Na prvi pogled... Canon PowerShot G15

Kada je u januaru 2012. predstavljen Canon PowerShot G1X, već je bilo više nego jasno da predstavljanje Canon PowerShot G13 modela u jesen 2011. nije samo prolongirano, već da od tog modela nema ništa. Mnogi su tada pomislili da je to kraj jedne serije, koja je bila više nego jedinstvena u svetu digitalnih kompaktnih aparata. Kada kažem kraj,  onda prvenstveno mislim na skoro pa duplo veću cenu Canon PowerShot G1X u odnosu na Canon PowerShot G12, gde je za mnoge to ipak bilo preskup ''upgrade'', čak i ako se uzme u obzir benefit koji taj model donosi sa sobom.  Na sreću i ne slučajno, Canon PowerShot G1X je ostavio sasvim dovoljno prostora za nekog novog naslednika G12 modela. Canon PowerShot G1X  to po prirodi stvari naprosto nije bio, a sa do tada nama poznatom G serijom delio je najviše vizuelni identitet.  Da se zadržalo na izbacivanju CCD-a i stavljanju CMOS senzora, varijacijama u objektivu, blendi, povecanju ISO vrednosti, novom procesoru i uvođenju full HD video snimanja, stvari bi izgledale drugačije i numeričke izmene u nazivu bi imale drugi karakter. Canon PowerShot G1X je pored pomenute više cene imao i daleko veći senzor od onoga koji je karakterističan za G seriju kakvu smo je do tada znali. Na kraju krajeva, i sam naziv sugeriše da je u pitanju model drugačijeg koncepta, a potvrda te teze nam upravo stiže ove jeseni u vidu novog modela, sasvim nedvosmisleno viđenog kao nastavak priče zaustavljene kod Canon PowerShot G12. Nemojte da vas zavara diskontinuitet u brojanju, jer je G serija već i ranije imala ''preskakanje'' kod modela G4 i G8, tako da i nije iznenađujuće što novi model nosi dres sa brojem 15. U pitanju je naravno, novi Canon PowerShot G15, tabelarno vrlo uporediv sa Canon PowerShot G12... od čega ćemo i najpre krenuti:

Aparat dolazi u standardnom i prepoznatljivom pakovanju u kome se nalazi:

-    PowerShot G15
-    Baterija NB-10L
-    Punjač baterija CB-2LC
-    Neck Strap NS-DC11
-    CD sa besplatnim softverom i uputstvom u elektronskom obliku

Dizajn aparata je prepoznatljiv i u potpunosti je zadržao vizuelni identitet koji neguje G serija. Dobitna kombinacija, koja se postepeno transformiše i prilagođava potrebama  od septembra 2006. (od modela G7) koja je čak i drugim brendovima poslužila kao idejno rešenje. Telo je metalne konstrukcije, za nijansu manje zaobljeno nego što je to bio Canon PowerShot G12. Površina nije glatka već ima blago istaknutu strukturu, što smo već imali prilike da vidimo kod Canon PowerShot S100 modela. Površine tog tipa jesu prijatnije kako za držanje tako i za gledanje jer na njima nikada nećemo videti otiske prstiju. Ako nastavimo sa poređenjem ova dva modela, uočićemo da je  Canon PowerShot G15 lakši i nešto manji u dimenzijama. Ovaj put je izostao i pokretni ekran, pa je tako aparat postao nešto tanji, tačnije 8mm što  i nije zanemarljivo.

Gornji deo je doživeo određene izmene, pa je tako kontrolni točkić za korekciju ekspozicije izmešten na desnu stranu, a njegovo mesto je zauzeo pop-up blic.  Sa desne strane je smešten ON/OFF taster, okidač, zoom kao i kontrolni točkić - selektor režima snimanja, dok je svoje mesto izgubio kontrolni točkić za podešavanje ISO vrednosti. Točkići su tako raspoređeni, da pri pravilnom držanju možete bez preteranog napora palcem kontrolisati korekciju ekspozicije, a kažiprstom birati ponuđene opcije na glavnom, kontrolnom točkiću. Selektor režima snimanja pored Auto opcije, nudi i P, Tv, Av, M, C1, C2, Movie, Creative filter,  SCN i na kraju Movie digest mode.  Točkić za korekciju ekpozicije je sada smešten ispod selektora režima snimanja i  nudi opcije +/- 3 EV u koracima od 1/3.  Točkići su odlično utegnuti  što isključuje mogućnost da tokom fotografisanja slučajno promenite odabrani režim . Dugme za okidanje je dvostepeno, odlično izdeljeno pa skoro da nije moguće nehotično ''okinuti'', tokom fokusiranja. Mikrofoni su smešteni levo i desno od priključka za blic.
Zadnjom stranom dominira fiksni PureColor II G LCD (TFT), dijagonale 7.5 cm (3'') sa 920.000 tačaka, što je značajno unapređenje u odnosu na ekran sa PowerShot G12. Osvetljenost LCD ekrana je dostupna u 5 nivoa, dok je pokrivenost kadra približna 100%. Kvalitetu prikaza se zaista nema šta zameriti. Ekran je sasvim upotrebljiv čak i kada vam je sunce iza leđa. Iznad njega se nalazi optičko tražilo  sa približnih 80% pokrivenosti kadra. Na žalost, tražilo je dalje ima status pomoćnog sedišta u pozorištu... tu je čisto da se nađe. Ukoliko ga koristite,  i dalje će vas iritirati  vidljivost objektiva. Tek pri zumiranju preko ekvivalentnih 70mm, objektiv će nestati iz vidnog polja unutar tražila, što je osobina  rangefinder analognih aparata i Canon bi zaista morao  razmisliti o elektronskom. Dobra strana tražila je u tome što ukoliko isključite displej, autonomija rada se više nego duplira, pa je tako moguće napraviti 770 snimaka, umesto predviđenih 350. Sa leve strane nalazi se točkić za podešavanje dioptrije, dok sa desne strane imamo 2 indikatora. Gornji svetli zelenom bojom i signalizira uspešno potvrđen fokus, a donji sa narandžastom ukazuje na neuspešno fokusiranje. Takođe, donja lampica je tu da nam signalizira napunjen blic.

Na zadnoj strani, levo od optičkog tražila smešten je programabilni ''S'' taster, koji značajno može ubrzati manulena podešavanja primerena situaciji. Od 16 opcija, izdvojio bih samo neke kao što je: White balans, Aspect ratio, Servo AF, AF lock, Powered IS ili aktiviranje ND filtera. Sa desne strane prisutni su već standardni i prepoznatljivi Play i Rec tasteri, namenjeni pregledanju snimljenog materijala i aktiviranju video snimanja. Položaj Play tastera je pažljivo odabran, jednako kao i ON/OFF taster, čime je smanjena mogućnost od nehotičnog uključivanja aparata. Iznad već nezaobilaznog točkića i seta pristupnih opcija za kontrolu ISO vrednosti, aktiviranje blica, manuelnog fokusiranja i podešavanja prikaza na displeju, smešteni su AE lock/FE lock i AF frame selector tasteri, dok je ispod smešten ''Metering'' taster koji vam nudi tri opcije: Evaluative, Center Weighted Avg i Spot. Pored njega je taster za ulazak u meni i šira podešavanja.

Donjom stranom aparata dominiraju vratanca, iza kojih se nalazi odeljak baterije, predviđen za Li-Ion bateriju sa oznakom NB-10L, kapaciteta 920 mAh. Baterija dolazi u paketu sa odgovarajućim punjačem CB-2LC/CM-2LCE, koji bateriju napuni za nešto manje od 2 sata. Isti model baterije koristi i Canon PowerShot G1X, s tim što je u ovom slučaju autonomija rada koju obezbeđuje napunjena baterija značajno veća i sada iznosi solidnih 350 snimaka. Predviđeni broj ciklusa punjenja je oko 300 puta.

Pomenuta vratanca, otvaraju pristup i odeljku za memorijsku karticu, kompatibilnom za rad sa SD (Secure Digital), SDHC, SDXC tipovima, a prisutna je i podrška za Eye-fi bežični transfer snimljenog materijala. Za udoban rad stoji preporuka da pri kupovini odaberemo karticu koja minimalno nosi oznaku klase 6. Količina materijala svakako da zavisi od veličine memorijske kartice, pa tako na kartici od 8GB staje 1.379 JPG ili 446 RAW snimka. Kada je video materijal u pitanju, na karticu istog kapaciteta  snimak u Full HD kvalitetu - 1920 x 1080 @24 fps staje snimak u trajanju od 29 minuta i 39 sekundi.

Na donjoj strani standardno je prisutan  i metalni navoj za stativ. Ono što se odmah primeti jeste neophodnost skidanja aparata sa stativa, kako  bi se oslobodio pristup memorijskoj kartici, što nekima može i zasmetati. Sa desne strane aparata su vratanca ispod kojih se nalaze  dva priključka namenjena transferu podataka, na kojem jasno piše da se ispod njega nalaze HDMI i kombinovani A/V izlaz.(USB 2.0), namenjeni prenosu podataka na računar ili reprodukciji na HD televizorima. Ukoliko poseduje štampač iz Canon Selphy CP serije, moguće je i direktno štampanje sa aparata. Uputstvo je po ovom pitanju prilično detaljno i maksimalno olakšava tu akciju. Treći priključak je namenjen za daljinski žičani okidač RS-60E3.

Canon PowerShot G15 poseduje integrisan pop-up blic opsega od 50cm pa do 7m u wide tj. do 4,5 m u telefoto položaju. Sinhronizacija je prisutna sa maksimalnih 1 / 2.000 s.  Kompenzacija ekspozicije blica ide sa +/- 2 EV u koracima od 1/3. Ručno podešavanje snage je moguće kako na integrisanom, tako i u radu sa spoljnim blicevima EX Speedlite serije:  270EX, 430EX II i 580EX, 600EX i 600EX-RT modelima. Izvlačenje blica je moguće i kada aparat nije uključen, tako da treba pripaziti na nehotično povlačenje klizača, naročito ako nosimo aparat u džepu. Na PowerShot G12 taj blic je bio fiksiran na prednjoj strani aparata.

Ukoliko ne posedujete Canon Speedlite Transmiter ST-E2 ili slično,  pomenutu kompatibilnost sa navedenim blicevima ipak treba uzeti sa rezervom, jer i ako svi oni funkcionišu, ne smemo zapostaviti ergonomiju i vizuelni utisak. Recimo, veći blicevi poput 430EX II ili 580 EX II deluju krajnje groteksno kada se priključe na Canon PowerShot G15, do te mere da čak nije ni prijatno fotografisati sa njima. Od navedenih bih izdvojio Canon Speedlite 270EX II , koji sa svojih cca 200g zaista deluje kao pravo rešenje. Lagan i kompaktan, sa mogućnošću okretanja glave nagore od 60° i 90°, čime dobijate mekše osvetljenje što u neku ruku i jeste prvi i osnovni razlog za izbegavanje integrisanog blica. I ako mali, blic je dosta snažan i ima vodeći broj 27 (m ISO 100). Automatska kontrola ekspozicije je E-TTL II/E-TTL.

@23 mm (ekv. 105 mm), f/4; 1/60, ISO 100
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

Kada je objektiv u pitanju, promena u rasponu nije bilo. Ostalo se na standardnom 5x optičkom zumu i možda nedovoljnih, početnih 28mm  do krajnjih 140mm.  Sama unutrašnja konstrukcija jeste imala unapređenja, tako da sada unutar njega imamo 11 elemenata u 9 grupa (1 jednostrano asferično sočivo, 1 UD sočivo i 2 dvostrana asferična sočiva). Ono što je najviše obradovalo sve ljubitelje G serije, jeste podatak da se blenda kreće u rasponu od f/1,8 do f/2,8, što je moraćete priznati značajno unapređenje.  Minimalna fokusna distanca u normalnom režimu je 5cm.

Slede dva primera fotografisana sa iste tačke. Objektiv je najširem položaju na 28mm i na maksimalnih 140mm.

@6.1 mm (ekv. 28 mm), f/4,5; 1/636, ISO 80
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@30.5 mm (ekv. 140 mm), f/4.5; 1/636, ISO 80
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

Početnih f/1.8 je ispunilo očekivanja mnogih. Neki su odmah aparat zamislili u slabim svetlosnim uslovim, a drugi na bokeh. Na žalost ovih drugih,  fizika je ipak neumitna pa se ne mogu očekivati spektakularni rezultati, tako da  ''bokehiranje'' sa spravama ovakog tipa još uvek spada u sferu – ''znati  isprovocirati'', nego što je to nešto što se dešava spontano pri fotografisanju.

Činjenica je da je izdvajanje subjekta od pozadine znatno poboljšano, ali nemojte očekivati puteraste bokehe i kružiće svaki put kada ih zamislite.
Kao primeri navodim cvet sa 140mm i f/2,8, pri minimalnoj fokusnoj distanci za tu žižnu daljinu  (40cm), te udaljenosti pozadine od 25 i više metara.
Okret za 180 stepeni i drugačiji motiv, par metara udaljen od objektiva i sa bližom pozadinom.

Objektiv je oštar, bez primetnog pada oštrine po ćoškovima. Tačka!  Kada su u pitanju hromatske aberacije, objektiv se odlično nosi sa tom problematikom, i zaista se valjano mora potruditi da uopšte isprovocirate takvu pojavu. Barrel Distortion ili bačvasta distorzija koja se manifestuje tako što za rezultat daje zakrivljenost fotografije na ivicama, izražena je minimalno, dok vinjetiranje nisam primetio ni na jednoj fotografiji. Kako bilo, borba sa anomalijama spada u domen procesora o kome ćemo nešto kasnije, ali nije zgoreg spomenuti da on zaista sjajno obavlja posao u samom aparatu. Ukoliko se ipak ponešto i manifestuje na fotografiji, tu je RAW format, sa kojim imate daleko veću kontrolu  preko Adobe Camera Raw softvera ili Digital Photo Professional u verziji 3.12.40.0, sa pratećeg CD-a. U trenutku pisanja ovog teksta aktuelna verzija ACR 7.2  nema punu podršku za ovaj aparat, pa je beta 7.3 neko prelazno rešenje.

@30,5 mm (ekv. 140 mm), f/2,8; 1/403, ISO 100
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

Minimalna fokusna distanca za makro mod iznosi 1cm, što je ne samo sjajna mogućnost već i sasvim upotrebljiva. Naravno, moraćete više da pazite na samo svetlo, jer približavanjem na 1 cm  neminovno objektivom zaklanjate centralni motiv, tako bi idealno rešenje u takvim slučajevima bio Makro Ring Lite MR-14EX ili Macro Twin Light MT24 EX. Kada smo kod dodatnih ulaganja u makro svetu, omiljeni dodatak je Raynox DCR-250 Macro Lens, kojeg na ovaj aparat možete zakačiti isključivo preko Canon FA-DC58D filter adaptera.

@6,1 mm (ekv. 28 mm), f/4.5; 1/1, ISO 80

@19,4 mm (ekv. 88 mm), f/4,5; 1/6, ISO 80
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@12,8 mm (ekv. 58 mm), f/5; 1/2, ISO 80
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

Ispod objektiva je postavljeno malo dugme koje oslobađa zaštitni prsten oko njega, pa ukoliko naknadno dokupite pomenuti Canon FA-DC58D filter adapter, bićete u prilici da koristite i neki od 58mm filtera kao što su ND, CPL ili čak protector. Raspon možete povećati ukoliko nabavite Canon TC-DC58E 1.4x Tele-Converter , sa kojim dobijate 39.2 - 196mm (35mm Equiv.) Za njega vam je potreban i poseban adapter, LA-DC58L koji takođe omogućava i Makro Ring Lite MR-14EX ili Macro Twin Light MT24 EX osvetljenja.

@6,1 mm (ekv. 140 mm), f/4,5; 1/251, ISO 100
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@15 mm (ekv. 68 mm), f/4; 1/500, ISO 80
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@6,1 mm (ekv. 28 mm), f/4,5; 1/400, ISO 80
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

Došli smo i do senzora, zapravo ključnog detalja koji ovaj aparat definiše kao naslednika  G12 modela. Canon se odlučio da u aparat smesti senzor dimenzija 5.6 x 7.4 mm , efektive rezolucije od 12 mp. Ovaj  1/1,7 senzor koji poseduje Canon PowerShot G15, je celih 6 puta manji od senzora u G1X, što uopšte nije hendikep koliko to u prvi mah zvuči. Ovaj senzor se nalazi i u sada aktuelnom Canon PowerShot s110 modelu, i predstavlja samo srce kako S tako i G serije. Priča ne bi bila potpuna bez sada već provereno odličnog Digic 5 procesora, za kojeg smo već u ranijim testovima konstatovali kao značajnu kariku u pravilnom određivanju balansa bele i rezultata na višim iso vrednostima.

DR je naprosto fascinantan,   što se može videti na sledećem primeru, gde je crvena ruža obično  kamen spoticanja za mnoge senzore. Ovaj Canonov senzor se definitivno nije obrukao.

@6,1 mm (ekv. 28 mm), f/4,5 , 1/60 , ISO 100 + Canon Speedlite 270EX
 (Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@21 mm (ekv. 95 mm), f/5; 1/5, ISO 80
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@6,5 mm (ekv. 29 mm), f/4; 1/636, ISO 80
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@20,4 mm (ekv. 93 mm), f/2,8; 1/159, ISO 100
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

@6,1 mm (ekv. 28 mm), f/4,5; 1/1244, ISO 80
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

Što se tiče AF brzine, ne bih licitirao sa procentima ili milisekundama, ali je evidentno da je Canon PowerShot G15 dosta bolji nego prethodnik. Mogu i preneti suve podatke iz njegovih specifikacija gde je za wide položaj brzina 0.2 - 0.5 sec, a u tele režimu 0.4 - 0.9 sec. U uslovima sa slabim osvetljenjem, to može potrajati i celu sekundu, ali moramo biti svesni da ovo ipak nije dSLR. Iskreno, za ove 2 nedelje druženja sa njime nisam ni jednog trenutka osetio da bi mi tu nešto moglo zasmetati. Shutter lag nisam primetio, tako da sveukupno po tom pitanju dobija dobru prolaznu ocenu.

@21 mm (ekv. 96 mm), f/3,2; 1/636, ISO 100
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

ISO vrednosti se kreću u rasponu od AUTO, 80, 100, 125, 160, 200, 250, 320, 400, 500, 640, 800, 1.000, 1.250, 1.600, 2.000, 2.500, 3.200, 4.000, 5.000, 6.400, 8.000, 10.000 i  12.800, što je značajn napredak u odnosu na maksimalnih ISO 3200 kod Canon PowerShot G12.  Auto ISO je moguće podesiti u rasponu od 400 – 1600  i to u koracima 400 – 500 – 640 – 800 – 1000  – 1250 – 1600, dok je redukcija šuma dostupna u tri nivoa: Standard, High i Low.  Napredak na tom polju u  odnosu na Canon PowerShot G12 je evidentno vidljiv.  

Uporedićemo prvo JPEG, direktno iz aparata, ‘’standar’’ kolorni profil, bez obrade i redukcije šuma, kroz poznatu  studijsku scenu. 100% isečci (levo G15 i G12 desno).

Pogledajmo sada poređenje  RAW formata. 100% kropovi, RAW konvertovan u JPEG, bez redukcije šuma i dodatne obrade. 100% isečci, (levo G15 i G12 desno).

Za razliku od prethodnika, Canon PowerShot G15 nudi tri rezolucije snimanja: Full HD 1920x1080 @ 24 fps, 720p 1280x720 @ 30 fps i VGA 640x480 @ 30 fps. dok se stereo zvuk podrazumeva. Pokretanje video snimanja je već odavno našlo svoje mesto na zadnjoj strani novijih aparata i već je  prepoznatljivog crvenog tastera na vidnom mestu. Zvuk motora prilikom zumiranja je izuzetno tih, pa ga većina neće ni primetiti osim ako baš krene da osluškuje i obraća pažnju na taj detalj. Da zvuk snimljen  na otvorenom bude što čistiji implementirana je ''wind filter''opcija koja uklanja distorzije izazvane vetrom . Manuelne kontrole tokom snimanja nisu dostupne, i on je tada u režimu pune automatike.

@13 mm (ekv. 60 mm), f/5.6; 1/636, ISO 125
(Klik na fotografiju za snimak u punoj rezoluciji)

REZIME

 
Postoje momenti u određenim serijama kada se upgrade jedva primeti čak i u nekoj uporednoj tabeli, što sada definitivno nije slučaj. Canon PowerShot G15 je doneo osveženje, jednako onom koje su S i SX serija doživeli još prošle godine sa modelima S100 i SX40 HS. Razlog za kašnjenje svakako da leži u predstavljanju nešto drugačijeg Canon PowerShot G1X modela, koji je ipak ostavio sasvim dovoljno prostora za aparat o kome trenutno pričamo.  A pričamo o aparatu kvalitetne izrade, jedinstvenog i dopadljivog dizajna, koji predstavlja korak napred za seriju kojoj pripada. Danas je prilično teško pronaći aparat za kojeg se može reći da je loš, ali je i jednako teško pronaći aparat po meri svakog kupca. Sa druge strane, uvek je bilo i biće aparata koji se ipak izdvajaju na neki poseban način, i kojima su mane u manjini. 

Rezime ima svrhu da se na kraju podvuče neka crta, pa ćemo probati da budemo što kraći i konkretniji.

Ono što od noviteta primećujemo na prvi pogled, jeste fiksiran displej u odnosu na stari obrtni. Mišljenja mogu biti podeljena, ali je činjenica da je ekran sada veći i sa kvalitetnijim prikazom. Dijagonala od 3'' sa 922.000 tacaka, zaista ovaj ekran čini upotrebljivim i po sunčanom danu. Tražilo i dalje zaslužuje svaku kritiku, i potpuno mi je nejasno zašto do sada ova serija nema elektronsko tražilo. Isključivanje displeja i upotreba tražila, zaista donosi više nego duplo veću automiju rada, ali i pored toga mišljenja sam da je funkcionalnije tražilo ipak vredno žrtvovanja jednog dela snage baterije, koja spada u izdržljivije u klasi. Raspored točkića je promenjen, ali se ništa na funkcionalnosti nije izgubilo, čak naprotiv. Kad smo kod kritika, moglo se i razmisliti o pravom poklopcu za objektiv, umesto aktuelnih zavesica koje zaista deluju krhko.  Izmeštanje blica i dalje nije rešilo problem crvenih očiju, a nabavka eksternog blica poput opisanog Canon Speedlite 270EX II bi bila prava odluka.

Kada govorimo o suštinskim karakteristikama ispod ''haube'', za pohvalu je umerenost Canona kada je u pitanju efektivna rezolucija i odluka da se ona tek za nijansu uveća sa 10 na 12 mpx. To daje lepih i zaokruženih 4000x 3000 piksela u 4:3 odnosu stranica, a ko nije ljubitelj tog ''formata'', ima u ponudi i standardni 3:2. Senzor je ostao istih dimenzija 1/1.7" (7.44 x 5.58 mm) s tim što je ovaj put u pitanju CMOS, umesto CCD-a koji lagano tone u zaborav, barem kada su ove kategorije aparata u pitanju. Sada već standardni  Digic 5 procesor izvlači maksimum iz senzora, ne ostavljajući puno prostora za kritiku. Objektiv je doživeo takođe krucijalna unapređenja, kako u konstrukciji tako i u maksimalnim mogućnostima. Početna žižna daljina od 24mm je svakako poželjnija od aktuelnih 28mm, ali je ovo očigledno kompromis između moći konstruktora i želja kupaca. Svejedno, ispred nas je oštar objektiv sa optičkom stabilizacijom, sa malo ili čak ni malo optičkih anomalija. Glavni adut svakako predstavlja blenda koja se kreće u rasponu od f/1,8 do f/2,8, što objektiv čini dosta bržim u odnosu na starijeg brata.  Uz sve ovo,  manje će se posezati i za višim ISO vrednostima, koja su u ovoj verziji svoj maksimum podigle sa starih ISO 3200 na sadašnjih ISO 12.800.
Ukratko, odličan izlazni rezultat sa vernim prikazom boja i  dinamičkim raspon koji je za svako poštovanje. Mislim da čak nije ni potrebno posebno naglašavati lakoću rada u manuelnom režimu rada, gde su ekspozicija, blenda i ISO parametri uvek pristupačni i pod prstima. Snimanje u RAW formatu, takođe donosi prednost onome ko ume da je iskoristi na pravi i umeren način.

Video je standardna opcija već odavno u digitalnim aparatima, pa je za očekivati bilo i unapređenje na tom polju. Od sada je u ponudi i Full HD 1920x1080 @ 24 fps, sa stereo zvukom. Objektiv je nečujan prilikom zumiranja, a tu su i filteri koji neutrališu zvuke vetra pri snimanju na otvorenom.  Zumiranje je možda pomalo i sporo, dok je AF sasvim prihvatljiv i korektan. Auto ISO savršeno funkcioniše, tako da i u prilično slabo osvetljenim prostorijama dobijate sasvim pristojan snimak. Nedostatak manuelnih kontrola u video režimu, jeste hendikep i Canon bi trebao da razmisli o tome u narednoj verziji ovog aparata.
I na kraju možemo slobodno konstatovati kako je aparat jednako zanimljiv i onima koji se prvi put sreću sa ovom serijom, kao i onima koji su rešili da urade upgrade sa Canon PowerShot G12 na Canon PowerShot G15. Canon je ovim modelom zaokružio sam vrh svoje ponude u kompakt segmentu. Na vama ostaje da procenite da li vam treba G, S ili SX serija.


Rodić Zoran
©2012 pcfoto.biz