Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 065/23-16-580

Sony a7S II - kamera zarobljena u telu fotoaparata

Kada se 2005. pojavio Canon 5d sa svojim full frame senzorom od 12 megapiksela, već je bilo prilično jasno kako će svaki sledeći model  imati senzor veće rezolucije. I zaista 10 godina kasnije, 50 megapiksela postaje sve češće pominjana i viđena rezolucija, ali je malo ko očekivao da će se neko odlučiti da insistira na tih 12 mpx iz 2005. Sony  fullframe mirrorless  priča je počela  oktobra 2013. izlaskom dva modela Sony A7 i Sony A7r, da bi poslednji u nizu A7s postao aktuelan 6. aprila 2014. Tih 12 megapiksela je i tada izazivalo razne komentare, a da bi bio različit od svoje starije braće morao je ipak biti poseban na neki način. Sony je to uradio tako što je u telu fotoaparata na neki način zarobio video kameru. Ovo nije usamljen slučaj, a nije ni prvi put da se neki brend na ovaj način prilično nagne ka zahtevima ljubitelja videa. Panasonic GH4 je svakako jedan od poznatijih fotoaparata tog tipa, nije tajna ni da se Sony a6000 takođe približio pomenutoj skupini. 11. septembra 2015. Sony predstavlja naslednika  A7s , koji na neki način donosi aktuelne novitete i standarde, dok sa druge strane ne odstupa od onoga što je ponudio u prvobitnom modelu.

 

Sony A7s II.jpg



Vizuelni identitet ne odstupa od standardne A7 linije fullframe mirrorless fotoaparata. Telo poseduje solidno definisan grip, a kontrolni točkići su dostupni za kažiprst i palac. Tražilo je smešteno na sredinu tela, a na vrhu se nalazi priključak za blic. Sve u svemu, nema se šta novo napisati o ovom ergonomskom pristupu, osim da konstatujemo kako je telo neznatno veće i nešto teže. Sony A7s II je težak 627 grama, dok su  dimenzije 127 x 96 x 60 mm.

 

Sony A7 S II - top view.jpg

 


Primetićemo da je u pitanju  identičan 35 mm fullframe (35.6 x 23.8 mm), Exmor® CMOS sensor od 12 megapiksela, kao i u prvoj verziji. Mala rezolucija i ISO u rasponu odISO 100 do ISO 102400 (proširiv od ISO 50 to ISO 409,600), ostaje glavni adut ovog fotoaparata. Procesor je i dalje Bionz X, a unapređenje je došlo u vidu stabilizacije na senzoru što je svakako bitan detalj. Sa druge strane, AF je ostao tamo gde je i bio u prvoj verziji, pa se i dalje insistira na CDAF, odnosno kontrastnom autofokusnom sistemu.  Njega i dalje imamo u osnovnoj ponudi: Single-shot AF (AF-S), Continuous AF (AF-C), Direct Manual Focus (DMF), Manual Focus, dok je povećan broj AF tačaka sa ondašnjih 25 na 169. Kompenzacija ekspozicije je u rasponu od +/-5.0 EV (u koracima od 1/3 EV ili 1/2 EV), a brzina zatvarača je 1/8000.


XGA OLED elektronsko tražilo dijagonale 1,3cm sa 2.359.296 tačaka i uvećanjem od 0,78x. Diopter je prisutan sa podešavanjem od -4.0 do +3.0, dostupno je podešavanje osvetljenosti u 5 koraka u rasponu od -2 do +2.  Generalno, Sony tražila imaju sve moje simpatije tako cu mu dati dobru ocenu.
Sa zadnje strane je prisutan odlični 3″ tilt TFT-LCD ekran sa povećanom rezolucijom od 1.228.800, kome se nema šta prigovoriti. Uvećanje fokusa je i dalje prisutno, u vrednostima od 35 mm fullframe: 4.2x, 8.3x, odnosno APS-C: 2.7x, 5.4x. Osvetljenost se podešava u 5 koraka, baš kao kod elektronskog tražila.
Što se tiče autonomije rada, za nju je i dalje zadužena NP-FW50 baterija sa autonomijom rada od 310 snimaka sa elektronskim tražilom ili 370 sa pretežnom upotrebom LCD ekrana. Za njeno punjenje je zadužen AC-PW20 punjač, koji nije sastavni deo kompleta. Elektronska tražila su očigledno i dalje nerešev problem, jer spadaju u najveće potrošače na fotoaparatu, pa je nošenje dodatne baterije nešto na šta se moramo naviknuti.

 

003 A7sII back.jpg

 


Od priključaka su prisutni USB 2.0 (480 Mbit/sec), Micro HDMI, port za slušalice i mikrofon, kao i podrška za WI-FI 802.11b/g/n sa NFC  podrškom. Od memorijskih kartica, podržane su: Memory Stick PRO Du, Memory Stick PRO-HG Duo, Memory Stick Micro (M2), SD, SDHC (UHS-I ), SDXC (UHS-I), microSD, microSDHC, microSDXC.
Kada govorimo o video mogućnostima, podržani su 4K (3840 x 2160 @ 30p/24p [60-100Mbps]), Full HD (1920 x 1080 @ 120p/60p/60i/30p/24p [50-100Mbps]), 720p (30p [16Mbps]), u MPEG-4, AVCHD, XAVC S formatu. Prethodni model nije bio sposoban sa sam apsorbije 4K, već je bilo potrebno posedovati eksterni rikorder koji se povezivao preko HDMI izlaza. Ovaj put to nije slučaj, već će a7S II direktno beležiti snimljeni materijal na memorijsku karticu. Možda valja napomenuti da a7S II ne podržava Cinema 4K (4096 x 2160) video rezoluciju.


Sony A7s II je definitivno poseban proizvod u svakom smislu. U doba kada dominira opšta trka sa AF performansama i rezoluciji senzora, ovaj model se okreće jednom sasvim drugom pravcu, koji autentični fotografi ponekad ne razumeju. Sony a7s II je u odnosu na prethodnika napravio unapređenja, ali reklo bi se... selektivno. Video je naravno u prvom planu pa se poradilo na punoj podršci za 4K , a svoje mesto je pronašla i podrška za nekompresovani 14 bitni raw. Autofokus je stidljivo napredovao, ali ni izbliza kao a7rII koji sa svojih 399  tačaka, definitivno dominira u alpha mirrorless liniji. Sa druge strane, a7S II je savršen za rad u slabijim svetlosnim uslovima, pa će visoke ISO performanse biti idealno uparene sa stabilizacijom na senzoru. Telo nije zaptiveno, ali je povećana izdržljivost zatvarača na 500.000 okidanja, a prisutno je i nečujan rad, odnosno ''silent shooting''. Primera radi, savršena kombinacija za pozorište i slabije svetlosne uslove.  Nema sumnje da će ovaj fotoaparat ipak biti zanimljiv najpre ljubiteljima video zapisa, dok će fotografi bolje rešenje pronaći u a7r II modelu.

Komentari

Podelite sa prijateljima!