dSLR i mirrorless fotoaparati su po nekim tačkama apsolutno izjednačeni, a po nekim i ciljano različiti. Autofokus lagano izlazi iz sfere međusobno neuporedivih karakteristika, dok je sasvim neočekivano na začelju ostala autonomija rada. Entry level dSLR modeli izdržaće blizu 500, a jači modeli srednje klase izvlače blizu 1.000 snimaka. Nikon d4s daje autonomiju rada od impresivnih 3.000 snimaka, što predstavlja nedostižnu cifru za bilo koji mirrorless fotoaparat. Sa druge strane, Sony a7r II nudi patetičnih 290 snimaka, dok se Fuji flagship model X-pro2 isprsio za nešto više, odnosno 350 snimaka. Sony je u jednom delu ispao fer i u osnovnom kompletu ponudio 2 baterije, neposredno zagovarajući pristup koji podrazumeva nošenje više baterija. Glavni adut je težina baterije koja ima neku prosečnu težinu od 45-50 grama, što generalno ne bi trebalo da predstavlja problem za rame. Budimo fer, pa recimo da ni ozbiljniji dSLR korisnici ne idu na posao bez seta dodatnih baterija, što opet ne znači da mirrorless korisnici okolo nosaju redenike sa baterijama. Sa druge strane, mirrorless korisnici po nekom nepisanom pravilu ne spadaju u kategoriju ’’fotograf mitraljezac’’, pa će po svoj prilici i takva baterija biti dovoljna za neku uobičajenu foto šetnju.
Sony je ponudio dodatnu bateriju u osnovnom kompletu, dok Fuji X-pro2 ima drugi adut u rukavu. U pitanju je optičko rangefinder tražilo, čija intenzivna upotreba povećava autonomiju rada. Fuji X-Pro2 poseduje hibridno tražilo, odnosno kombinaciju elektronskog i optičkog. Elektronsko, troši znatno više energije, a za neke će biti iznenađujuće da je zahtevniji potrošač čak i od većeg LCD ekrana sa zadnje strane. Veća rezolucija, veća potrošnja… pravilo koje važi i kod mobilnih telefona. EVF daje više informacija – 2.36 miliona tačaka sa 85 fps, dok LCD pruža 1.62 miliona tačaka i 54 fps. Optičko tražilo logično, troši daleko manje energije i trošiće taman koliko za autofokus i prikaz osnovnih informacija. Ovo neće duplirati autonomiju rada, ali nije zgoreg znati za ovo i iskoristiti u nekoj kritičnoj situaciji.
Još jedna opcija nudi mogućnost produžetka autonomije rada, i ona se nalazi u meniju u delu "Power Management", gde su u ponudi tri opcije: "High Performance", ’’Standard’’ i ’’Economy’’.
Tabela je prilično jasna i izvedena je prema CIPA standardima, što znači da je okidač pritiskan svakih 30 sekundi. Ako prevedemo u minute, od 380 snimaka dobijamo zapravo 190 minuta rada. Uočavamo da Economy mod daje najveću autonomiju rada uz nešto manji pad autofokus performansi, pa se ’’Standard’’ nameće kao srednje rešenje. Logično, optičko tražilo dobija najmanji benefit iz ovih podešavanja, dok elektronsko tražilo ima primetan i osetljiv dobitak. Koji će se od ova tri moda koristiti zavisi od situacije u kojoj se nalazite, odnosno da li fotografišete landscape, akciju ili street fotografiju.