Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 065/23-16-580

ISO i grčki koreni

Termin ’’ISO’’ izgovaramo i koristimo dosta često, pa možda nije zgoreg da kažemo koju reč o tome. Početak svakako da datira iz doba analognih fotoaparata koji su koristili film. On je bio presvučen slojem osetljivim na svetlo, i nije bilo poželjno nekontrolisano izlaganje izvoru svetla, pre i posle snimanja. Kontrolisano izlaganje svetlu je dužnost zatvarača, a pored otvora blende valjalo je znati još jedan bitan podatak, a on se odnosio na osetljivost filma. U zavisnosti od toga kako reaguju na svetlo, neki filmovi su nosili epitet brzih, odnosno… nekima je trebalo više a nekima manje svetla da bi zabeležili fotografiju. Filmovi veće osetljivosti su se koristili u uslovima slabije osvetljenosti, ali su se na tim fotografija pojavljivala zrnasta struktura. Da bi se izbegla konfuzija, bilo je nužno najpre numerički izraziti osetljivost filma, a zatim uskladiti različite standarde, a najviše pamtimo  ASA (American Standard Association) i DIN (Deutsche Industrie Normen). Na sreću, došlo se do kompromisa pa je inicijativu preuzela ’’International Organization for Standardization’’, sa obavezom da još nekako izjednači razliku između jezika, jer bi akronim zvučao drugačije. Primera radi, akronim za ’’International Organization for Standardization’’ na engleskom glasi IOS, dok bi na francuskom bio ’’OIN’’, izveden iz ’’ Organisation internationale de normalisation’’. Kompromis je pronađen u grčkoj reči ’’isos’’ koja znači – ’’jednak’’.

 

_MG_9578.jpg

 

Dakle, ’’ISO’’ standard izražava osetljivost filma, odnosno digitalnog senzora. Veći broj označava veću osetljivost na svetlo, odnosno manji broj za manju osetljivost.  Baš kao i kod filmova, efekat zrnaste fotografije se javlja i na digitalnim fotoaparatima, gde se pojačavanjem signala sa senzora pojačava šum na fotografiji. Povećanje ISO osetljvosti sa ISO 50 na ISO 100 će prepoloviti potrebno trajanje ekspozicije, a cena zalaska u ISO vrednosti je u današnje vreme sve manja. Ne tako davno, bilo je nepristojno očekivati upotrebljiv rezultat na ISO 6400 ili ISO 12.800. Moj prvi dSLR je bio Canon 350d, a ISO 1600 je bio njegov maksimum, koji sam iskusno izbegavao. Danas je situacija već drugačija, pa mi je AUTO ISO limitiran na ISO 3200, a ni najmanje se ne ustručavam da koristim ISO 6400.

O digitalnom šumu i postupcima njegovog neutralisanja se već pisalo, ali nije zgoreg da znamo kako je nastao i sam termin ’’ISO’’.

Komentari

Podelite sa prijateljima!