Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 064/23-16-580
  • 065/23-16-580
  • Kontakt

Fuji X-pro2

Kada pogledamo današnje tržište mirrorless fotoaparata, jasno uočavamo da je svaki od brendova koji dominiraju ovim delom tržišta, uspeo da svoju ponudu učini posebnom sa nekim od prepoznatljivih modela. Ti modeli su ujedno predstavljali osnovu, odnosno smernicu za nadolazeće modele. Fuji je sa modelom X-pro1 uspeo prilično da razdrma tržište, i to po više osnova. Fuji je kompanija sa dugačkim stažom u foto industriji pa je njen povratak u ozbiljniji rang takmičenja dočekan veoma pozitivno, a da je u pitanju respektabilan igrač postalo je jasno istog momenta. Fuji je bez i malo griže savesti odmah udario u najtanju žicu fotografa, ponudivši jedinstven retro dizajn sa rangefinder tražilom pride.  Deviza – fotoaparat, fotografima... je bila potkovana X-trans matricom, izostankom AA filtera, forsiranjem manuelnih kontrola i jasnom vizijom koja protežira prajm objektive. Sve je to u ukupnom skoru ovaj fotoaparat učinila najpoželjnijim modelom, o kojem se dosta pričalo. Zanimljivo, Fuji X-pro1 je  na neki način ostao poseban sa namerom da ga zameni  isključivo Fuji X-pro2,  a ujedno ostavljajući prostora da svi ostali nadolazeći modeli u mirrorless ponudi  budu jedinstveni u skladu sa svojim vizuelnim identitetom i karakteristikama. Fuji X-pro1 je ljubomorno čuvao svoje rangefinder tražilo, a time i jedan segment tržišta kome je ova posebnost odgovarala.  Apsolutno i nedvosmisleno, Fuji je sa Xpro-1 za uzor imao  Leica M-9 model, a utemeljenje je pronašao i u svom legendarnom GSW690II modelu. Međutim, ovaj model poseduje APS-C senzor što opet nije smetnja da dobije nadimak -  “Leica-Killer”. Utisci, komentar i mišljenja su razni, a svima je zajedničko to što ovaj model na neki način zaista i provocira jake emocije u ocenjivanju. Što se duže posmatra ovaj fotoaparat, postaje jasnije da je izuzetno težak za opisivanje… jer, ovaj se fotoaparat mora doživeti.

 

001.jpg

 



Dizajn i ergonomija


Drastičnih promena po pitanju vizuelnog identiteta nema, što je i bilo za očekivati. Telo je ovaj put zaptiveno, tako da će kombinacija sa takođe zaptivenim objektivima  imati smisla. Da ne zaboravimo, objektivi koji u svom nazivu imaju oznaku WR, su zaptiveni. Fuji X-pro2 nije opterećen maksimalnom kompaktnošću koja je neki očekivani pristup kada su u pitanju mirrorless fotoaparati. Štaviše, X-pro2 je sa dimenzijama od 140.5 x 82.8 x 45.9 mm nešto veći od prethodnika, a sa 445 grama i teži. Prednji grip je ovaj put nešto izraženiji, a značajnu stabilnost donosi i zadnji grip namenjen palcu. Po pitanju programabilnih tastera, Fuji se potrudio i unapredio način izmene njihovih funkcija. Primera radi, kod Fuji X-T1 izmena funkcije programabilnih tastera se vršilo putem nešto dužeg  pritiska na Display/Back (DISP BACK) taster, koji je otvarao meni za podešavanje, svakog pojedinačno. Ovaj put imamo 6 programabilnih tastera od kojih se svaki posebno podešava tako što se koji sekund drži pritisnut, što automatski otvara meni za podešavanje. Zanimljivo rešenje, koje bi mogli i drugi brendovi da iskoriste. Zadnja strana je pretrpela znatno veće izmene, pa su tasteri izmešteni sa leve strane a na njihovo mesto je došao LCD. Pomenuti zadnji grip je takođe doživeo promene pa je značajno povećan a verovatno najveći dobitak donosi džoistik sa zadnje strane, sa kojim kontrolišemo AF tačke. Primera radi, u odnosu na X-E1 apsolutno neuporediv napredak za ovakve situacije.

 

004.jpg

 


Što se tiče kritika, one će sa moje strane biti najviše usmerene na hvaljeni kontrolni točkić za kontrolu brzine okidanja i podešavanje ISO vrednosti. U prvi mah mi je ideja  bila simpatična, ali sam vremenom shvatio da je poseban točkić za ISO vrednosti, poput onog na Fuji X-T1 daleko bolje rešenje. Najpre, nisam se najbolje snašao po pitanju preciznosti podešavanja, jer se uvek dešavalo da pomerim i brzinu okidanja. Takođe, dolazimo u apsurdnu situaciju da kad podesimo brzinu 1/60, prozorčić sa ISO vrednostima stoji naopako, što nije baš zgodno u slabijim svetlosnim uslovima. Refleksija + naopako, čine taj podatak nečitkim čak i onima koji nemaju problema sa vidom. Da stvar bude gora, nisam uspeo da pronađem mogućnost podešavanja ISO vrednosti preko nekog od kontrolnih točkića, odnosno na tradicionalan način kao kod većine drugih fotoaparata. Pomenuta opcija možda i postoji, ali ja nisam uspeo da je pronađem. Iskreno se nadam da Fuji X-T2 neće dobiti ovakav kontrolni točkić, kao i da će se X-Pro3 rešiti ovog ‘’problema’’. 

 

005 Naopako.jpg

 

Što se tiče intuitivnosti menija za podešavanje, ni oni nisu dobili zadovoljavajuću ocenu sa moje strane. Naprosto, previše je nelogičnosti a dobra strana u toj priči je da se ne radi o podešavanjima koja obavljamo često. Primera radi, postavlja se pitanje zašto je  opcija Shot Without Lens u meniju Button/Dial Settings? To je momenat kada idejnog tvorca menija, želite da odvedete u posebnu sobu za isleđivanje, i da ga uz svetlost lampe pošteno ispitate.  Zašto je to posebno izdvojeno? Primera radi Fuji X-E1 nema taj problem, pa se ta opcija nalazi u Shooting menu. Da podsetim, ovo je nužno aktivirati u slučaju kada koristite neki od manuelnih objektiva, bilo starih ili novih. Na sreću, to odradite jednom i mirni ste, pa će ova nelogičnost potonuti u zaborav. Aktiviranje zlatnog preseka na LCD ekranu sam tražio više nego što je to pristojno, a istu opciju za tražilo sam pronašao odmah. Ove i slične probleme može rešiti jedan dobar i pošten update softvera, a u suprotnom ostaće vam da se naviknete. Podešavanje Hi-ISO vrednosti takođe može biti bolna logička poteškoća, ali kao što rekoh radi se o sitnim podešavanjima koja spadaju u red onih kada se kao vlasnik novog fotoaparata puni entuzijazma za lutanje po menijima, a podešavate ga jednom za svagda.

 

Observer.jpg

X-Pro2, Fuji XF35mmF1.4 R, ƒ/5,6, 1/500, ISO 200



Ispod ''haube''


Reklo bi se da je novi APS-C 24.3 mp X-Trans CMOS III (23.6mm x 15.6mm) senzor bez AA filtera postavio temelje za nekoliko narednih modela, i da će sa razlogom biti aktuelan neko vreme. Tu je novi i brži X-processor PRO, pa sve u kompletu rezultira boljim izlaznim rezultatom, dinamičkim rasponom i odnosom prema šumu. ISO vrednosti se kreću u opsegu od ISO 200 to 12.800, dok su vrednosti proširive u rasponu od ISO 100 do 25600, odnosno 51200. Da bi kontrolisali ISO vrednosti, potrebno je malo prakse a Fuji se maksimalno potrudio da zakomplikuje stvar. Šta znače opcije AUTO1 / AUTO2 / AUTO3, saznaćete onda kada ne uspete da podesite iz prve vrednost koju ste zamislili. Kompenzacija ekspozicije ide u rasponu od -5.0EV do +5.0EV u koracima od  1/3EV, odnosno  -2.0EV - +2.0EV pri video snimanju. Ozbiljan adut ovog aparata je mehanička zavesica od 1/8.000, i više nego ozbiljan podatak predstavlja prisustvo elektronske zavesice koja daje impresivnih 1/32.000. Sinhronizacija sa blicem iznosi 1/250 a rafal dostiže lepih 8 fps. Odmah da bude jasno, trebaće vam brza i moćna kartica, kako bi izbegli duži vremenski upis na nju.

 

Zu junior.jpg

X-Pro2, Fuji XF35mmF1.4 R, ƒ/1,4, 1/105, ISO 800

 


Auto bracketing opcija, nudi sijaset korisnih mogućnosti:
AE Bracketing(±2EV / ±5/3EV / ±4/3EV / ±1EV / ±2/3EV / ±1/3EV)
Film simulation bracketing (3 odabrane simulacije filma)
Dynamic Range Bracketing (100% · 200% · 400%)
ISO sensitivity Bracketing (±1/3EV / ±2/3EV / ±1EV)
White Balance Bracketing (±1 / ±2 / ±3)

Što se tiče autofokusnog sistema, on i dalje ima osnovnu podelu na Single AF / Continuous AF i naravno MF, odnosno manuelni focus. Njega kontrolišete polugicom koja se nalazi na prednjoj strani aparata.  Autofokus je hibridni, što podrazumeva da je pitanju kombinacija faznog i kontrastnog sistema rada. Dodatna podešavanja idu u smeru odabira Single point AF ili Zone AF, a naravno da je prisutan i Wide / Tracking AF. AF frame ima promenljive dimenzije, a iskreno preporučujem da se  udubite u mogućnosti ovog AF sistema kako bi izvukli maksimum iz njega. Saznati konačan  broj AF tačaka se na kraju svelo na čupanje podataka klještima i sklapanjem kockica, čemu je najzaslužnija štura dokumentacija koja najčešće navodi broj 273.  Dakle, u sva tri moda - Single Point, Zone i Wide/Tracking dobijamo 77 tačaka (7 x 11) od čega je 49 PDAF (7 x 7),  dok u Single point modu dobijamo maksimalnih 273 tačke (13 x 21) odnosno 169 PDAF tačaka (13 x 13).

 

DSCF2315.jpg

 X-Pro2, Fuji XF14mmF2.8 R, ƒ/5.6, 1/1500, ISO 200

DSCF2335.jpg

 X-Pro2, Fuji XF14mmF2.8 R, ƒ/5.6, 1/2200, ISO 200



Jedna od jače potenciranih mogućnosti ovog i uopšte Fuji mirrorless fotoaparata jeste simulacija filma kojih ima 15: PROVIA / Standard, Velvia / Vivid, ASTIA / Soft, CLASSIC CHROME, PRO Neg.Hi, PRO Neg.Std, Black& White, Black& White+Ye Filter, Black& White+R Filter, Black& White+GFilter, Sepia, ACROS, ACROS+Ye Filter, ACROS+R Filter, ACROS+G Filter. Ko je željan eksperimentisanja, imaće u ovoj mogućnosti nepresušan izvor zabave a vremenom će steći sasvim opravdano poverenje u jpg fajl koji daje Fuji. Ubeđivanje u svrsishodnost i potrebu za postojanjem ove opcije, može biti veoma nezgodno, pa ću biti slobodan da iznesem lični stav: Meni se dopada i mislim da je ovo odlična stvar!

 

011-Fuji-XF-14mm-R.jpg

  X-Pro2, Fuji XF14mmF2.8 R, ƒ/5.6, 1/1000, ISO 200

DSCF2195.jpg

 X-Pro2, Fuji XF35mmF1.4 R, ƒ/2, 1/90, ISO 800

 

Optika

O Fuji optici se dosta govorilo i pisalo na ovom blogu, a od vas zavisi koji objektiv će krasiti ovaj fotoaparat. Ako dozvolite, uputiću jednu malu sugestiju… a ona se najpre odnosi na skladnost optičkog tražila i gabarita objektiva. Naprosto, neki objektivi nisu prilagođeni rangefinder tražilu jer zauzimaju i previše prostora u donjem desnom uglu. Sa druge strane, targetirani kupac ovog aparata u većini slučajeva nalazi sebe u manjim, svetlosno jakim prajmovima kao što je   Fujifilm XF 35mm F1.4 R,   Fujifilm XF 35mm F2 R WR, Fujifilm XF 18mm F2 R, Fujifilm XF 27mm F2.8 ili Fujifilm XF 60mm F2.4 R Macro. Nešto veći objektivi, mogu biti takođe pristojno neupadljivi -  Fujifilm XF 14mm F2.8 R, Fujifilm XF 23mm F1.4 R, Fujifilm XF 56mm F1.2 R ili Fujifilm XF 56mm F1.2 R APD. Objektiv kakav je Fujifilm XF 90mm F2 R LM WR će biti impresivno iritantan u slučaju upotrebe optičkog tražila, ali se mora priznati da je izuzetna šteta imati ovaj fotoaparat a nemati ovaj objektiv. Problem je na sreću rešiv i vodi ka odabiru elektronskog tražila, za koje smo konstatovali da je sjajno rešenje. U tom slučaju, nema razloga da se ne koriste i znatno veći objektivi, poput Fujifilm XF 100-400mm F4.5-5.6 R LM OIS WR, Fujifilm XF 10-24mm F4 R OIS, Fujifilm XF 16-55mm F2.8 R LM WR ili Fujifilm XF 50-140mm F2.8 R LM OIS WR.

 

DSCF2377.jpg

X-Pro2, Fuji XF14mmF2.8 R, ƒ/5.6, 1/1000, ISO 200

 

Tražilo

Rangefinder! Digital rangefinder! Definitvno jedan od zaštitnih znakova ovog fotoaparata. Mlađe generacije, zapravo i ne znaju koje  su prednosti i mane ovakvog tražila, što je i razumljivo… jer nekih modela za poređenja ni nema u velikoj meri. Leica je tu neprikosnovena, ali je ona retka, pa se ne sreće tako često  kod drugara na kafi gde  se obično stiče neki utisak o novitetu. Pa šta je onda paralaksa, i zašto se u tražilu vidi objektiv, i zašto neki objektivi kroz tražilo deluju kao hauba od Dajca? Ovo su svakako prvi negativni utisci sa kojima se sreću oni kojima je ovo apsolutni novitet.
U kojoj meri je elektronsko tražilo dostiglo optičko, i koje su tačno razlike u kvalitetu prikaza jeste jedna od dilema koje se već neko vreme provlači kroz online diskusije. Pravi utisak je zaista teško steći, jer su do sada razlike prilično teško uporedive na prvu loptu. Kada pogledamo kroz odličan EVF, nebitno da li je u pitanju Sony A7r ili Fuji X-T1, vi ste nekako uskraćeni za poređenje iz prve ruke, čak i ako nam je neki dSLR pri ruci. Ovde imamo mogućnost da ne skidajući oko sa tražila, momentalno uočimo razliku u prikazu, jer nam to omogućava polugica sa prednje strane. Tada zaista vidimo kada je previše kontrasta, šta je zapušeno, šta nije... kakav je prikaz na otvorenom, a kakav u zatvorenom prostoru. Sa druge strane, niko neće kupiti ovaj fotoaparat da bi sagledao razliku između elektronskog i optičkog tražila, već da bi fotografisao. A ono sto je bitno, hibridno tražilo poput ovog vam ni najmanje neće biti višak, jer kada vam optičko počne praviti problem, vi se naprosto prebacite u izvanredno elektronsko i nastavljate dalje. Elektronsko tražilo će u svakom slučaju doći do izražaja tokom rada sa ultra širokim i telezum objektivima, kao i u situacijama kada je uključena opcija simulacije ekspozicije, gde ste u prilici da odmah vidite rezultate podešavanja.

 

003.jpg


Što se realne upotrebe tiče, koristio sam oba tražilo uporedo a menjao sam ih shodno situaciji ili objektivu koji sam koristio. Neki moj utisak bi bio da se optičko tražilo najbolje snalazi sa objektivima poput 27mm, 35 f/2, 35 f1,4, 18mm, 60mm, pa čak možda i sa 23mm odnosno 56mm. Sve ostalo neprijatno dominira donjim desnim uglom tražila, pa je hauba Dajca zaista prva paralela. To je momenat kada je nužno prebaciti u elektronski režim.  Ono će onda trošiti znatno više struje, naročito ako koristimo maksimalnih 85 fps osvežavanja, koje obezbeđuje tečan prikaz slike. Kod Fuji Xpro2 modela, prisutna su tri moda: EVF, OVF I ERF, odnosno ‘’dual optical viewfinder/electronic range finder display’’ (ERF - mod omogućava da u donjem desnom ćošku dobijemo uvećanu sliku dela kadra u koji je fokusu.

 

003-Fuji-XF-14mm-R.jpg

X-Pro2, Fuji XF14mmF2.8 R, ƒ/5.6, 1/1500, ISO 200


Mana optičkog tražila je identičan prikaz nezavisno od žižne daljine objektiva, pa smo prinuđeni da se orijentišemo pomoću iscrtanog pravougaonika unutar tražila. Uzrok leži u činjenici da ovaj tip tražila ne dobija prikaz kroz objektiv, već  sa strane. Korekcija paralakse je prisutna kao opcija, ali ona nije automatski uključena što znači da je morate naknadno aktivirati. Zbog svega ovoga, optičko tražilo ovog tipa može nekima zasmetati. Street fotografi sa nekim 35mm f/2 objektivom, verovatno nikada neće upasti u ovu nepriliku, već će uživati kao u stara dobra analogna vremena. Elektronsko tražilo je naprosto, odlično. Kao i kod svakog, moguće je isprovocirati manu, ali se postavlja pitanje da li želimo da maltretiramo tražilo ili da fotografišemo. Ako je u pitanju ovo drugo, biću slobodan da mu dodelim najvišu ocenu. Za razliku od prethodnika, Fuji X-Pro2 poseduje diopter, a u poređenju sa X-T1 tražilom ono je manje -  0,48’’ u odnosu na 0,5’’, a i stepen uvećanja je takođe manji 0.59x u odnosu na impresivnih 0,77x. Ono što dele ova dva tražila, je identična rezolucija. Ako bi poredili ovo tražilo sa prethodnikom, onda je sadašnjih 2.36 miliona tačaka daleko veće od 1.44 koje je imao X-Pro1. Osvežavanje je skoro duplirano, pa iznosi 85 fps u odnosu na 46, a smanjeno je i kašnjenje sa 0,070  na 0,012 sekundi.

 

002.jpg

 

Autonomija rada, priključci i memorijske kartice

Bilo je za očekivati da će se uz X-pro2 predstaviti i nova baterija, s obzirom da aktuelna NP-W126 koja dominira već godinama. Na žalost, to se nije dogodilo pa nam ostaje da biramo između kupovine dodatne baterije ili kompromisa, odnosno racionalnijeg korišćenja. Tražilo sa osvežavanjem od 85 fps i kontinuirani AF od 8fps, mogu pojesti bateriju očas posla, a razmišljanje o potencijalnom gripu je naprosto nezamislivo za ovakav dizajn i vizuelni identitet fotoaparata. Ovde smo došli do neke vrste paradoksa, jer ako želimo ovakvu spravu poterati do maksimuma, bićemo sputani izvorom energije. Sony je taj problem počeo da rešava tako što u osnovnom paketu isporučuje dve baterije. Ono što je zanimljivo, jeste činjenica da ova baterija izvlači više iz zahtevnijeg X-pro2 modela, pa u odnosu na prethodnika daje očekivanih 350 snimaka, umesto 300 koliko je uspevao da istera X-pro1. Odgovarajući punjač za NP-W126 bateriju dolazi u kompletu, što je već postalo obavezno za napomenuti, s obzirom da pojedini proizvođači izostave ovakav detalj.
Što se tiče priključaka, prisutni su standardni USB 2.0 (480 Mbit/sec) i Micro HDMI i ulaz za mikrofon, a prisutan je i Wi-Fi, koji vam omogućava kontrolu fotoaparata sa nekog od ’’pametnih’’ uređaja poput tableta ili mobilnog telefona.
Fuji X-pro2 je po pitanju rada sa memorijskim karticama, podigao lestvicu i obezbedio zaista komotan rad. Naime, prisutna su dva slota sa SD karticu, koji se pomalo i razlikuju. Podržan je rad sa SD / SDHC / SDXC do 256GB a razlika je u tome što slot broj jedan radi sa UHS-I/UHS-II karticama. Podrazumevana podešavanja aktiviraju slot broj 2 tek kada je kartica u slotu 1 popunjena. Izmene vršite u delu Save Data Setting – Card Slot Setting. Opcija Backup rezultira snimanjem iste fotografije dva puta, po jednom na svaku karticu, a moguće je podesiti snimanje tako i da raw automatski ide na prvu karticu, a jpg na drugu.

 

DSCF2360.jpg

X-Pro2, Fuji XF14mmF2.8 R, ƒ/9, 1/120, ISO 200

 

VIDEO

Po nekoj prirodi stvari, potencijalni kupci ovog fotoaparata nisu previše zainteresovani za video mogućnosti. Ovo je jedan od retkih novijih modela iz više klase, koji ne potencira prisustvo  4K opcije.  Da stvar bude zanimljivija, postoje uveravanja da je X-pro2 sposoban za 4K video, ali kako su istraživanja dala informaciju kako je tek 20% potencijalnih kupaca zainteresovano za ovu opciju, došlo se do odluke da se ona onemogući kroz firmware. Zanimljiva teza, ali znajući kako Fuji funkcioniše… ne i nemoguća. Uglavnom, prisutne su sledeće vrednosti: Full HD 1920x1080 60p / 50p / 30p / 25p / 24p , HD 1280x720 60p / 50p / 30p / 25p / 24p .

 

DSCF2350.jpg

X-Pro2, Fuji XF14mmF2.8 R, ƒ/5.6, 1/320, ISO 200

009-Fuji-XF-14mm-R.jpg

X-Pro2, Fuji XF14mmF2.8 R, ƒ/10, 1/320, ISO 200

 

Reč za kraj

Mislim da mi ponestaje reči kojima bih uspeo da objektivno rezimiram ovaj fotoaparat. Dr Jekyll and mr Hyde, fantastičan izlazni rezultat i latentna organizaciona konfuzija. U opštoj jurnjavi za retro stilom, neko se očigledno malo preigrao, pa ako bi pravili paralelu sa operativnim sistemima, onda Xpro2 na momente deluje kao Linux (naročito u delu kada Win user traži pola sata shut down opciju). Kada pominjem retro dizajn i funkcionalnost, onda nije zgoreg da se prisetimo Nikon Df modela, koji se potrudio da ni jednu njegovu funkciju ne obesmisli otežanim pristupom. Na kraju krajeva, tu je i Fuji X-T1 kojeg i dalje smatram apsolutnom ergonomskim kraljem, u APS-C svetu. Biće zanimljivo videti šta će sve doneti Fuji X-T2, i da će onda još više izaći na videlo sva ta različitost. Novi firmware bi svakako bio poželjan, a kontrolni točkić sa dve funkcije nije zadobio moje simpatije i pored sve hvale po internetu.
Na internetu se može pročitati niz oprečnih informacija, pa sam u jednom momentu opet bio besan zbog prepisivačke uredničke politike. Međutim, vremenom shvatam da nije problem u tome, već da se autori tih tekstova naprosto nisu snašli. Bilo je momenata kad ni sam nisam znao da li je ISO 100 dostupan u raw formatu i da li uopšte postoji podela LCD ekrana po zlatnom preseku. Da li je opcija Shot WO lens, prisutna ili nije? Kako se uopšte dolazi do ISO 51200? Kako se namešta ekspozicija od 30’’? Uputstvo? Ne, ni ono nije pomoglo! S obzirom da sam koristio sve Fuji fotoaparate i skoro sve Fuji objektive, pa još ako uzmemo u obzir i da sam vlasnik jednog Fuji mirrorless fotoaparata, prilično je deprimirajuće moje nesnalaženje u nekim momentima.
Sa druge strane, opet imam zadršku da kompletno iskritikujem softver ovog fotoaparata. Razlog je vrlo razuman i logičan, jer opciju shot without lens podešavamo jednom i nikad više, baš kao što se ne sećam kada sam uopšte preterao ISO vrednost preko 6400. Fuji ima jako čudnu sklonost da u fotoaparat implementira neku funkciju, a da o tome ne obavesti svoje korisnike na neki normalan način. Spot merenje van centralne tačke, je jedna od takvih stvari za koju sam po difoltu mislio da nije moguća. Pomenuta mogućnost je prisutna u Fuji X-T1 modelu, i dodata je tiho kroz update firmwera, a prisutna je i na Fuji X-Pro2. Zato nije zgoreg da Fuji korisnici nikad ne zaobiđu štivo sa naslovom ’’Male tajne Fuji…
Šta reći na kraju, osim da sam se neko vreme družio sa izvanrednim fotoaparatom, koji definitivno nije za svakoga. Definitivno vas ne može ostaviti ravnodušnim, jer će utisci biti odmah jasno izraženi. Ili ga zavolite ODMAH ili uđete u beskonačnu spiralu čuđenja.
Izlazni rezultat i njegov kvalitet sve bacaju u drugi plan.

Komentari (4)

avatar

Zoran Rodic


Zoran Rodic | 23. Jun, 2016, 09:39

Sad bih mogao biti zlonameran, pa reci da Fuji ne reklamira sta ima... a Nikon ono sto nema :) Salu na stranu, Fuji dosta skrto iznosi to sto ima, pa i ovo za spot merenje na svim tackama sam procitao jednom davno, i to onda kada sam na Fuji rumors video novi firmware za X-T1 (na jedno uvo uslo na drugo izaslo)
Dragance me je pitao pre neki dan da li X-pro2 ima spot merenje samo u centralnoj tacki kao Canon ili je drugacije.... rekoh... ne znam, nigde nisam procitao, nigde ne pise.
Kao sto rekoh, mnoge stvari moras kljestima iscupati.

avatar

Bole


Bole | 22. Jun, 2016, 23:43

Cita se u dahu!
Veoma informativno i inspirativno :)

avatar

dalibort82


dalibort82 | 22. Jun, 2016, 23:10

Odlicno stivo, kao i uvek :)  Mada nisam znao ono za spot merenje da su omogucili merenje na svim tackama. Covek nesto i nauci :)

avatar

Zoran Rodic


Zoran Rodic | 22. Jun, 2016, 22:12

[font=arial>[size=10pt>Kada pogledamo današnje tržište mirrorless fotoaparata, jasno uočavamo da je svaki od brendova koji dominiraju ovim delom tržišta, uspeo da svoju ponudu učini posebnom sa nekim od prepoznatljivih modela. Ti modeli su ujedno predstavljali osnovu, odnosno smernicu za nadolazeće modele. Fuji je sa modelom X-pro1 uspeo prilično da razdrma tržište, i to po više osnova. Fuji je kompanija sa dugačkim stažom u foto industriji pa je njen povratak u ozbiljniji rang takmičenja dočekan veoma pozitivno, a da je u pitanju respektabilan igrač postalo je jasno istog momenta. Fuji je bez i malo griže savesti odmah udario u najtanju žicu fotografa, ponudivši jedinstven retro dizajn sa rangefinder tražilom pride.  Deviza – fotoaparat, fotografima... je bila potkovana X-trans matricom, izostankom AA filtera, forsiranjem manuelnih kontrola i jasnom vizijom koja protežira prajm objektive. Sve je to u ukupnom skoru ovaj fotoaparat učinila najpoželjnijim modelom, o kojem se dosta pričalo. Zanimljivo, Fuji X-pro1 je  na neki način ostao poseban sa namerom da ga zameni  isključivo Fuji X-pro2,  a ujedno ostavljajući prostora da svi ostali nadolazeći modeli u mirrorless ponudi  budu jedinstveni u skladu sa svojim vizuelnim identitetom i karakteristikama. Fuji X-pro1 je ljubomorno čuvao svoje rangefinder tražilo, a time i jedan segment tržišta kome je ova posebnost odgovarala.  Apsolutno i nedvosmisleno, Fuji je sa Xpro-1 za uzor imao  Leica M-9 model, a utemeljenje je pronašao i u svom legendarnom GSW690II modelu. Međutim, ovaj model poseduje APS-C senzor što opet nije smetnja da dobije nadimak -  “Leica-Killer”. Utisci, komentar i mišljenja su razni, a svima je zajedničko to što ovaj model na neki način zaista i provocira jake emocije u ocenjivanju. Što se duže posmatra ovaj fotoaparat, postaje jasnije da je izuzetno težak za opisivanje… jer, ovaj se fotoaparat mora doživeti.>>> nastavak na blogu[/size>[/font>


[center>[/center>

Podelite svoja iskustva ili postavite pitanje

Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Fuji X-pro2

Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.

Podelite sa prijateljima!