, što u praksi znači i 100% iskorišćenost, kako za prikaz snimaka, tako i za LV (live-view) režim. Rezolucija je porasla na 1.036.000 piksela, što u prevodu znači 720 x 480 piksela. Ugao vidljivosti je ostao na visokom nivou i po obe ose iznosi 170°, a kontrast je dovoljnog inteziteta, tako da će čak i na relativno jakoj svetlosti prikaz biti upotrebljiv.

Autofokusni sistem još od prošle generacije važi za najnapredniji u klasi, a krasi ga set od 39 AF dobro raspoređenih tačaka, od kojih je 9 centralnih krstastog tipa, što podrazumeva i veću osetljivost/preciznost.

Par velikih novina oličeno je u integrisanim podsistemima koje prvi put vidimo na nekom Nikon aparatu. Wi-Fi funkcija je jedna od njih, a u najkraćem je možemo opisati kao novu dimenziju interakcije fototehnike sa okruženjem. Ponuđeno je sve što bi vam ikad moglo zatrebati – od transfera snimaka na “pametne” telefone, slanje na društvene mreže i hosting sajtove, pa do daljinskog okidanja i bežične kontrole aparata sa računara ili mobilnog uređaja opremljenog Android ili Apple iOS operativnim sistemom. Čak je i daljinska projekcija živog prikaza (live-view) u potpunosti funkcionalna! Sjajna mogućnost koja je sama po sebi dovoljna preporuka za novi aparat!

Da to ne bude sve, Nikon se pobrinuo integrisanjem GPS modula, pa je D5300 i prvi Nikon koji obezbeđuje opciju geotagging-a (beleženja koordinata u EXIF-u svakog pojedinačnog snimka) i logovanja rute kretanja, što većini može biti izuzetno korisna opcija, budući da i Nikon ViewNX, priloženi softver, omogućava interaktivni pregled snimaka na geografskoj mapi.

Već godinama eksploatisani, ali ni po čemu inferiorni AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G ED VR, dočekao nas je i na najnovijem Nikonu niže-srednje klase. Kako se nije obrukao ni u prethodnim generacijama ovog aparata, nismo iznenađeni što nije dobio zamenu. Ipak, dobio je dopunu, pa je Nikon u paketu sa ovim aparatom predstavio i potpuno novi standardni zum srednjeg raspona oznake AF-S DX Nikkor 18-140mm f/3.5-5.6G ED VR, koji će najverovatnije u potpunosti zameniti solidno primljeni i planetarno popularni AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR.

Baterija je promenjena, vertikalno je kompatibilna sa prethodnom i dobila je sufiks „a“, pa puna oznaka glasi EN-EL14a. Izmena nije samo nomenklaturnog tipa, bez obzira što se koristi isti punjač, pa se iza dodatog sufiksa krije i veći kapacitet u istom pakovanju. Sada baterija radi na nešto nižem nominalnom naponu od 7.2V, a to je kompenzovano većim kapacitetom od 1230mAh, koji direktno znači i veću autonomiju (čak 600 snimaka po CIPA standardima, što je među najboljim rezultatima u klasi). Memorijski slot je opet baziran na Secure Digital (SD) standardu, a osim klasičnih SDHC, SDXC i Eye-Fi kartica, podrška je uključena i za najbrže UHS-I podvarijante, koje su neophodne da bi novi aparat mogao da zablista po pitanju brzine rada.

Nikon F bajonet je fizički kompatibilan sa većinom postojećih objektiva, a potpuna funkcionalnost je rezervisana za najnovije AF-S objektive, koji raspolažu integrisanim autofokusnim motorom.

I NEŠTO KONKRETNIJE...

Ono što većinu zanima je kvalitet fotografija. Kako njihova detaljnost i kolorit, tako i prisustvo i karakter šuma na višim ISO vrednostima. Kako smo rezultat ovog senzora već imali prilike da vidimo, ne treba očekivati nikakva iznenađenja. Iskreno govoreći, poboljšanja bi možda bilo i previše očekivati, imajući u vidu koliko je Nikon (ali i Toshiba, čiji je senzor izvorno) uradio po tom pitanju u poslednjih par generacija. Letimičan uvid u ISO performanse će, nadamo se, biti sasvim dovoljan do izlaska kompletnog testa:

Snimci u punoj rezoluciji: LINK

Mini galerija fotografija je neizostavan deo naših preliminarnih prikaza, pa ćemo toj tradiciji ostati i na dalje verni, a njome ćemo ujedno i završiti ovaj preliminarni prikaz. Do izlaska detaljnog testa – uživajte!

* Zvanični materijal ustupio Nikon Corp. Ilustracije označene zvezdicom (*), vlasništvo su Nikon Corp, a prilagođene su od strane autora članka.

Dragan Stanojević
Tamara Martinović
© 2013 pcfoto.biz