Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 065/23-16-580
  • Kontakt

Da li su dimenzije fotoaparata zapravo, najbitnije?

Prepoznati šansu za novi početak u svetu foto industrije, jeste prava vrednost. To je onaj momenat kada veliki igrači u inerciji cede i poslednju kap iz aktuelnih tehnologija, dok ovi drugi pokušavaju da budu korak ispred u nadi da će ovaj pogoditi smer kojim će se dalje ići. Sa druge strane, veliki igrači moraju opreznije ulaziti u nove koloseke jer kada se njihova mašinerija pokrene, teško ju je zaustaviti. Tokom poslednjih dvadesetak i više godina, imali smo prilike da vidimo dosta kompanija koje se nisu snašle u nadolazećim vremenima, i koje su ostajale zatečene novim tehnologijama. Pojava digitalnog senzora, jeste u pravom smislu te reči – revolucija, a njih nemamo baš tako često. Ma koliko je ona bila velika i očigledna, neki se ipak u njoj nisu snašli već su ostajali ukopani u mestu, čekajući da ona propadne i da se rolna filma vrati na velika vrata. Drugi opet nisu imali dovoljno hrabrosti (čitaj, novca) da investiraju u budućnost, pa smo vrlo brzo dobili prilično čist teren kojim su dominirali Canon i Nikon.


Minolta je mrtva, živeo Sony!


Minolta je upravo jedna od onih koji se nisu snašli u novim vremenima. Sony je procenio da će preuzimanje jedne takve kompanije, omogućiti brži start nego da su krenuli od apsolutne nule. Emocijama nije bilo mesta, pa su nastupile nužne promene za koju Minolta nije imala snage, pa čak ni dovoljno resursa. Ta odluka se pokazala ispravnom, pa smo za manje od decenije dobili značajnog igrača na ovom polju, koji dominira kako proizvodnjom senzora tako i milc fotoaparatima. U najkraćem, dobili smo brend koji ozbiljno diktira nove standarde. Na početku to ne beše tako, jer je od aduta imao A mount u zaostavštini (od Minolte) i jaku želju da postane ozbiljan dSLR igrač. I ko zna kako bi cela ta priča ispala, da se neko nije dosetio da ozbiljnije progura priču sa izbacivanjem ogledala.

 

sinula ideja.jpg

Nekome sine ideja, a nekome samo sijalica


Izbacivanje ogledala nije revolucija, ali će na kraju ispasti kao jedan od važnijih događaja u svetu foto  industrije. Gledajući tako, reklo bi se da je Olympus spasio Sony od sigurne propasti. Vođen logikom svog opstanka, Olympus je nehotično spasio niz drugih kompanija. Kao većina drugih, nije imao nikakvih ozbiljnijih šansi u ’’atletskoj’’ disciplini u kojoj su učestvovali Canon i Nikon. Ostajući u atletici,  oni odlučuju da promene disciplinu, u kojoj će biti dominantni. Bazirano na rešenju iz 2004. i Epsonovim modelom R-D1, Olympus je iskristalisao novi-stari koncept u digitalnoj formi. Izbacili su ogledalo, optičko tražilo, smanjili registar distancu, promenili bajonet i krenuli put razvoja onog sto danas zovemo MILC (Mirrorless interchangeable lens camera).


Tu se vraćamo na prvu rečenicu ovog teksta, i sposobnosti da se prepoznaju novi pravci i hrabrosti da se tekući stave u drugi plan, pa čak i napuste. Odjednom, dobijamo novu sliku gde se pojavljuju imena koja smo već prežalili na neki način. Olympus i Panasonic forsiraju micro four thirds senzor, dok se na velika vrata vraća i Fuji sa svojim X trans senzorom. Polako blede ’’Canon vs Nikon’’ dileme, a javljaju se nove – ’’dSLR vs milc’’. Sony u međuvremenu uspeva da svoje senzore ugradi u preko 40% postojećih digitalnih fotoaparata, a usput drži i trećinu tržišta milc tržišta. Međutim, dSLR i dalje drži svoju poziciju sa značajnim procentom od 75%.


Kolike su zapravo idealne dimenzije digitalnog fotoaparata?


To nam otvara i novo pitanje: Kolike su zapravo idealne dimenzije digitalnog fotoaparata? Dimenzije nisu sve u ovom trenutku, pa ne možemo baš sa sigurnošću ovaj aspekt definisati kao krucijalni faktor. Tu se javlja relativno visoka cena milc rešenja, kao i širina palete objektiva i prateće opreme. Ali, Sony je ostvario značajan uspeh bez da je briljirao sa velikom ponudom objektiva ili znatno nižim cenama od konkurencije, tako da bi mogli da popričamo o veličini fotoaparata. A ona se postepeno povećava, ne samo kod Sonija, već i kod ostalih brendova. Štaviše, polako ulazimo u deficit manjih milc rešenja, poput Sony Nex3n ili Nex5 modela, a sve više promiču zahtevi za novim, većim telom koje će biti sposobno da iznese masivniji objektiv i obezbedi dužu autonomiju rada. Došli smo do tačke kada je izlazni rezultat Sonijevih fotoaparata, bacio u drugi plan cenu i veličinu. Reklo bi se mač sa dve oštrice, a kako Sony ima traume iz ranijeg perioda sa neuspešnim dSLR izletima u rušenju CaNikon dvojca, i kako nije gadljiv na veliku zaradu… zašto ne iskoristiti priliku?


Pa ako nas zaista svi putevi vode ka tome, postavlja se pitanje da li na taj način milc koncept (čitaj, Sony) sam sebi kopa rupu, jer je to nešto što će Canon i Nikon prepoznati i maksimalno iskoristiti. Da je moguće napraviti mali dSLR dokazuje Canon 100d, koji uz bilo koji noviji prajm objektiv deluje jednako kompaktno kao i sadašnji prosečan milc. Ako Sony poveća milc do sadašnjih dSLR dimenzija, onda smo defakto celu ’’revoluciju’’ sveli na izbacivanje ogledala i implementaciju elektronskog tražila. Bingo situacija za Canon i Nikon, koji mogu da urade to isto na postojećim telima, bez da menjaju bajonet. To u startu stavlja sve ostale brendove u nepovoljan položaj,  jer je u tom slučaju teško ostati konkurentan. Canon patetično razvija svoj milc  sistem, ali se on opet ne može posmatrati kao ozbiljno ulaganje u budućnost.  EOS M objektiva ima malo, pa se može desiti da ga ostave statusu večnog odrastanja, ili da ga naprosto ugase bez neke prevelike štete. Odlična šansa i za Nikon, koji opet ima izgovor da u životu ostavi svoj ’’hiljadugodišnji’’ F mount.
Već neko vreme kruži trač kako će Canon EOS 6D Mark II biti mirrorless. Nisam sklon da poverujem u tu mogućnost, ali samo zbog imena. Naprosto, 5d, 6d … treba da ostanu to što jesu, ali očekujem da Canon iskaže maštovitost u numeraciji i klasifikaciji svojih novih modela,  i da će uskoro predstaviti jedan mirrorless većih gabarita sa EF bajonetom.


Pentax u magli


A Pentax, šta je on prepoznao? Zapravo, on je i krivac za nastanak ovog teksta, jer na najbolji način oslikava brend koji godinama luta bez ikakvog cilja. Pentax i dalje želi da napravi ozbiljan rezultat na dSLR polju, kao da nije svestan dešavanja oko sebe. Ono što su na vreme  prepoznali Sony, Panasonic, Olympus i Fuji… njima je očigledno još uvek nepoznato, jer se ponašaju kao gost koji na žurku dolazi u 05.00 tik pred fajront, i kada kreće da funkcioniše gradski prevoz, pa je razlaz neminovan. Za sve ove godine, Pentax uporno izbacuje nove dSLR modele sa takođe ’’hiljadugodišnjim’’ bajonetom. Umesto da za ovih 7 godina već ima ozbiljnu paletu milc fotoaparata i objektiva, on se udostojio da ponudi dva patetična  pokušaja, i ima jedan model u najavi koji će imati K-mount adapter. Izaći će nasmejani pred svet i reći da su napravili retro milc kome je okosnica adapter. Da je priča sa adapterima neozbiljan pristup, shvatio je čak i Sony a što se tiče retro dizajna, rekao bih da i on polako ali sigurno dobija novo obličje. Fuji je već napravio ozbiljan iskorak sa Fuji X-T2 modelom, baš kao i Olympus sa OM-D E-M1 Mark II, dok se Sony, Panasonic i Canon nisu čak ni ozbiljno osvrnuli na taj detalj. Pentax je očigledno zadovoljan sa svojih 4-5% tržišta na svetskom nivou, odnosno 9% na japanskom, ali nikako da se otmem utisku da bi prava poslovna politika ovaj brend napravila mnogo popularnijim nego što jeste. Možda baš oni čekaju pravi trenutak, pa da iz postojećih dSLR modela izbace ogledalo? Nova šansa?

 

pentax.jpg

Pentax 2017. godina


Kako vreme odmiče, sve sam uvereniji da manje dimenzije fotoaparata nisu prioritet koji može značajno uticati na foto industriju. Gledajući ovako, ispada da je to samo bio izgovor i način da se privuče pažnja, dok suštinski stremimo kao većim dimenzijama, i da će najveći uspeh milc fotoaparati ostvariti tek onda kada gabaritima sasvim sustignu postojeće dSLR standardne dimenzije. Ostaje samo da se vidi, da li će želja za povećavanjem dimenzija da se olupa o glavu samo pojedinima ili kompletnoj milc zajednici. Naravno, postoji i opcija da se ne krene u tom pravcu i da se zadrže skromne dimenzije, ali se onda ostaje uskraćen za jedan deo tržišta koji ne želi male fotoaparate. A oni su očigledno u većini, i oni donose zaradu… i ne bi valjalo da na kraju ispadne kako je milc koncept samo bio zaobilazni put do preuzimanja tržišta kojim vladaju Canon i Nikon.


Sa druge strane, ako i jeste tako… pa i ispadne tako na kraju, valjda će neko i dalje proizvoditi manje fotoaparate koji se mogu upariti sa svetlosno jakim prajmovima.

Komentari (5)

avatar

Emilijen


Emilijen | 04. Feb, 2017, 22:08

Vrlo dobar tekst. Bas sam razmisljao o ovome skoro. Mislim da je dimenzija aparata, gabarit, vrlo bitna stavka. Poceo sam da se osecam sputanim, sa kompletnom opremom i aparatom xxxxx puta do sada i propustio dosta dobrih trenutaka-fotografija. Mislim da covek moze da bude mnogo kreativniji sa manjim i kompaktnih telom..... Super tekst Zorane!!! ;-)

avatar

dalibort82


dalibort82 | 04. Feb, 2017, 12:43

Koliko sam ja citao o tome, nije samo rec o gabaritima, vec kad se izbacuje ogledalo to utice dosta i na objektive, tj manje elementa je potrebno u objektivu zato sto je manja razaljina izmedju senzora i  senzora. Nesto sam citao o  tome mada nisam bas najbolje zasao u tu tematiku. Mada po meni je EVF najbolje od svega :)

avatar

Zoran Rodic


Zoran Rodic | 04. Feb, 2017, 12:23

[size=10pt>[font=arial>Prepravio link :)

Pa dobro, ovo je neka vrsta analize sta je kome donelo izbacivanje ogledala, i kako se ko snasao sa tom novom pojavom. Naslov je pomalo dvosmislen, jer se bavi i time koliko je za neke brendove opasna ideja o napustanju tog koncepta (male dimenzije). Jer, kad napravis milc u gabaritima 5dmkIV ili d610 ... prica se menja.

A to, da li tebi odgovara veci fotoaparat a meni manji (ili obratno)... valjda smo naucili da shvatamo bez trzavica.[/font>[/size>

avatar

Tyler Durden


Tyler Durden | 04. Feb, 2017, 11:05

https://en.wikipedia.org/wiki/Betteridge%27s_law_of_headlines  :)

Prepravi i link na kraju posto ne vodi do teksta u blogu.
Dobar tekst, ali ja licno smatram da je ogledalo/bez ogledala vise marketinski momenat nego bilo sta drugo, i da se o tome moze diskutovati nasiroko, ne samo iz perspektive fotografije. ali sto se tice neke diskusije o velicini i prakticnim prednostima mislim da su to potpuno naduvane price i argumentacije, ali i to smo prezvakali 100x vec ovdje.

avatar

Zoran Rodic


Zoran Rodic | 04. Feb, 2017, 10:16

[font=arial>[size=10pt>Prepoznati šansu za novi početak u svetu foto industrije, jeste prava vrednost. To je onaj momenat kada veliki igrači u inerciji cede i poslednju kap iz aktuelnih tehnologija, dok ovi drugi pokušavaju da budu korak ispred u nadi da će ovaj pogoditi smer kojim će se dalje ići. Sa druge strane, veliki igrači moraju opreznije ulaziti u nove koloseke jer kada se njihova mašinerija pokrene, teško ju je zaustaviti. Tokom poslednjih dvadesetak i više godina, imali smo prilike da vidimo dosta kompanija koje se nisu snašle u nadolazećim vremenima, i koje su ostajale zatečene novim tehnologijama. Pojava digitalnog senzora, jeste u pravom smislu te reči – revolucija, a njih nemamo baš tako često. Ma koliko je ona bila velika i očigledna, neki se ipak u njoj nisu snašli već su ostajali ukopani u mestu, čekajući da ona propadne i da se rolna filma vrati na velika vrata. Drugi opet nisu imali dovoljno hrabrosti (čitaj, novca) da investiraju u budućnost, pa smo vrlo brzo dobili prilično čist teren kojim su dominirali Canon i Nikon.

Minolta je mrtva, živeo Sony!

Minolta je upravo jedna od onih koji se nisu snašli u novim vremenima. Sony je procenio da će preuzimanje jedne takve kompanije, omogućiti brži start nego da su krenuli od apsolutne nule. Emocijama nije bilo mesta, pa su nastupile nužne promene za koju Minolta nije imala snage, pa čak ni dovoljno resursa. Ta odluka se pokazala ispravnom, pa smo za manje od decenije dobili značajnog igrača na ovom polju, koji dominira kako proizvodnjom senzora tako i milc fotoaparatima. U najkraćem, dobili smo brend koji ozbiljno diktira nove standarde. Na početku to ne beše tako, jer je od aduta imao A mount u zaostavštini (od Minolte) i jaku želju da postane ozbiljan dSLR igrač. I ko zna kako bi cela ta priča ispala, da se neko nije dosetio da ozbiljnije progura priču sa izbacivanjem ogledala.

Izbacivanje ogledala nije revolucija, ali će na kraju ispasti kao jedan od važnijih događaja u svetu foto  industrije. Gledajući tako, reklo bi se da je Olympus spasio Sony od sigurne propasti. Vođen logikom svog opstanka, Olympus je nehotično spasio niz drugih kompanija. Kao većina drugih, nije imao nikakvih ozbiljnijih šansi u ’’atletskoj’’ disciplini u kojoj su učestvovali Canon i Nikon. Ostajući u atletici,  oni odlučuju da promene disciplinu, u kojoj će biti dominantni. Bazirano na rešenju iz 2004. i Epsonovim modelom R-D1, Olympus je iskristalisao novi-stari koncept u digitalnoj formi. Izbacili su ogledalo, optičko tražilo, smanjili registar distancu, promenili bajonet i krenuli put razvoja onog sto danas zovemo MILC (Mirrorless interchangeable lens camera).>>> nastavak na blogu[/size>[/font>


[center>[/center>
[center>[font=arial>[size=10pt>Nekome sine ideja, a nekome samo sijalica[/size>[/font>[/center>

Podelite svoja iskustva ili postavite pitanje

Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Da li su dimenzije fotoaparata zapravo, najbitnije?

Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.

Podelite sa prijateljima!