Poređenje senzora na osnovu izlaznih rezultata pri visokim ISO vrednostima je jedna od tradicionalnih disciplina, koje zaokupljaju dežurne analitičare. Teoretisanje je jedno, a praksa opet nešto sasvim drugo, jer većina hobi fotografa retko kada prebaci preko početnih ISO vrednosti, čak i po cenu strešene fotografije. Oni koji se ne ustručavaju, vrlo brzo spoznaju da tu nema baš ništa strašno i da su fotografije sasvim upotrebljive, a da su im visoke ISO vrednosti zapravo pomogle. Oni koji štampaju fotografije na papiru, kao što smo to nekada radili redovno… nisu baš zabrinuti za šum, dok će oni koji fotografije posmatraju na ekranu ipak posegnuti za njegovom eliminacijom u nekom naknadnom procesu uz neki softver. Teorija definiše digitalni šum kao neželjeni nasumični signal, koji se meša sa korisnim i tako degradira konačni rezultat. Priča oko uzroka i vrsta šuma jeste jedna ozbiljna i opširna tema koja bi mogla biti predmet obrade u nekoj od narednih tema, ali se ja sada neću udubljivati previše u taj deo priče.
Ako pođemo od teze da je RAW definitivno najbolje rešenje, onda je bitno da redukciji šuma pristupite odmah nakon evenualne korekcije balansa bele ili ekspozicije, a da tek onda krenete u neke druge korekcije. U suprotnom, korekcija kontrasta ili boja može pojačati izvorni šum.
Takođe, bitno je da se pri fotografisanju držite pravih ISO vrednosti: 100, 200 …1.600, 3.200 …12.800, a da izbegavate međuvrednosti kao što su ISO: 125, 160 … 5.000 i slično. Jer, ISO 160 može imati više šuma nego ISO 200, a uzrok toga leži u činjenici da se u takvim slučajevima koristi tzv. softverski push/pull. O ovoj pojavi se pisalo na pcfoto.biz forumu u ovoj temi , pa se možete dodatno informisati.
Bitno je da uklanjanju šuma pristupate selektivno, jer se on nejednako ispoljava na nebu i na delovima fotografije koji obiluju detaljima. Primera radi, neselektivan pristup je kod neba odradio posao kako treba dok je prilično pojeo detalja na delu fotografije sa zgradama. Dakle, shvatili smo da šum ne uništava detalje. Ovaj primer se odnosi na obradu jpg fajla u Google Nik Software Dfine, programu za redukciju šuma.
Izgled osnovnog prozora Google Nik Software Dfine
Ukoliko koristite raw editor, iskoristite maksimalno njegove prednosti i krenite sa selektivnim smanjenjem kontrastnog (luminance) i kolornog šuma. Razlikovaćete ih po tome što se kontrastni šum manifestuje kroz zrnast izgled fotografije, a kolorni sa slučajno razbacanim tačkicama crvene, plave i zelene boje.
Adobe Camera Raw
Kada govorimo o Google Nik Software Dfine programu, kao i kod Viveze dostupna je Add Control point opcija, sa kojom jasno definišete polje i radijus delovanja kontrastnog i kolornog šuma.
Ne postoji univerzalno pravilo koje se može primeniti na svaku fotografiju, već vam predlažem da prema navedenim osnovnim smernicama pronađete najbolje rešenje za vašu fotografiju. Vama ostaje razumete šta tačno korigujete i sa kojim klizačem, kojih ruku na srce nema previše. Konstatovali smo da redukciju šuma najpre obavite u vašem raw konvertoru, pa tek onda krenete sa daljim korekcijama boja ili kontrasta. Kada zađete na jpg teren, tu se već javljaju nebrojene mogućnosti počev od pomenute Viveze, Noise Ninja ili već nekog drugog sofvera za uklanjanje šuma. Stvar prakse, a ja ću se nekom narednom periodu potruditi da raščivijam uzroke i tipove šuma.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz