Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 065/23-16-580

Najbolji mirrorless fotoaparati u 2016.

Još jedna godina se približava kraju, pa možda nije loše da podvučemo crtu i sumiramo šta se sve našlo u ponudi. Nije za očekivati neke spektakularne novitete do kraja godine iz dva razloga. Fotokina je oduvek bila zgodno mesto za pokazati na čemu se vredno radilo tokom godine, a sa druge strane pojedini brendovi su izbacili i po dva značajna fotoaparata, tako da bi treći bio apsolutni višak. Canon je najzad izbacio prvi mirrorless vredan ozbiljne pažnje, ostavljajući nas i dalje u neizvesnosti povodom ozbiljnosti ove kompanije po ovom pitanju. Sony je predstavio dva mirrorlessa, najpre a6300 u februaru ove godine, da bi u septembru predstavili a6500 za kojeg kompanija tvrdi da nije naslednik a6300. Olympus je kao i uvek, uporan, smiren i temeljit pa je ponudio, jedan ali vredan model Olympus OM-D E-M1 Mark II. Ovaj put je čini mi se izostala kampanja sa fotografijama mokrog fotoaparata. Za divno čudo, Sony nas nije obradovao novim full frame modelom, tako da će ovaj će ovaj članak biti posvećen sličnim, međusobno uporedivim modelima iz APS-C klase. Ako gledamo senzor, onda Sigma sd Quattro H osim izgledom, verovatno odskače sa i svojim APS-H senzorom, tako da ćemo ga samo spomenuti. Fuji je takođe izbacio dva flagship modela koji dele identičan senzor i AF mogućnosti, ali sa dovoljno različitosti koja bi opravdala njihovo postojanje. Panasonic se skoro pa neprimetno provlači i dalje sa svojim modelima, ostajući u senci gore pomenutih.

 

001-Sony-A6300.jpg



Sony a6300


Ovaj model je ugledao svetlo dana početkom godine i došao je kao naslednik odličnog Sony a6000. Pomenuti model je jedan od najprodavanijih mirrorless fotoaparata uopšte, a Sony je uspeo da od njega napravi zaista reprezentativnu liniju mirrorless modela. Sony A6300 je donekle podigao lestvicu, pa u odnosu na stariji model  poseduje niz unapređenja. Izrada je kvalitetnija, povećan je ISO raspon, implementiran ''silent shooting'', poboljšano je tražilo, dodat je ulaz za mikrofon, poboljšan AF i na kraju krajeva, 4K video je pronašao svoje mesto. Sony je značajne resurse  bacio u poboljšanje video mogućnosti, koje su bile zaštitni znak i prethodnika, pa je samo nastavio utabanom stazom. Sony a6300 poseduje CMOS senzor od 24 megapiksela, sa maksimalnom rezolucijom od 6000 x 4000 piksela. Povećan je i broj faznih AF tačaka: 425 PDAF tačaka, odnosno 166 CDAF tačaka, a ceo  AF sistem nozi naziv Fast hybrid AF. U pozadini je standardni BIONZ X, a ISO vrednosti se kreću u rasponu od ISO 100 do 25.600 proširivo do 51,200. Brzina rafala iznosi 11 snimaka u sekundi, sa maksimalnom brzina zatvarača od 1/4000. Nešto širi prikaz ovog modela možete pročitati ovde.

Sony A6500


Neki su mišljenja da je Sony A6500 zapravo trebao biti a6300, i da se pomalo kasni sa novitetima, ali šta je tu je. Značajna su unapređenja, najpre po pitanju rafala koji iznosi 11 fps, odnosno baferom od 300 jpeg ili 107 raw snimaka. Impresivno, nema šta! Najveća kritika za a6300 se odnosila na izostanak stabilizacije na senzoru, pa je Sony ovaj put izašao u susret. Ekran osetljiv na dodir je još jedan detalj koji nije posedovao prethodni model. Interfejs i šetnja kroz menije je prema tvrdnjama proizvođača znatno intuitivnija.  Značajnih promena u AF sistemu nema, dok je ovaj model dobio elektronski zatvarač i 1/32.000. Generalno, Sony a6500 predstavlja prirodnog naslednika starijeg A6300 a jedino je sporno to što između ta dva modela nema više od 8 meseci razlike. Novi model je i nešto skuplji, što na žalost i prati trend povećanja cena.

 

xpro2.jpg

 


Fuji X-Pro2


Fuji X-Pro2 je dugo očekivani model, koji zatvara jedan krug Fuji mirrorless fotoaparata kojima je dobro poznati 16mpx senzor bio zaštitni znak. S obzirom da je Fuji X-Pro1 i započeo Fuji mirrorless liniju, ovo je svakako bio najbolji znak kuda će kompanija ići narednih nekoliko godina dok ne iscedi maksimalno novi  senzor.  U pitanju je APS-C 24.3 mp X-Trans CMOS III (23.6mm x 15.6mm) senzor bez AA filtera, sa novim procesorom koji nosi oznaku X-processor PRO. ISO vrednosti se kreću u opsegu od ISO 200 to 12.800, dok su vrednosti proširive u rasponu od ISO 100 do 25600, odnosno 51200. Mehanička zavesica ide do 1/8.000, i više nego ozbiljan podatak predstavlja prisustvo elektronske zavesice koja daje impresivnih 1/32.000. Uz novi firmver, ovaj fotoaparat se izjednačio sa Fuji X-T2 modelom. AF sistem nosi Naziv - Intelligent Hybrid AF (TTL contrast AF / TTL phase detection AF). Tražilo u svakom slučaju predstavlja jednu od osnovnih razlika između njega i ostatka aktuelne mirrorless ponude. Fuji X-Pro2 u najvećoj meri i jeste to što jeste, zahvaljujući prisustvu optičkog tražila, odnosno hibridnog. Nešto širi tekst ovog fotoaparata možete pročitati ovde i ovde.

 

Fuji-X-T2-telo-000.jpg


Fuji X-T2

Kao i kod Fuji X-Pro2 modela, u pitanju je APS-C 24.3 mp X-Trans CMOS III (23.6mm x 15.6mm) senzor bez AA filtera. Razlika u odnosu na X-Pro 2 se u najvećoj meri odnosi na ergonomiju i tražilo- Autofokusni sistem je impresivan u svakom smislu, i rekao bih da predstavlja prekretnicu u mirrorless liniji uopšte, jer sada imamo ispred sebe jedan potpuno upotrebljiv AF za svaku situaciju. Dakle, nije u pitanju mrtvo slovo na papiru već, zaista dobar AF uporediv sa jačim dSLR sistemima. ISO raspon se kreće od standardnih 200 do 12,800  proširivih do 51,200. Tražilo je dobilo osvežavanje od 60fps koje uz booster grip dostiže 100fps.  Zatvarač dostiže 1/8000 uz prisustvo fenomenalnog elektronskog zatvarača od 1/32,000. Joystick je novitet koji daje potpuno novu dimenziju u radu, u odnosu na dosadašnji pristup. Sinhronizacija sa blicem iznosi 1/250, a rafal dostiže  11fps (14fps sa elektronskim zatvaračem). Odeljak za  memorijsku karticu, ima dva slota od kojih oba imaju podršku za UHS-II. Više o samom fotoaparatu možete pročitati ovde, u opširnijem testu.


Canon EOS M5


Svakako, najveće iznenađenje predstavlja Canon koji se najzad nešto ozbiljnije osvrnuo na ovo tržište. Naravno, postavlja se pitanje i koliko bi neki zaista želeli da se Canon upusti u mirrorless tržište, jer bi on u svakom slučaju uzeo značajan deo kolača. Na sreću po druge brendove, Canon nema neku zaleđinu u objektivima, pa se poput Sonija nekada, značajno oslanja na svoj adapter koji omogućava upotrebu EF objektiva. U neku ruku, on ergonomski ima sličnosti sa retro stilom, ali koji ne doseže sredinu prošlog veka, poput nekih drugih brendova. Ispod haube je 24MP Dual Pixel APS-C CMOS Senzor, a primetićemo i elektronsko tražilo. Prethodni modeli nisu imali tražilo, već su nudili eksterno što i nije bilo baš popularno. Iso se kreće u rasponu od 100 do 25.600, rafal od 9fps a maksimalna brzina zatvarača je 1/4000. Autofokusni sistem je  hibridnog tipa, dok je stabilizacija prisutna u video modu.


Olympus OM-D E-M1 Mark II


Šta reći, osim da mi je izuzetno drago što Olympus prevazilazi sve afere i krize koje su ga pratile prethodnih godina. Olympus uporno istrajava u svom Four Thirds (17.4 x 13 mm) senzoru, a ovaj put je prisutan i novi od 20 megapiksela, uz podršku TruePic VIII procesora. Rafal iznosi impresivnih 60 fps u single i 18 fps u C-Af modu. Naravno, i ovde je u pitanju hibridni autofokus koji objedinjuje najbolje od faznog i kontrastnog. Prisutna je stabilizacija na senzoru, kao i elektronsko tražilo i pokretni LCD osetljiv na dodir. Kao i kod Fuji X T2 modela, i ovde je prisutna podrška za dve memorijske kartice. 4K video polako postaje standard, pa on ni ovde nije izuzetak. ISO vrednosti su u rasponu od 200-25600, a brzina zatvarača dostiže 1/8000 dok sa elektronskim ta cifra dostiže 1/32000.

 

Panasonic DMC-G80

Panasonic je dosta stidljivo predstavio svoj model Lumix DMC-G80, koga u osnovi karakteriše Micro Four Thirds 16mpx senzor bez AA filtera. Stabilizacija na senzoru je prisutna, ali i samo CDAF odnosno kontrastni autofokus. Brzina zatvarača ide od 1/4000 ili 1/16.000 kod elektronskog. ISO vrednosti se kreću u opsegu od 200-25600, dok će rafal dostići 9 fps. Wi-Fi je prisutan, a najveći adut ovog fotoaparata jeste 4K video snimanje, koje je očigledno prioritet kod Panasonikovih proizvoda. Lumix DMC-G80 je dobro ergonomski oblikovan, i jako je blizak dSLR vizuelnom identitetu što viđamo još od GH modela.


Sve u svemu, možemo konstatovati da je i u ovoj godini mirrorless kao sistem napredovao krupnim koracima. Razlike u odnosu na dSLR sistem su sve manje, pa su i diskusije na tu temu sve primamljivije za čitanje. Takođe, Sigma je ponudila Sigma sd Quattro, dok je Samsung je pred umiranjem. U sledećem članku ćemo proći kroz ponudu nešto niže klase mirrorless modela, koja je takođe imala zanimljivih modela u ovoj godini.

Komentari

Podelite sa prijateljima!