Da li u 2015. godini može biti zanimljiv bilo koji tekst o fotoaparatu koji je zvanično predstavljen dve godine ranije? Da je Canon ili Nikon u pitanju, već bi smo imali barem dva naslednika do sada, a koji bi se međusobno razlikovali više o nazivu nego po karakteristikama. Bilo bi lepo kada bi ovu rečenicu počeli sa: ‘’Šalu na stranu’’, ali svedoci smo nekoliko slučajeva gde se za neke modele nisu ni radili ozbiljniji testovi, već se samo konstatovala izmena stikera na fotoaparatu. Fuji teško da spada u brendove sa kojima se mogu zbijati šale ovog tipa, mada se i njima može napomenuti kako bi ponekad valjalo poraditi na predstavljanju novog senzora ili procesora. Generalno, Fuji je uslovno rečeno ‘’mlad igrač’’ na ovom polju, i još uvek na neki način izgrađuje svoju liniju i klase fotoaparata. Oni se u ovom trenutku međusobno razlikuju po dizajnu, ergonomiji, zaptivenosti ili AF sistemu, dok procesor i senzor poštuju tezu da tim koji dobija ne treba menjati. Predstavljanjem Fuji Xpro1 modela, Fuji je uspeo da zaintrigira i one koji nisu čak ni potencijalni kupci takvog tipa fotoaparata, što je bio siguran znak da je priča krenula pravim smerom. Fuji Xpro1 je imao svoje prednosti ali i manjkavosti, koje se ipak nisu mogle rešiti novim firmverom pa je ubrzo predstavljena nova linija mirrorless fotoaparata koji bi pokupio najbolje od pomenutog Xpro1, a usput dobio još ponešto što su korisnici tražili. Tako je nastao Fuji X-E1 koji je vizuelno ispratio retro dizajn, dobio čisto elektronsko tražilo umesto hibridnog, slabiju autonomiju rada i manji LCD. Zauzvrat, korisnici su dobili jeftiniji fotoaparat koji je nudio identičan izlazni rezultat što je u krajnjem zbiru i najvažnije. Fuji Xpro1 još uvek čeka svog naslednika, dok je pomenuti Fuji X-E1 to dobio u vidu Fuji X-E2 o kojem govorimo. I pored toga što je model star koliko jeste, čini se da nikada nije bio popularniji što samo svedoči o suvom kvalitetu koji nudi ovaj fotoaparat.
Dizajn i ergonomija
Fuji X-E2 se proizvodi u dve varijante: crnoj i srebrnoj, a vizuelni identitet je nasledio od prethodnika. I zasta, ako zanemarimo veći LCD i izmenjen položaj nekih tastera, na prvi pogled bi se reklo da nekih razlika nema.
Fuji X-E1 (prve dve fotografije) i Fuji X-E2
U praksi to izgleda malo drugačije, a različitost se primeti tokom intenzivne upotrebe oba modela istovremeno. To samo svedoči, kako izmene ovog tipa obično nisu čisto kozmetičke prirode. Ali krenimo redom.
Fuji X-E2 i Fuji XF 35mm f/1.4R, savršeno skladna kombinacija
Fuji X-E2 je iznad svega kvalitetno napravljen fotoaparat od legure magnezijuma sa dimenzijama od 129 x 74.9 x 37.2 i težinom od 350 g. Ovde nema mesta jeftinoj plastici ili detaljima koji su skloni klimanju, ugibaniju ili pomeranju. Ono što se meni iznad svega dopada je završni finiš, koji ne zadržava prljavištinu ili otiske prstiju. Ovde se ne radi o inovativnim materijalima, već se samo posegnulo za rešenjima koja su dokazana decenijama ranije. Da bi bilo jasnije o čemu govorim, sledi fotografija u kojoj poredim Fuji X-E1 i Mamiya ZE2.
Vizuelni identitet koji opstaje
Primera radi, Sony ne obraća pažnju na ovaj detalj pa to ponekad ume biti baš upadljivo. Dok sam koristio A7s i Carl-Zeiss Vario-Tessar T* FE 24-70mm f/4 ZA OSS, dešavalo se da ljudi koji ga prvi put uzmu u ruke, najpre nehotično krenu da briskaju otiske sa objektiva ili sa fotoaparata, pa tek onda krenu da razgledaju fotoaparat.
Minimalne razlike Fuji X-E1 i Fuji X-E2
Što se tiče prednje strane fotoaparata, ona je uobičajena za Fuji dizajn. Prisutan je preklopnik za promenu tipa fokusa (M-manual fokus, C-continuous AF i S za single-shot AF), kao i AF assist lampa.
Grip je diskretan, i slabo da bi bio funkcionalan da nije odlično uparen sa osloncem za palac sa zadnje strane. Ispod njega je svoje mesto našao WiFi, a kako znamo da performanse WiFi uređaja značajno opadaju ukoliko je stacioniran ispod metala, onda je ovo valjda jedino logično mesto na koje bi mogao biti smešten.
Wi-Fi ispod gripa
Gornja platforma je maksimalno iskorišćena. Leva strana je pripala elektronskim tražilu, ali se odmah zatim ređaju pop up blic, hot shoe, a kaskada niže sadrži On/Off prekidač koji je ujedno i okidač, točkiće za kontrolu brzine okidanja i kompenzaciju ekspozicije.
Eh, pa koji je sad X-E2?
Svoje mesto je pronašao i jedan od dva programabilna Fn tastera.
Osvrnuo bih se za momenat na točkić za kontrolu ekspozicije. Naime, primetiću da je on i pored toga što je prilično dobro utegnut, sklon nehotičnoj izmeni vrednosti. Naprosto, nalazi se na ivici koja nije zaštićena pa se nehotična promena najčešće dešava prilikom vađenja iz torbe ili običnog nošenja u ruci. Gledajući exife, primetio sam da su neke fotografije otišle u plus a neke u minus sa kompenzacijom, bez da sam uopšte imao nameru da to radim. Srećom, točkić je ‘’na izvolte’’ , pa je samo potrebno da povremeno obratite pažnju na to.
Zadnja strana je dobila izmene, koje nisu primetne na prvi pogled. LCD ekran je ovog puta veći, ali to povećanje sa 2.8 na 3 inča nije značajno promenilo raspored, funkcionalnost i izgled zadnje strane. Elektronsko tražilo je diskretno smešteno u gornji levi ugao dok je ostatak tastera manje više identičan kako kod prethodnog modela. ‘’Q’’ taster je dobio novi mesto, a dobili smo još jedan programabilni Fn taster. Izostao je kontrolni točkić, kojim je uobičajeno da se okruži ‘’MENU’’ taster. E sad, još jedna zamerka koja se odnosi na tu nehotičnu promenu parametara. Taster ‘’Macro’’ je suviše izložen nehotičnom aktiviranju, pa se može desiti da aktivirate taj mod. Primera radi, to je osnovni razlog zbog kojeg su ti tasteri kod Fuji X-T1 više upušteni ka unutra, i teže dolazi do ovakvih situacija. Ono što je bitno, jeste da je Fuji prepoznao ovaj detalj, i da je poradio na njegovom unapređenju.
Fuji X-E1 i Fuji X-E2
Kontrolni točkić koji se nalazi sa zadnje strane, je na savršenom mestu i njegova funkcionalnost podosta doprinosi operativnosti u radu, naročito kada je u pitanju manuelno fokusiranje. Točkić ima osobinu tastera, pa ga je moguće pritisnuti i aktivirati neke opcije, poput zumiranja prikaza u tražilu. Ono ide u dva koraka, od 4x ili 6x, a poslužiće za opciju ‘’digital split image’’ ili ‘’focus peaking’’. Neki moj utisak je da pomenuti focus peaking više nema toliki značaj baš zbog ovog uvećanja prikaza, gde je moguće manuelno izoštriti fokus na trepavici. Svejedno, opcija je prisutna pa kako kome šta odgovara.
Fuji X-E1 i Fuji X-T1, sličnih dimenzija
Što se tiče ‘’Setup’’ menija, kojima podešavamo parametre u fotoaparatu, na njih se vremenom naviknete a raspored i način rada su intuitivni. Nije tajna da Canon uvek stavljam na prvo mesto po ovom pitanju, a donekle je i teško ocenjivati ovaj parametar u meri koja ne bi izazivala negativne reakcije korisnika drugih brendova. Stvar navike je čudo, i baš zbog toga ga je nezahvalno ocenjivati. U svakom slučaju, Fuji meniji su intuitivni, prilično dobro poređani, i lako se pamte. Ono što me čudi je recimo izostanak rotacije fotografije pri pregledanju snimljenih fotografija.
Ispod 'haube'
Kao i većina aktuelnih Fuji mirrorless modela, u pitanju je 16,7 mpx APS-C X-Trans CMOS II senzor dimenzija 23.6mm x 15.6mm u kombinaciji sa EXR II Procesorom. Van svake sumnje je činjenica da pored vizuelnog identiteta, najveću zaslugu za popularnost Fuji mirrorless fotoaparata nosi upravo senzor, koji je u neku ruku poseban.
O tom detalju sam već pisao u tekstu: 'X-trans, Bayer, Foveon, Moire... low pass filter’’, pa ću ovde samo ukratko da prenesem neke delove. Naime, najveću zabunu prave naslovi poput 'Bayer vs X-trans', gde autorima takvih tekstova izmiče detalj da je Fuji X-trans zapravo modifikacija Bayerove matrice. Zapravo, sporna je terminologija, a ova dva tipa senzora se razlikuju po poziciji boje piksela u filter matrici i vrednosti okolnih piksela.
Tradicionalna Bayer matrica i njegova modifikacija X-Trans
Bayerov filter odvaja signal na tri osnovne boje – crvenu, zelenu i plavu, odnosno RGB (red, green, blue). Dr. Bayer je osmislio šemu, odnosno filter matricu po kojoj bi svaki od elemenata trebao propustiti samo jednu od tri boje, a po njegovoj šemi, taj odnos bi bio: 50% zelene i po 25% crvene i plave. Razlog zašto je zelena toliko dominantna, leži u činjenici da ljudsko oko najviše prepoznaje upravo taj deo spektra. Da bi se odredila stvarna boja piksela koji samo prima intenzitet svetla, potrebno je napraviti interpolaciju po pomenutom Bayerovom uzorku, na osnovu njegove pozicije u filter matrici i vrednosti okolnih piksela. Ova poslednja rečenica je zapravo ključna za razumevanje razlike između X-trans i tradicionalne Bayerove matrice, jer se oni razlikuju baš po tom detalju.
1. Optički element; 2. Senzor; 3. Low pass filter - CCD/CMOS senzor sa tradicionalnom Bayer matricom i low pass filterom
CMOS X-Trans senzor i optički element, bez low pass filtera
Nusefekat Bayerove matrice je Moiré - optički fenomen koji se javlja na slikama visokog kontrasta, sa strukturama koje se preklapaju ili posmatraju jedna preko druge, odnosno slikama koje premašuju razlučivost senzora. Dakle, kada se sretnu dva uzorka, dobijamo neželjeni treći, odnosno Moiré. Da bi se eliminisao ovaj fenomen, Bayerova matrica podrazumeva low pass filter, što nije slučaj sa X-trans senzorom koji je njegov izostanak kompenzovao pomenutim rasporedom.
Fuji X-E2, XF60mmF2.4 R Macro, ƒ/5.6, 1s, ISO 200
ISO vrednosti se kreću u rasponu od 200 – 6400, a u ponudi su i proširene vrednosti: ISO 100, 12800 i 25600.
ISO 100
ISO 200
ISO 400
ISO 800
ISO 1600
ISO 3200
ISO 6400
ISO 12800
ISO 25600
Kompenzacija ekspozicije je u rasponu od -3.0EV do +3.0EV, u koracima od 1/3EV, dok je za video taj raspon nešto uži i iznosi -2.0EV do +2.0EV. Brzina zatvarača iznosti 1/4000, a kontinuirano snimanje dostiže vrednost od 7 fps. Autofokus nosi naziv ‘’Intelligent Hybrid AF’’ što znači da je kombinacija contrastnog AF i faznog AF, i slobodno mogu reći da radi odlično. Naravno, i on ima svoja ograničenja pa neće biti podesna kombinacija za fotografisanje ptica u letu, dok će praksa i iskustvo imati odlučujući faktor za pojedine brze i dinamične trenutke. Ovde je zapravo napravljen napredak u odnosu na raniji model, koji je bilo moguće tendenciozno zbuniti u određenim situacijama, što će ovde već biti teže uraditi. Zapravo, ‘’continious’’ AF je najslabija tačka, što je generalno problem svih mirrorless fotoaparata sa hibridnim autofokusnim sistemom.
Film simulation bracketing kao opcija mi se najviše dopala, jer savršeno odgovara onima koji bi da eksperimentišu i istražuju .jpg mogućnosti. Sasvim sigurno da bi mnogi poželeli da se uporedo uz ova tri snimka nekako uglavi i raw, ali se bojim da bi zapis trajao nepristojno dugo. Kada već spominjem simulaciju filma, ona je svakako jedna od istaknutijih mogućnosti koje nudi Fuji kao sistem. Dosta se polemike vodi na tu temu, i tvrdnji kako je slične rezultate moguće dobiti i na fotoaparatima drugih brendova.
Fuji X-E2, XF56mmF1.2 R, ƒ/1,2, 1/45, ISO 400
Može, ali ne tako lako i na tacni kao ovde. U ponudi je 10 mogućnosti (PROVIA/STANDARD, Velvia/VIVID, ASTIA/SOFT, PRO Neg Hi, PRO Neg. Std, MONOCHROME, MONOCHROME+Ye FILTER, MONOCHROME+R FILTER, MONOCHROME+G FILTER, SEPIA). Na vama ostaje da istražujete šta tačno koji preset radi, i da ga spoznate kada se i u kojim prilikama koristi.
Fuji X-E2, XF56mmF1.2 R, ƒ/1,2, 1/950, ISO 200
To zahteva vremena, ali i daje rezultate. Neću biti uskih pogleda pa tvrditi da je nemoguće sve to dobiti primera radi na nekom od Canonovih modela, ili tvrditi kako je njegov jpg lošijeg kvaliteta. Naprosto, Fuji je više posvetio pažnje ovom segmentu i samo olakšao stvar, što je verovatno razlog zašto su Fuji korisnici zadovoljniji jpg rezultatom nego korisnici drugih sistema. Ulaziti u raspravu po ovom pitanju je potpuno besmisleno i bespredmetno, jer rizikujemo da diskusiju svedemo na poznate dileme oko reprodukcije boja između Nikona i Canona, Sigme i Canona ili Canon L vs ostali objektivi. Naprosto, imate mogućnost… iskoristite je i ne osvrćite se.
Optika
Fuji koristi svoje objektive i tzv. X-mount, a na širokoj paleti objektiva bi ponajviše mogli da im pozavide iz Sonijevog tabora. Fuji je za ovih par godina za pojedine objektive čak izbacio i unapredjen model sa oznakom II, dok su poneki i dobili drugu verziju poput Fuji XF 56mm f/1,2.
Ono što bi se donekle moglo prigovoriti Fuji ponudi jeste upravo manjak objektiva sa žižnom daljinom od 50mm koja nije pokrivena modelima različitih blendi, poput f/1,4 ili f/1,8 a da ne govorim o opcijama koje bi bile konkurentne jeftinijim objektivima iz Canon ponude - poput popularnog ‘’plastik fantastika’’. Sa druge strane, očigledno je da Fuji forsira kvalitet sa prajmovima i da ne pravi kompromise po pitanju kvaliteta izlaznog rezultata, pa otuda i pomalo više cene. Međutim, u situaciji kada pojedine objektive uzmete u ruku, a nedvosmisleno vam na pamet prva pada Leica kvalitet… onda stvari donekle počinju da bivaju jasnije. Uglavnom, Fuji u svojoj ponudi trenutno ima ove objektive:
Fujifilm XC 16-50mm F3.5-5.6 OIS
Fujifilm XC 16-50mm F3.5-5.6 OIS II
Fujifilm XC 50-230mm F4.5-6.7 OIS
Fujifilm XC 50-230mm F4.5-6.7 OIS II
Fujifilm XF 10-24mm F4 R OIS
Fujifilm XF 14mm F2.8 R
Fujifilm XF 16-55mm F2.8 R LM WR
Fujifilm XF 16mm F1.4 R WR
Fujifilm XF 18-135mm F3.5-5.6 R LM OIS WR
Fujifilm XF 18-55mm F2.8-4 R LM OIS
Fujifilm XF 18mm F2 R
Fujifilm XF 23mm F1.4 R
Fujifilm XF 27mm F2.8
Fujifilm XF 35mm F1.4 R
Fujifilm XF 35mm F2 R WR
Fujifilm XF 50-140mm F2.8 R LM OIS WR
Fujifilm XF 55-200mm F3.5-4.8 R LM OIS
Fujifilm XF 56mm F1.2 R
Fujifilm XF 56mm F1.2 R APD
Fujifilm XF 60mm F2.4 R Macro
Fujifilm XF 90mm F2 R LM WR
Ponuda za X-mount se ne završava samo na Fuji objektivima, ali izlazak iz osnovne ponude znači i odsustvo autofokusa, osim u slučaju Zeiss objektiva. Samyang će ponuditi pristojna rešenja u UWA opsegu, tako da je na vama da izvagate ponudu, kvalitet i finansijsku konstrukciju.
Fuji X-E2, XF18-55mmF2.8-4 R LM OIS, ƒ/8, 1/500, ISO 200
Registar distanca od 17,7 mm omogućava upotrebu velikog broja starih manuelnih objektiva. Dovoljno je da nabavite odgovarajući adapter i zabava može da počne. Primera radi, Fuji u svojoj regularnoj ponudi poseduje i M mount adapter, koji vam omogućava upotrebu Leica objektiva. Ukoliko ih imate! Takođe, nemojte zaboraviti da pri upotrebi objektiva preko adaptera, prethodno u meniju aktivirate opciju "Shoot Without Lens".
Blic
Ugrađeni blicevi su oduvek bili više simboličnog nego funkcionalnog značaja. Blic na Fuji X-E2 je diskretno smešten na gornju platformu fotoaparata i aktivira se putem tastera sa zadnje strane. Ono što u teoriji može biti nezgodno jeste mogućnost nehotičnog pritiska na taster, gde bi potencijalno izvlačenje moglo oštetiti blic ukoliko se fotoaparat nalazi u džepu ili torbi. Njega je moguće podesiti tako da svetlost ide na gore (bounce), ali ne postoji način da ga zadržite u tom položaju osim da ga pridržavate prstom. Dometa je 7m ukoliko je ISO vrednost nameštena na 200, odnosno 5 metara ukoliko je ISO 100. Zato je prisutan Hot Shoe, koji vam omogućava da koristite kako Fuji bliceve tako i od nekog drugog brenda. U manuelnom modu će raditi većina bliceva, osim Sonijevih koji imaju drugačiji konektor. PC sync terminal nije prisutan.
Tražilo
Ako uporedimo karakteristike tražila, primetićemo jednu malu zanimljivost. Naime prikaz je bolji kod novijeg modela, i ako su karakteristike na prvi pogled identične. Oba tražila imaju prikaz od 2.360.000 tačaka i istih su dimenzija, ali ključnu razliku čini osvešavanje prikaza. Fuji X-E1 je imao 20fps dok Fuji X-E2 ima 50 fps, što nedvosmisleno rezultira tečnijim i prirodnijim prikazom. Ljubiteljima manuelnog fokusiranja, dopašće se zumiranje prikaza unutar tražila, što ostavlja minimalno prostora za grešku. U slabijim svetlosnim uslovima, ono će emitovati više šuma u prikazu ali će i dalje biti više nego funkcionalno. Diopter je prisutan, sa podešavanjem u rasponu od -4 to +2, a tzv. eye-control ume na jakom suncu ume praviti problem, jer jaka svetlost dopire do senzora i ako ste ga zaklonili glavom. Uslovno rečeno, problem… jer uvek imate opciju da direktno prebacite prikaz na tražilo, umesto da senzor detektuje koji ste način odabrali.
Fuji X-E2, XF56mmF1.2 R, ƒ/1,2, 1/3200, ISO 200
Fuji X-E2, XF56mmF1.2 R, ƒ/2, 1/550, ISO 200
LCD
Za razliku od Fuji X-E1 koji je imao 2.8 inča LCD sa prikazom od 460.000 tačaka, ovaj put imamo neznatno veći ekran od 3 inča i 1.040.000 tačaka. Promena veličine ekrana ni najmanje nije poremetila izgled ili ergonomiju zadnje strane. Ekran je zaista odličan, a ako bi smo mu tražili manu onda bi to svakako išlo u smeru izostanka tilt opcije. Primera radi, Fuji X-T1 poseduje tilt LCD ekran koji je toliko diskretno upakovan, da na prvi pogled niste ni svesni prisustva te mogućnosti. Verujem da bi neki naslednik ovog modela morao neizostavno da poseduje tu mogućnost. Prikaz i odziv su odlični, tako se ne mogu naći neke ozbiljnije zamerke ovom ekranu.
Fuji X-E2, XF56mmF1.2 R, ƒ/1,2, 1/2000, ISO 200
Fuji X-E2, XF56mmF1.2 R, ƒ/5,6, 1/1600, ISO 200
Autonomija rada, memorijske kartice, priključci
U pitanju je Fuji NP W126 litijum jonska baterija, sa autonomijom rada od 350 snimaka odnosno 110 minuta video snimanja. Pomenuti model baterije koriste i ostali mirrorless modeli iz Fuji ponude, poput X-Pro1, X-E1, X-T1, X-T10 ili X-A2, što je za pohvalu. Međutim, za očekivati je da se početkom 2016. uz novije modele predstavi i nova baterija. U kompletu dolazi i odgovarajući punjač koji nosi oznaku BC-W126.
Prostor za bateriju je smešten sa donje strane fotoaparata, odmah pored memorijske kartice. Kako je navoj za stativ odmah pored, to automatski znači da se za promenu baterije ili vađenje kartice mora skidati pločica za stativ. Podržan je rad sa SD, SDHC i SDXC (UHS-1) karticama, a standardna preporuka vodi ka modelima klase 10, naročito za video.
Što se tiče konektora, prisutan je USB 2.0, HDMI mini i 2.5mm stereo Mic/remote priključak. WiFi (802.11b/g/n) je prisutan što je još jedan novitet u odnosu na Fuji X-E1.
Fuji X-E2, XF56mmF1.2 R, ƒ/1,2, 1/280, ISO 200
Fuji X-E2, XF18mm f/2 R, ƒ/8, 1/500, ISO 200
VIDEO
Video opcije su standardne i očekivanog kvaliteta:
1,920 x 1,080 @ 59.94p ili 29.97p. u trajanju od 14 minuta.
1,280 x 720 @ 59.94p or 29.97p. u trajanju od 27 minuta.
Simulacija filma ili crno bela opcija, dostupne su u video modu. Generalno, ovaj fotoaparat je više namenjen fotografima nego videofilima, jer manuelne opcija pri snimanju nisu baš na vrhu onoga što konkurencija nudi. Za razliku od Sonijevog A6000 koji bi u neku ruku mogao biti dobar uzor po ovom osnovu, Fuji X-E2 ne nudi napredna podešavanja tokom snimanja.
Fuji X-E2, XF18-55mmF2.8-4 R LM OIS, ƒ/5,6, 1/1000, ISO 200
Fuji X-E2, XF10-24mmF4 R OIS, ƒ/5,6, 1/500, ISO 200
Reč za kraj
Da zaključak započnem sličnom dilemom kao sa početka teksta, samo ovaj put da zapitam… koliko može biti zanimljiv fotoaparat star 2 godine? Pa evo, mogu slobodno reći da – MOŽE! Nije ovo slučaj samo sa konkretno ovim modelom, već manje-više to možemo konstatovati i za većinu fotoaparata drugih brendova. Naprosto, tehnologija je napredovala u meri gde je teško razlikovati izlazni razultat između dva modela koje deli vremenska distanca od dve ili tri godine. Situacija kod mirrorless fotoaparata je donekle drugačija, a najpre zbog tražila koje se konstatno unapređuje. Senzor odavno nije usko grlo, tako se za adekvatan izbor najviše osvrćemo na ergonomiju, zaptivenost, kvalitet tražila, autonomiju rada ili na osnovu nekog drugog kvaliteta. Fuji X-E2 svakako da predstavlja unapređenje u odnosu na Fuji X-E1, a očekivani naslednik će takođe, nesumnjivo doneti razne benefite. Sa druge strane, novi model uvek dovodi do spuštanja cene starijeg, što opet stvara sjajnu šansu da se za manje novca nabavi odličan fotoaparat. To je svakako razlog što je ovaj model nikada popularniji. A Fuji X-E2 predstavlja jedan od modela iz samog vrha mirrorless ponude, za koji postoji i sjajna ponuda objektiva… što je valjda i osnova za pravljenje nekog sistema. Fuji X-E2 najpre pleni svojim vizuelnim identitetom, koji će zapasti za oko svakom ljubitelju retro dizajna. Činjenica je da se za iste novce, može pronaći i neki drugi fotoaparat, ali zaboravljamo da kupovina i odabir fotoaparata ponekad i nije čisto tehnička stvar, već da postoji i onaj emotivni momenat kada vam je naprosto drago što u rukama držite vama poseban aparat. Takav fotoaparat vas može inspirisati ili čak i stimulisati da više fotografišete, što je opet neki novčano nemerljiv momenat. Zapravo, ponekad se fotoaparati kupuju više srcem… što ne znači da ostajete zakinuti za kvalitet.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz