Na prvi pogled... Nikon D610

TIMELINE

I... evo nas opet! Tek što smo prežalili gubljenje vremena sa škrtim softverskim unapređenjem zvanim Canon EOS 700D i Nikon se uključio u nadmetanje svojim viđenjem kako treba da izgleda „novi“ model koji to nije – Nikon D610. Nismo sasvim sigurni koja priča zvuči patetičnije – da li Canonova kojom dotični nastoji da nedostatak ideja nadomesti besomučnim štancovanjem istog proizvoda u novom pakovanju (iako 700D ne predstavlja čak ni to) ili Nikonova rešenost da zabašuri kritike javnosti oko nekih tehničkih nedostataka, gurne ih pod tepih, a problem elegantno reši predstavljanjem novog modela, čija je najveća novina novi amblem.

Kako stvari stoje, i ovaj put pred sobom imamo svojevrsnu enigmatsku zavrzlamu, pa uprkos tome što ovaj portal ne stremi ka tome da postane humorističko-zabavni bilten, sve su prilike da ponašanje dva najveća proizvođača insistira da nas ničim izazvano uvede i u te vode.

Geneza nastanka Nikon D610 je, kako ste mogli i da zaključite iz prethodnog pasusa, nešto drugačija od one koja je ispratila Canonov APS-C aparat niže klase. Naime, za one manje upućene, Nikon D600 se nedugo nakon početka prodaje našao u centru pažnje, ali za razliku od komentara koji su pratili samu promociju i koji su bili krajnje pozitivni (možemo dodati – sasvim opravdano) ponovni dolazak u žižu se desio nakon što je izvestan broj novopečenih vlasnika prijavio čudnu pojavu prljanja senzora već nakon nekoliko desetina snimaka, iako neki od njih čak nisu ni jednom promenili objektiv! Kako će se kasnije ispostaviti, pojava prljanja nije univerzalna, javlja se od slučaja do slučaja i, barem prema informacijama iz servisnih centara, nije vezana ni za jednu konkretnu seriju. Tako su sa raznih strana stizale informacije o tome da pojedini korisnici nemaju baš nikakvih problema, do onih koji ni nakon čišćenja u ovlašćenom servisu nisu videli boljitak.

Prvo zvanično saopštenje je delimično umirilo korisnike, budući da je Nikon izneo tvrdnju da je ova pojava prolaznog karaktera i da će nakon jednog ili nekoliko tretmana besplatnog čišćenja u servisu, prestati da se javlja. Kao izvor problema označen je mehanizam zatvarača, čiji je lubrikant nanesen u (očigledno) većoj količini nego što je potrebno, pa se višak odbacuje baš tamo gde najviše smeta – na površinu senzora. Pošto su neki korisnici primetili da ni nakon više uzastopnih, temeljnih čišćenja problem ne jenjava, podignuta je ozbiljna prašina u elektronskim medijima, što osnovana, što neosnovana, a Nikon je, pomalo nespretno, reagovao na način koji svakako ne priliči ozbiljnoj kompaniji – ignorisanjem problema. Kada je rukovodstvo kompanije shvatilo da epilog priče neće biti u njihovu korist, rešili su da problem iskorene naizgled jedinim logičnim rešenjem – izbacivanjem novog modela, i to nakon što zainteresovana javnost nije bila zadovoljna zvaničnim saopštenjem. Ako nas pitate, radi se o Solomonskom rešenju, koje uopšte ne rešava postojeći problem, budući da su postojeći korisnici prepušteni nerviranju oko aparata koji su pošteno platili. Što se budućih krajnjih korisnika tiče, postoji i nešto više nego pozitivno – oni koji su spremni na manji rizik (a učestalo čišćenje je ipak samo to), sada potpuno nove primerke D600 mogu kupiti po rekordno pristupačnoj ceni! Na taj način, Nikon se na taj način revanširao onima koji su od početka želeli ovaj aparat, ali nisu bili spremni da deo vremena provedu u servisu, a posebno onima koji nisu ni marili za takve probleme, ali nisu mogli finansijski da isprate prvobitnu ponudu. Na žalost, kako to uvek na kraju biva, nisu svi na dobitku, pa deo korisnika koji problem sa zamašćivanjem senzora i dalje imaju, mora se zadovoljiti uslugom besplatnog čišćenja, koje je i onako obuhvaćeno u periodu garancije, nezavisno od modela.

Sve u svemu, trend koji vodeći dvojac (Canon i Nikon) neguje u poslednje vreme, ni malo nam se ne dopada. Ostaje samo nada da je sve to prolaznog karaktera i da će nas u budućnosti čekati malo više inventivnosti između dva modela iste klase. Ako se pitate da li je promena mehanizma zatvarača jedina razlika u odnosu na D600, precizan odgovor je – nije. Uz ogradu da se i dalje radi o više nego izuzetnoj fotografskoj spravi, razlike na žalost itekako jesu simbolične, pa čisto sumnjamo da će ovaj aparat biti upamćen po njima. Međutim, ako će ovaj potez jednom za svagda staviti tačku na neslavnu epizodu sa D600 i konačno obezbediti ovom modelu prodaju i popularnost kakvu zaslužuje, onda cela ova akcija ipak ima smisla.

PAR DETALJA

Ne sumnjamo da bi za nekolicinu bilo više nego zabavno proveriti sposobnost opažanja detalja, ali smo na sugestiju čitalaštva odlučili da istovetna polja u tabeli udružimo i tako skrenemo pažnju na razlike. Onda kada ih ima, naravno:

Još jedna enigmatska zavrzlama: Tehničke karakteristike Nikona D610 u poređenju sa D600

Pošto je u pitanju „kopija“ aparata koji je relativno svež i koji, za razliku od slučaja sa Canonom, nije stigao da nam dosadi, nije iznenađenje što svi hvalospevi, ali i zamerke upućene „starom“ modelu, važe i u slučaju D610. Senzor je identičan prvobitnom i s te strane nemamo nikakvih zamerki. Nikon D600 poseduje izuzetan senzor visoke detaljnosti, odličnih ISO performansi i vanserijskog dinamičkog raspona. Više od toga je zaista teško poželeti. I svi ostali sistemi u D610 su nasleđeni od D600, pa promene ne možemo nazvati čak ni kozmetičkim. Većina njih je mogla biti rešena prostim unapređenjem sistemskog softvera, tzv. „firmware-a“. Mišljenja smo da bi daleko efektnije bilo da je u aparat ubačen makar samo Wi-Fi modul, ali se po tom pitanju projektni tim očigledno ne slaže sa nama.

Sa funkcionalnog stanovišta, Nikonu D610 možemo i zameriti isto ono što smo i prethodniku, s tim da ovaj put zamerke imaju malo veći značaj, jer je D610 mogao biti odličan izgovor za eventualne ispravke. Međutim, i dalje je minimalna dužina ekspozicije limitirana na 1/4000, što možda i nije najbitnija stvar, ali se ume pokazati jako zgodnim kada se po dnevnoj svetlosti koriste svetlosno jaki objektivi. Primera radi, po sunčanom danu se na f/2.8 i većim blendama lako prevazilaze i brzine od 1/5000 i 1/6400, tako da je ovo bila odlična prilika da se izvrši korekcija na ovom polju. Ipak, izostala je, pa će za slične situacije biti neophodno osloniti se na softverskih ISO 50 ili čak ND filter, kako biste umirili višak svetlosti.

Kao faktor odvraćanja pažnje u listi specifikacija, na selektor modova je dodata nova pozicija sa oznakom Qc, što je akronim od Quiet Continuous. Tihi režim okidanja je na taj način dobio svoju rafalnu varijantu, za situacije kada je potrebna serija fotografija, ali uz što manje buke. Rafal je u odnosu na D600 sa 5.5 ubrzan za simboličnih pola frejma, pa u konačnom skoru D610 postiže 6fps. Na žalost, Nikon je ovaj „dodatak“ ispratio zadržavanjem bafera istog kapaciteta kao i na prethodniku, pa će veća brzina biti kažnjena i manjim brojem uzastopnih snimaka koje aparat može da isprati maksimalnom brzinom. U prevodu, to znači okok 15% manje snimaka u nizu za sve kombinacije formata i kvaliteta, što je Nikon po našem mišljenju trebao izbeći. Tako bafer sada u maksimalnom kvalitetu obezbeđuje u proseku 14 RAW, 51 JPEG i 17 RAW+JPEG snimaka kombinovano. Ovim novinama se praktično završava lista unapređenja (ako ih uopšte i možemo tako nazvati), pa ćemo se u nastavku pozabaviti sažetim pregledom onoga po čemu je i D600 ostao upamćen.

Expeed procesor treće generacije je, kao i njegovi prethodnici, ispred svog vremena. Njegove sposobnosti sežu mnogo dalje od ambicija koje su oličene u Nikonu D610, pa nas ni najmanje ne čudi što je zadržao poziciju i u novom aparatu. Autofokusni sistem je takođe ostao isti, a iako je svoju premijeru doživeo sa APS-C modelom D7000, pokazao se kao izvrstan izbor i za jedan FF aparat ove klase. U praksi se može pohvaliti izuzetnim performansama i pouzdanošću, koja u nekim domenima nadilazi mnogima omiljeni Nikon D700. Svetlomer je već dokazano dobar, a kao i većina njegovih prethodnika, korisnicima obezbeđuje i mogućnost dodatne kalibracije ukoliko se rezultat merenja iz bilo kojeg razloga pokaže nedekvatnim u odnosu na potrebe korisnika.

Izrada aparata je u potpunosti nasleđena sa prethodnika, a iako je još u doba predstavljanja Nikona D7000 bila na meti kritika zbog nešto veće količine plastike u konstrukciji frontalne oplate, u praksi se ispostavila više nego adekvatnom zamenom magnezijumskoj leguri, u cilju smanjenja mase, ali i konačne cene aparata. Bitno je reći da stepen zaptivenosti nije ugrožen na taj način, a čak se nezvanično pominje da je ona i nešto poboljšana u odnosu na D600.

Komande su takođe istovetne kao na prethodniku i jedina razlika se može videti na gorepomenutom selektoru režima okidanja, koji je dobio jednu poziciju više, namenjenu rafalnom tihom okidanju.

Displej dijagonale 3.2” je izveden u formatu 4:3, zbog čega Nikonu već neko vreme upućujemo kritike, s obzirom da bi po nekoj logici on morao da prati format senzora, koji je (kao što znamo) 3:2. Režim živog prikaza (live-view) je jedna od stvari koja je mogla biti obuhvaćena listom simboličnih unapređenja, ali na žalost, za to nije bilo sluha. Zato D610 i dalje vrši mentalnu torturu nad svojim korisnicima, primoravajući ih da u video modu žongliraju među komandama, aktivirajući/deaktivirajući LV režim, ne bi li ranije izabrani parametri postali aktivni. I zamerke upućene statusnom displeju i nepostojanju skale svetlomera na njemu su i dalje aktuelne, što možda nije stvar vredna čuđenja, ali pomena svakako jeste.

Baterija je ostala ista, Litijum-jonska EN-EL15, što smo i očekivali s obzirom na sve, a to važi i za grip oznake MB-D14. Memorijskih slotova je i dalje dva, kompatibilni su sa svim revizijama Secure Digital (SD) standarda, a memorijski kontroler je sposoban da izvuče maksimum i iz najbržih kartica oznake UHS-I.

Glavna kit kombinacija nije menjana, pa će za mnoge kojima će ovo biti prvi (ili barem prvi full-frame) DSLR, AF-S Nikkor 24-85mm f/3.5-4.5G ED VR biti solidna odskočna daska za nešto bolje. Osim njega, u ponudi je i AF-S Nikkor 28-300mm f/3.5-5.6G ED VR, čije performanse nisu najsvetlija tačka, ali mogu biti prihvatljiv kompromis za one kojima je retko žongliranje objektivima imperativ na uštrb kvaliteta.

I NEŠTO KONKRETNIJE...

Bez obzira što o senzoru znamo praktično sve, utvrđena pravila nalažu da provizorni ISO test pružimo na uvid. Iako nije raskošnog sadržaja, dovoljan je za neki osnovni uvid u ISO performanse. U prilogu ispod seta isečaka, nalazi se i paket snimaka u punoj rezoluciji, koji su bez dodatne obrade (ali sa isključenom redukcijom šuma) konvertovani Adobe Camera RAW-om.

Snimci u punoj rezoluciji: LINK

Kako preliminarno poređenje potvrđuje očekivanja u pogledu identičnog senzora u oba aparata, a pošto ni te tri novotarije koje poseduje, D610 ne mogu izdići iznad već visokih standarda koje je Nikon D600 već postavio, smatramo da će za više detalja biti sasvim prihvatljivo osloniti se na ranije objavljeni test starijeg aparata. Bez obzira na to, ispratićemo ranije utvrđenu praksu i u nastavku priložiti originalno korisnično uputstvo za Nikon D610, na engleskom jeziku: LINK (PDF; 25 MB)

Nikon D600, Test

Dragan Stanojević
Tamara Martinović
© 2013 pcfoto.biz